ДЕЛЕГАЦИЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ ПОЛОЖИЛА ЦВЕЋЕ НА ГРОБОВЕ ЖИВАНА САРАМАНДИЋА И МИЛИВОЈА ЖИВАНОВИЋА

Поводом годишњице рођења двојице врхунских српских уметника Живана Сарамандића и Миливоја Живановића, делегација Народног позоришта положила је цвеће на њихове гробове у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Почаст чувеном оперском певачу Сарамандићу (2. април 1939. – 30. јануар 2012.) одао је в.д. управника Народног позоришта у Београду Дејан Савић, док су се сенима славног глумца Живановића (2. април 1900. - 15. новембар 1976.), осим Савића, поклонили и чланови ансамбла Драме Лепомир Ивковић, Зоран Ћосић и Бошко Пулетић.
Цвеће на Живановићев гроб положили су и његова синовица Мирјана Мокрањац и помоћник градоначелника Пожаревца Гордан Бојковић.
Сарамандић, дугогодишњи првак Опере Народног позоришта у Београду, током дуге и богате карије остварио је низ значајних улога басовског фаха у операма Кнез Игор (Кончак, Галицки), Моћ судбине (Гвардијан), Фауст (Мефисто), Набуко (Захарија), Севиљски берберин (Дон Базилио), Кнез од Зете (Иво Црнојевић), Ернани (Де Силва), Дон Карлос (Филип, Велики Инквизитор), Порги и Бес (Краун), Евгеније Оњегин (Кнез Грјемин), насловне улоге у операма Борис Годунов, Иван Сусањин, Дон Кихот...
Овај велики уметник, готово до аскетизма посвећен уметности, наступао је на најлепшим и најзначајнијим оперским сценама у свету, попут Бољшог театра и Карнеги хола, те на престижним сценама у Софији, Атини, Будимпешти, Прагу, Варшави, Кијеву, Одеси, Лењинграду, Барселони, Берлину, Паризу, Даблину...
Био је и врстан интерпретатор црначких духовних песама, а нарочито је био познат по својим интерпретацијама руских народних песама из репертоара Шаљапина, које је певао и у СССР-у, на више од 500 концерата.
Добитник је великог броја значајних награда као и Посебног признања за допринос култури Републике Србије.
Живановић, рођен у Пожаревцу, започео је глумачку каријеру веома рано, у путујућим трупама. Био је првак Драме Народног позоришта у другој и (делимично до преласка у ЈДП) трећој етапи делатности те Куће.
Живановић је имао снажан таленат продорне и маркантне индивидуалности, великог формата, са дубоким уживљавањем у психу, емоционални свет и природу ликова које је интерпретирао; са успехом играо и трагичне и комичне улоге.
Био је први страни глумац добитник Медаље Станиславски, 1966. године у Москви...
У Народном позоришту у Београду остварио је значајне улоге у представама „Подвала“ (Вуле Пупавац), „Госпођа министарка“ (Чеда Урошевић), „Преко мртвих“ (Стеван), „Душан, млади краљ“ (Душан), „Антигона“ (Креонт), „Отело“ (Отело), „Злочин и казна“ (Порфирије), „Идиот“ (Рогожин), „Сирано де Бержерак“ (Сирано)...
Сваког 2. априла, од 1995. године када су установљене, у Пожаревцу почињу Глумачке свечаности „Миливоје Живановић“, које се одржавају у част и славу глумачког позива и трајног сећања на великана српске глумачке сцене Миливоја Живановића.
М.Б.