На Великој сцени оджано сећање на примабалерину Вишњу Ђорђевић

Комеморативни скуп поводом смрти Вишње Ђорђевић, примабалерине Народног позоришта у Београду, шефа Балета (2000-2003), председнице Удружења балетских уметника Србије (1996-2000), одржан је у четвртак, 23. новембра на Великој сцени.

Том приликом о Вишњи Ђорђевић говорили су управник Народног позоришта у Београду Дејан Савић, кореограф, педагог и председник УБУС-а Владимир Логунов и солиста Балета Народног позоришта у Београду, кореограф и председник УБУС-а (2004-2012) Соња Лапатанов.

Прочитавши Вишњину импресивну биографију, Савић се са сетом присетио тренутака када ју је још као средњошколац гледао, углавном, како је рекао, са друге или треће галерије, и дивио се њеном таленту и свему ономе што је тако маестрално изводила на сцени.

Подсетио је, потом, присутне и на период од пре петнаестак година када су заједно сарађивали, он као директор Опере и Балета, она као шеф Балета, и оценио како је то била једна дивна и успешна сарадња.

„Ја сам тад схватио да балет није професија. Балет је живот. Он је нешто, и кад човек престане да игра, што остаје у сваком ко се том уметношћу бавио. Вишња је живела свој балет, од почетка до краја, била је примабалерина. Себе је уградила у ову Кућу. Није једина, али је једна од највећих. Нека јој је вечна слава – поручио је Савић.  

Логунов је истакао да смо смрћу Вишње Ђорђевић изгубили још једну велику звезду београдског балета.

Он је изразио уверење да ће сећање на њу „живети дуго, дуго у свима нама“

„Свој цео радни век провела је овде, бринући се о свакоме, да му помогне и да му боравак, како на сцени, тако и ван ње, буде пријатан“, рекао је Логунов и подсетио присутне да је са Вишњом веома често сарађивао.

Он је подсетио да је у њиховом, како је рекао, заједничком сценском животу, најзначајнија представа била „Ана Карењина“ коју су одиграли више од сто пута.

Лапатанов је нагласила да је Вишња била „апсолутни посвећеник балетске уметности у којој је оставила изузетан траг“.

„Зато је њен одлазак оставио осетну празнину у балетској уметности коју је трајно задужила. Вишња Ђорђевић је припадала, данас већ малобројној, групи београдских уметника из времена златног доба београдског балета, када је наш ансамбл био један од пет најбољих на свету“, казала је Соња Лапатанов.

Она је истакла да је имала привилегију да се са Вишњом дружи и ван сцене „некада више, некада мање, али довољно да је никада нећу заборавити“.

Према њеним речима, Вишња је пленила огромном енергијом, великим ауторитетом, лаком комуникацијом и ведром природом.

„Осим што је била правдољубива, била је и љубопитљива особа, без длаке на језику. Била је велика балерина, али и велики друг, одан пријатељ и поуздан сарадник“, истакла је Лапатанов.

Присутни су се присетили велике уметнице и кроз текстове Милице Зајцев, Мирјане Здравковић, Милице Бијелић, Милице Безмаревић и Љубице Рајковић, које је прочитала балерина Ива Игњатовић, као и кроз колажни видео материјал представа у којима је остварила улоге које су обележиле њену каријеру.

Славна српска и југословенска примабалерина Вишња Ђорђевић преминула је 28. септембра у Београду.

Кремирана је 2. октобра на Новом гробљу у Београду. (више о томе можете прочитати ОВДЕ)
М.Б.