У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО СЕЋАЊЕ НА ПРИМАБАЛЕРИНУ НИНУ КИРСАНОВУ

Поводом 25. година од смрти примабалерине Нине Кирсанове (1898-1989), у понедељак 3. фебруара, у Музеју Народног позоришта, у оквиру циклуса "Сећање", одржано је вече посвећено тој признатој уметници.

Бројну публику поздравио је директор Музеја Драган Стевовић, а потом је о богатој и веома успешној каријери Кирсанове говорила театролог мр Ксенија Шукуљевић – Марковић.
Она је подсетила да је Кирсанова дошла у Београд 1923. године и нагласила да је за веома кратко време постала једна од најзначајнијих балетских уметница Народног позоришта у Београду, као и српске балетске уметности.
Према њеним речима, Кирсанова је на сцени Националног театра стварала, са малим прекидима, у периоду од 1923. до 1951. године и за то време је остварила 18 улога и поставила 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а значајан је и њен педагошки рад.
- Каријеру балетске играчице почела је у Москви, где је остала све до 1921. године, када је из Русије емигрирала заувек. Пут ју је водио преко Пољске, Варшаве и Лавова, до Дубровника, Загреба и Београда у који је стигла у јесен 1923. године да одржи балетско вече у Народном позоришту, са својим партнером Александром Фортунатом. Тада није ни слутила да је гостовањем у југословенској престоници почела њена београдска балетска каријера која је трајала деценијама. Још мање је могла слутити да ће баш у Народном позоришту креирати први балетски репертоар, остварити се као комплетан балетски уметник и да ће овом театру подарити највећи део свог стваралаштва - рекла је Шукуљевић – Марковић.
Она је казала да је Кирсанова током каријере остварила бројан и разноврстан балетски и оперско-балетски репертоар - страни, домаћи, класични и савремени који је обухватио 26 главних улога, 20 сола и 38 кореографија.
Говорећи о њеним улогама, Шукуљевић – Марковић је као најзначајније издвојила Свалинду, Одилију, Жизелу, Татарску девојку, Китри-Дулсинеју, Иземхебу, Вилу лутака...
Подсећајући да је Кирсанова 1939. године почела каријеру педагога, она је казала да је славна уметница током наредних тридесетак година и на том пољу остварила веома значајне резултате и подсетила да су у једној од њених бројних класа, између осталог били и двоје славних балетских уметника Милорад Мишковић и Душанка Сифниос. 
Шукуљевић – Марковић је напоменула да се Кирсанова опростила од Народног позоришта 1951. године.
- Тада је поставила "Лабудово језеро", одиграла деоницу - Одилију као Циганку и прославила свој јубилеј 35. година уметничког рада. Коначан опроштај као балерине уследио је на концерту у Коларчевом народном универзитету 1952. године. Након тога, посветила се археологији на професионалан начин - рекла је Шукуљевић – Марковић.
Она је оценила да је балетско стваралаштво Нине Кирсанове "велико, разноврсно и значајно и да јој је одредило трајно место у врху српске балетске уметности".
У оквиру програма, који су заједнички организовали Удружење балетских уметника Србије и Удружење професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије, сећање на славну уметницу евоцирали су и играч, педагог и кореограф Владимир Логунов, некадашња балерина Дина Костић, педагог и дугогодишњи директор балетске школе „Лујо Давичо“ Ксенија Кецојевић и критичарка уметничке игре Милица Зајцев.
Модератор је била чланица Балета Народног позоришта у Београду Ива Игњатовић.
Кирсанова је преминула 3. фебруара 1989. године у Београду, а сахрањена је у Алеји великана на Новом гробљу.
М.Б.