Сећање на балетског уметника Владимира Логунова 25. новембра у подне на Великој сцени

Сећање на признатог кореографа и педагога Владимира Логунова, некадашњег првака и директора Балета Народног позоришта, поводом годишњице смрти, биће одржано у суботу 25. новембра (12:00) на Великој сцени.

У програму ће учествовати уметничка директорка Балета Народног позоришта Ана Павловић, председница УБУС-а Далија Иманић Савић, солисткиње Балета у пензији Соња Дивац и Марија Јанковић Шеховић, првак Балета у пензији и кореограф Константин Костјуков и солисткиња Балета Маја Варићак Антић. 

Логунов је преминуо 11. новембра прошле године у Београду, у 80. години. 

Прва стручна сазнања о уметности игре, овај рођени Београђанин добио је у Сплиту, на часовима балета код педагога Миле Kатић. Дипломирао је у родном граду, у Балетској школи „Лујо Давичо“, у класи чувене Нине Kирсанове 1964. године када постаје и стални члан Балета Народног позоришта у Београду. 

Веома брзо, као солиста, остварује низ значајних улога – Хиларион („Жизела”), Ротбарт („Лабудово језеро”), Kарењин („Ана Kарењина”), Саветник Линдорф/ Спаланцаније/ Доктор Миракл/ Депертуто („Хофманове приче“), Султан („Охридска легенда), Kопелијус („Kопелија”)… 

Средином седамдесетих година прошлог века, био је на специјализацији за кореографију у Москви, на престижној Позоришној академији „Гитис”. Тај период имао је за њега огроман значај, јер му је, између осталог, отворио и могућност да се нађе на уметничком извору сценских поставки класичног балетског наслеђа.

Његов веома богат кореографски опус обухватао је рад у бројним позориштима широм некадашње Југославије, али и у иностранству.

Логунов је био први балетски уметник који је примио Златну медаљу за заслуге председника Републике Србије, 2021. године. У његовој богатој колекцији, између осталих, налазе се и Бронзане медаље (1982, 1984) и Сребрна медаља (1986) са Југословенских балетских такмичења у Новом Саду, у категорији кореографа, Награда за вишегодишње свестрано деловање у образовану младих талената (Заједница музичких и балетских педагога Србије), Награда „Димитрије Парлић“ за најбоље кореографско остварење у сезони 2001/02, за представу „Доктор Џекил и мистер Хајд”, Награда за животно дело  (Удружење балетских уметника Србије), Признање за национални допринос култури, Специјални Златни беочуг за животно дело… 

У Народном позоришту у Београду провео је, како је волео да каже, више од „пола живота“. Осим као солиста, а потом и првак ансамбла, оставио је значајан траг и као директор Балета обављајући, с великим успехом, ту функцију у периоду од 1980. до 1985. године. Остао је у националном театру и после тога, до краја играчке каријере, до септембра 1992. године, када прелази да ради као педагог у Балетској школи „Лујо Давичо“. 

Једно време био је и директор Балета Српског народног позоришта у Новом Саду (од сезоне 2012/2013) у којем је, у разним периодима своје каријере, поставио бројне балете - „Кармина Бурана", „Болеро", „Кармен", „Серенада", „Поема о љубави", „Коштана", „Лабудово језеро", „Успавана лепотица“, „Охридска легенда"...

Својим богатим уметничким опусом, као играч и кореограф, а потом и признати педагог, Владимир Логунов оставио је неизбрисив траг на југословенској и српској балетској сцени. Део импресивне каријере тог вансеријског уметника, чије се име у свету балета изговарало са посебним поштовањем и уважавањем, представљен је јавности 31. октобра прошле године у оквиру изложбе „Изазов балетског триптихона; Владимир Логунов - балетски играч, педагог и кореограф“, ауторке Милене Јауковић.

На актуелном балетском репертоару Велике сцене Народног позоришта у Београду налазе се две представе у кореографској поставци Владимира Логунова – „Слика Доријана Греја“ из 2015. године и култна „Успавана лепотица“,  бисер класичне балетске литературе, која је премијеру имала пре више од две и по деценије, 23. маја 1996. године. До сада је имала више од сто извођења. 

Владимир Логунов сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.