VUK KOSTIĆ SE DRUŽIO SA OSNOVCIMA IZ ŠKOLE KRALj PETAR PRVI

U Muzeju Narodnog pozorišta, u sredu 8. juna, održan je još jedan program iz ciklusa “Školski čas, a domaćin učenicima osnovne škole “Kralj Petar Prvi” bio je popularni glumac Vuk Kostić.

Uvodnu besedu održala je kustoskinja Zorica Janković koja je prisutnima, između ostalog, kazala da se nalaze u najmlađem muzeju u Srbiji.
- Osnovan je pre nepunih sedam meseci, ali se zato nalazi u jednoj od najstarijih zgrada u Beogradu i Srbiji, zgradi koja je stara skoro vek i po, koliko postoji i Narodno pozorište. Naše pozorište u svom sastavu ima dramski, operski i baletski ansambl. Tu je i veliki orkestar, dirigenti, reditelji, dramaturzi, kostimografi, scenografi, scenski radnici... U našem muzeju videće dokumenta, fotografije i predmete koji govore o istoriji Narodnog pozorišta, pre svega o njegovim najznačajnijim stvaraocima – rekla je Jankovićeva.
U razgovoru sa dramaturgom Željkom Hubačem, Kostić je naveo da se glumom “zarazio” od malih nogu, zahvaljujući, pre svega, ocu Mihajlu Pljaki Kostiću, poznatom filmskom glumcu i nekadašnjem članu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koji je preminuo 2001. godine.
- Može se reći da sam rastao u glumačkoj porodici, jer nije samo otac bio glumac. Tim poslom bavio se i moj deda Nestor, Pljakin otac. On je imao dara za usmeno predanje, a pre Drugog svetskog rata bio je i jedan od osnivača pozorišta u Prokuplju – istakao je Kostić koji je već u šestoj godini postao polaznik glumačkog studija kod Miroslava Mike Aleksića, priznatog pedagoga, reditelja, scenariste i producenta.
- U to vreme nerealno sam maštao o tom pozivu. Maštao sam da ću da snimam vesterne sa Džonom Vejnom, koji je već bio pokojni – kazao je, kroz smeh, popularni glumac i dodao: - Ocu je bilo drago što sam počeo da se bavim glumom. Sa njim sam često odlazio u pozorište, pogotovu na probe, tako da sam tu čaroliju „ukačio“ od malih nogu. To je za mene bila neka vrsta magije. Rano sam se „primio“ na sve to – rekao je Kostić.
Prvu ulogu odigrao je kao sedmogodišnjak u predstavi Dušana Kovačevića „Sveti Georgije ubiva Aždahu“ koju je 1986. godine na Veliku scenu Ateljea 212 postavio Ljubomir Muci Draškić.
- To mi je u početku predstavljalo veliko breme, jer sam igrao sa brojnim ćaletovim prijateljima, poput Gage Nikolića, Petra Kralja... koje sam poznavao i van scene. Tumačio sam lik Vaneta siročeta, dečaka. Uloga je imala dosta teksta. Ne znam ni danas kako sam to sve uspeo da savladam. Veoma brzo posle toga, dobio sam još jednu ulogu. U pozorištu „Boško Buha“ igrao sam u predstavi „Konrad, dete iz konzerve“. To je bila glavna uloga. Sve vreme sam bio na sceni – prisetio se uspešni glumac koji je akademiju upisao, nakon završetka trećeg razreda srednje škole, u klasi profesorke Biljane Mašić. Bio je „u klupi“ sa Nenadom Stojmenovićem, Radivojem Bukvićem, Goranom Jevtićem, Sonjom Kolačarić, Bojanom Stefanović, Ivanom Jovanović i Anom Maljević. Diplomirao je 2001. godine sa Rucanteovom komedijom „Mušica“.
Prema Vukovom mišljenju, prelomna predstava, iako je „stigla“ već na početku pozorišne karijere, bez dileme je „Velika drama“ Siniše Kovačevića. U ovom kultnom komadu, premijerno izvedenom 22. februara 2002. godine, a koji je i danas na repertoaru Velike scene Narodnog pozorišta, Kostić tumači lik Milorada Vučića Čelnog, jednog od glavnih junaka te sjajne sage koja se bavi preispitivanjem naše prošlosti i time kako se ovdašnji burni istorijski događaji posle Drugog svetskog rata prelamaju kroz pojedince i na koji način određuju njihove sudbine.
- Siguran sam da će mi to ostati kao najdraža uloga, pogotovu zato što je ona bila i moja prva profesionalna uloga koju sam dobio nakon što sam diplomirao. Veoma mi je žao što Pljaka nije dočekao da me vidi na Velikoj sceni Nacionalnog teatra. Za tu ulogu dobio sam i Sterijinu nagradu za glumu – podsetio je Kostić
Paraleno sa pozorišnom, uspešno je gradio karijeru na televiziji i filmu. Otkrio je da mu prija rad na sva „tri fronta“, ali i ocenio da je pozorište „krvav posao, dok je film, nekako, opušteniji“.
- Film ima jednu prednost, jer je on nešto što ostaje zauvek. Dovoljno je da imaš jedan dubl u kojem ćeš, na primer, reći samo: „Dobar dan“, i to ostaje za sva vremena. Ovde, u pozorištu, situacija je potpuno drugačija. Uvek iznova i iznova moraš da se dokazuješ, stalno si u strahu da se nešto nepredviđeno desi jer je u pitanju živa stvar... Pozorište je za glumca mnogo teže, nego film. Ono je i istinitije. Pozorište je jedan trening. Svaki glumac koji bi batalio pozorište, ne samo kod nas nego i u svetu, ispadao bi iz forme – ukazao je Kostić i otkrio da, za razliku od brojnih kolega koji to često rade, nema nameru da snima reklame. Do sada je uradio samo jednu, kako kaže, nekomercijalnu. Reč je o reklami za kampanju „Budi profesionalac” koja ima za cilj promociju Vojske Srbije.  
- Ljudi su znali da dobro „baratam“ oružjem, a imao sam i neku vrstu dugovanja prema ministru odbrane zato što me je puštao dok sam bio u vojsci, da snimam seriju „Gorki plodovi“ Siniše Kovačevića – objasnio je razloge zbog kojih je prihvatio učešće u tom projektu.
Kazao je da voli da sarađuje sa Sonjom Kolačarić, Tamarom Krcunović, Borkom Tomović, dok je kao omiljene partnere iz „stare garde“ izdvojio Aleksandra Berčeka, Petra Kralja, Tanasija Uzunovića...
Odgovorio je i da ne voli snimanje ljubavnih scena, jer je to „nešto što je intimno i zbog toga se neprijatno osećam“.
- Lakše bi obrnuo auto na krov. To bi mi sigurno bilo jednostavnije – rekao je Kostić i dodao da mu je najdraža uloga na filmskom platnu – lik Saše Gordića koga je igrao u filmu Srdana Golubovića „Apsolutnih sto“.
Kazao je i da je ovih dana završio snimanje još jednog filma u režiji Golubovića. Reč je o ostvarenju „Krugovi“ u kojem tumači lik Srđana Aleksića, autentične osobe, Srbina i pripadnika Vojske Republike Srpske koji je mučki ubijen 1993. godine u Trebinju braneći muslimanskog civila Alena Glavovića.
M.B.