VEČE SA BISERKOM RAJČIĆ 25. MAJA U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA

Gost ciklusa “Susreti”, u sredu 25. maja u 18 časova u Muzeju Narodnog pozorišta, biće pisac i prevodilac Biserka Rajčić. Osim gospođe Rajčić u programu, koji će voditi dramaturg Slavko Milanović, učestvovaće i teatrolog i prevodilac sa srpskog jezika Dorota Ćirlić-Mencel. Ulaz je besplatan.

Biserka Rajčić je rođena 1940. godine u Jelašnici kod Zaječara. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Zaječaru, a studije slavistike (grupa za istočne i zapadne slovenske jezike i književnosti) na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta.  Živi u Beogradu. Pored pisanja i prevođenja uglavnom  se bavila  bibliotekarstvom, radeći u naučnim bibliotekama (Narodna biblioteka Srbije, Institut za istoriju SANU i Institut za srpski jezik SANU), za značajan doprinos razvoju bibliotekarstva  je nagrađena Plaketom Narodne biblioteke Srbije (1978).
Pisanjem i prevođenjem bavi se od poslednjih godina studija slavistike, tj. od 1962. godine do danas. Pored književnosti (svi žanrovi) bavi se pozorištem, likovnom umetnošću, filmom, filozofijom, estetikom, politikologijom, istoriografijom, pitanjima vere i crkve  slovenskih naroda, najviše Poljskom. O tome je objavila sledeće knjige: Poljska civilizacija, Pisma iz Praga, Moj Krakov. Iz kulturne arheologije grada i radio dramu Šopen, Žorž Sand i njena deca. 2009. objaviće i sledeće knjige: Poetika razgovora (intervjui sa teoretičarima umetnosti i književnosti, filozofima, estetičarima, piscima, pozorišnim stvaraocima i dr., nastali od 1980-2008; 527 str.) i Pisma iz Poljske (eseji-pisma na različite teme o Poljskoj pisani od početka 80-ih godina do danas, oko 350 strana), antologiju Moj poljski pesnički XX vek (115 pesnika), antologiju Programi i manifesti poljske međuratne avangarde (1917-39) i Antologija poljske avangardne poezije, proze i drame (1917-39), Antologija pesnika rođenih od 60. do 80. godina.  
Dosad je objavila 95 knjiga prevoda (poezija, proza, drame, esejistika, teatrologija, filozofija, estetika, teorija književnosti i umetnosti, istoriografija, politikologija i sl.),  kao i  brojne  tekstove iz pomenutih oblasti u književnim, kulturnim i društveno-filozofskim časopisima Srbije i bivše Jugoslavije (1470 bibliografskih jedinica) o autorima  (330), kojima se bavila i koje je prevodila, kao i o kulturnom životu slovenskih zemalja. Poeziju stotinak poljskih, ruskih, čeških i slovačkih pesnika (tridesetak pojedinačnih zbirki, antologije, veći blokovi u književnim časopisima, naročito u Književnoj reči i Pismu: Vislava Šimborska, Česlav Miloš, Tadeuš Ruževič, Zbignjev Herbert, Tomas Venclova, Jan Skacel, Adam Zagajevski, Julijan Pšiboš, Jan Lehonj, Arnold Slucki, Adam Važik, Viktor Vorošilski, Miron Bjaloševski, Aleksander Vat, Artur Mjendzižecki, Bohdan Drozdovski, Lešek Šaruga, Malgožata Hilar, Stanislav Grohovjak, Ježi Harasimovič, Rišard Krinjicki,  Edvard Stahura, Rafal Vojaček, Vit Javorski, Marćin Švjetlicki, Uršula Kozjol, Pjotr Zomer, Adrijana Šimanjska, Bronjislav Maj, Mažana Bogumila Kjelar, Marija Bujanjska, Januš Šuber, Tomaš Ružicki, Miloš Bjedžicki, Ježi Jarnjevič, Kristina Stolecka, Vladimir Rajsel, Jan Marija Gisges, Eva Zonenberg, Erik Ostrovski, Lukaš Manjčik, Eva Lipska, Julija Hartvig, Edvard Balcežan, Stanislav Baranjčak, Julijan Kornhauzer, Halina Pošvjatovska, Ana Kamjenjska, Marijana Boćan, Ivan Blatni, Miroslav Holub, Vladimir Holan, Konstantin Bibl, František Hrubin, Rudolf Fabri, Štefan Žari, Jan Pilarž, Jan Staho, Vojteh Mihalik, Miroslav Valek, Petr Kral, Jahim Topol, Lenka Danhelova, Kateržina Rudčenkova, Miloš Doležal,  Marina Cvetajeva, Genadij Ajgi, Andrej Beli i dr.), za šta je 2004. dobila poljsku Nagradu za prevođenje poezije Zbignjev Dominjak.
Prevodila je i prozu, romane, priče, eseje, tekstove iz poljske, češke, slovačke i ruske teorije književnosti, umetnosti i pozorišta  (J. Blaškova, M. Jančova, M. Novakovski, T. Konvicki, S. Mrožek, V. Gombrovič, K. Brandis, Z. Herbert, L. Kolakovski, J. Kot, S. Moravski, A. Mihnjik, S. Lem, A. Zagajevski, T. Venclova, R. Kapušćinjski, A. Potoček, V. Špilman, G. Herling-Gruđinjski, K. Filipovič, I. J. Singer, Debora Fogel, Marija Renata Majenova, Mihal Glovinjski, Marija Janjion, Januš Slavinjski, Viktor Šklovski, Otakar Zih, Leon Šiler, Henrik Jurkovski Tadeuš Kantor, Ježi Grotovski i dr.).
Prevela je i desetak drama (Ruževič, Mrožek, Bizjo, Vilkvist i dr.) i niz knjiga i tekstova o drami i pozorištu zbog čega je nagrađena poljskom Nagradom Stanislav Ignaci Vitkjevič za popularisanje poljske pozorišne kulture.
Dobitnik je  i  drugih srpskih i poljskih nagrada: Nagrada Jovan Maksimović za prevod s ruskog (proza), koju dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije (1984), Nagrada za životno delo koju dodeljuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije (1999), Povelju Radio Beograda 2 za dugogodišnju saradnju, doprinos radio stvaralaštvu i afirmaciji autorskog i kritičkog radija povećenog kulturi i umetnosti (2008), Nagrada Udruženja autora ZAiKS za izuzetna dostignuća u oblasti prevođenja poljske književnosti (Varšava, 1989), Srebrni orden zasluga za Republiku Poljsku koji dodeljuje Predsednik Republike Poljske (Varšava, 1991), Diplomu za izuzetne zasluge u promovisanju Poljske u svetu, koju dodeljuje Ministarstvo spoljnih poslova Poljske (Varšava, 2000),  Nagradu Zbignjev Dominjak za višegodinju delatnost na polju prevođenja poezije, koju dodeljuju Fondacija Malgožate Badovske iz Lođa, lođski časopis Tygiel kultury i Katedra za slavistiku Lođskog univerziteta (Lođ, 2004) i Nagradu Stanislav Ignaci Vitkjevič za popularisanje poljske pozorišne misli  koju dodeljuje Institut za umetnost Poljske Akademije Nauka i Udruženje pozorišnih umetnika Poljske (Gdinja, 2007), Nagrada Transatlantik 2009 koju dodeljuje Institut za knjigu za izuzetan doprinos prevođenju poljske književnosti u svetu.
Zahvaljujući  zainteresovanosti za likovnu umetnost i avangardu  od 2001. godine intenzivno se  bavi kolažom. Dosad ih je izlagala u okviru svojih književnih večeri, u bibliotekama i pozorištima, na izložbama Galerije Istorijskog arhiva u Pančevu, a 2004. imala je samostalnu izložbu u Narodnom muzeju u Zaječaru. Koristi ih i za naslovne strane knjiga svojih prevedenih autora.
Redovni je saradnik Politike, Drugog i Trećeg programa Radio Beograda od sredine 60-ih godina, a pre raspada Jugoslavije i Trećeg programa Radio Sarajeva i Radio Zagreba i  svih značajnijih književnih časopisa u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori.
Od sredine 60-ih godina sarađuje sa slavističkim katedrama (s profesorima i studentima) u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Italiji., držeći prilikom svakog boravka predavanja o književnom i kulturnom životu u Srbiji. Takođe sa prevodiocima srpske književnosti u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Bugarskoj, Ukrajini, Litvaniji, Rusiji, pružajući im  informacije i materijal (knjige i kritičke članke) o srpskim piscima svih generacija.
Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije od 1967. godine, a od 1994-1998.  godine bila je njegov predsednik. Član je i Srpskog književnog društva, Srpskog PEN cluba..
Svoje prevode i prevode svog kolege Petra Vujičića promovisala je na najznačajnijim tribinama Beograda, Novog Sada, Niša, Valjeva, Zrenjanina, Subotice, Pančeva, Vršca, Bijelog Polja, Podgorice, Herceg Novog, Banja Luke, Opatije i dr. Kao i na Drugom i Trećem programu Radio Beograda, Studiju B, B 92 i televizijskim programima za kulturu nacionalne televizije i svih ostalih.
Od osnivanja BITEF-a sarađuje sa ovom institucijom, s obzirom da poljski režiseri spadaju u najprisutnije i najnagrađivanije na ovom festivalu.  2007. na njenu inicijativu pozvan je kao počasni gost BITEF-a jedan od najvećih režisera i scenografa 20. veka, Juzef Šajna. Saradnik je i konsultant svih beogradskih pozorišta i Međunarodnog festivala za decu u Subotici. Uključena je u dugoročni program pozorišne saradnje Srbija-Poljska koji počinje 2009. godine.
Pozivala je u Beograd, Novi Sad i Vršac na promocije svojih knjiga na srpskom niz poznatih pisaca, kritičara i teoretičara književnosti i prevođenja  koje je prevodila: Tadeuš Ruževič, Rišard Kapušćinjski, Tomas Venclova, Adam Zagajevski, Eva Lipska, Eva Zonenberg, Edvard Balcežan, Eva Kraskovska, Adam Mihnjik i dr.
Od 1969. prevodila je tvorce i lidere demokratske opozicije u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, SSSR-u, posvetivši im i dve antologije tekstova: Poljsko pitanje, Češko pitanje koje su odigrale značajnu ulogu u stvaranju i naše demokratije.