U Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu otvorena izložba posvećena primabalerini Jovanki Bjegojević „Jedinstveni sjaj baletske zvezde“, autorke Milene Jauković

Izložba posvećena primabalerini Jovanki Bjegojević „Jedinstveni sjaj baletske zvezde“, autorke Milene Jauković, otvorena je 8. juna u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu. 

Upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić istakla je u uvodnoj reči da se seća kako je još kao devojčica gledala maestralne izvedbe Bjegojevićeve, a kasnije je kao student FDU odlazila na njena predavanja.

„Sećam se njenog truda, koncentracije i strpljenja prema nama. Bila je dobra i nežna. Sećam se našeg susreta u Dubrovniku na radionici pantomime, bila je izvanredna osoba u svemu što je za života uradila, iako se mnogi u tome ne slažu“, rekla je Ivana Vujić i dodala da njena izvanrednost nikada nije doživela poštovanje kakvo je zaslužila.

„Ova izložba je možda početak razmatranja velikih umetnika koji se možda ne uklapaju u šeme kutije nego traže neke druge... Gospođa balarina je zaslužila da je pogledamo i duboko joj se poklonim“, rekla je upravnica Narodnog pozorišta.

Priznati baletski umetnik i koreograf Vladimir Logunov, koji je sa Jovankom Bjegojević sarađivao na predstavi „Don Kihot“, ocenio je da je ona „najveća srpska balerina.”

Prema njegovom mišljenju, ni do dan danas niko nije uspeo da je prevaziđe jer je to bila izuzetna ličnost koja je sa scene prenosila sva svoja osećanja i doživljaje.

„Bila je dobar i human čovek što mnogi ne znaju. Bila je neponovljiv i nikad prevaziđen baletski igrač”, istakao je Logunov.

O umetničkom stvaralaštvu Jovanke Bjegojević govorila je i baletska umetnica i publicista Sonja Lapatanov koja je, između ostalog, kazala da reč o „umetnici izuzetno oštrog uma, ali i smisla za humor", kao i autorka izložbe Milena Jauković.

Ona je ocenila da je primabalerina Bjegojević posedovala scensku magičnost koja je zračila sa scene.

„Bila je jedna od najznačajnijih baletskih umetnica u istoriji Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Bila je jedinstvena umetnička pojava i raskošan baletski umetnik”, rekla je autorka.

Jaukovićeva je istakla da, s obzirom na to, da se profesionalnim životom ove velike umetnice do sada još niko nije bavio na sistematičan način, prikupljanje razuđene arhivske građe, kao i mnogobrojnih, do sada manje poznatih podataka, predstavljalo je značajan izazov, ali i veliku odgovornost.

„Ova izložba, stavljajući pretežno akcenat na njeno umetničko delovanje na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, tretira i ostale, vrlo značajne faze njene karijere, koje se odnose na igračke angažmane u Francuskoj i Australiji, obrađujući i mnogobrojna samostalna gostovanja širom sveta, koja u podjednakoj meri zavređuju pažnju i doprinose sveobuhvatnosti prikaza ove izuzetne baletske karijere”, istakla je Jaukovićeva.

Ona je podsetila prisutne i na borbu slavne umetnice za reformu baletskog školovanja, kao i predan, ali strog i zahtevan rad sa mladima.

„Volela je da radi sa mladima, bila je oštra i tražila je perfekciju jer je smatrala da se tako jedino može dostići vrhunski balet kakav je ona igrala”, kazala je autorka.

Iz Amerike, specijalno za ovu priliku, javio se i partner Jovanke Bjegojević sa scene Narodnog pozorišta Stevan Grebeldinger.

Dizajn izložbe i kataloga uradila je Jelena Ratković. 

Slavna srpska i jugoslovenska umetnica rođena je 1931. godine u Prnjavoru, u Bosni i Hercegovini, gde je i stekla prva znanja o igri. Školovanje je nastavila u Beogradu kod Radmile Cajić i u državnoj baletskoj školi u klasi vrsnog pedagoga Mileta Jovanovića.
Njena profesionalna igračka karijera započinje 1950. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu gde već u decembru iste godine debituje igrajući glavnu ulogu – Kneginju u baletu „Balada o jednoj srednjovekovnoj ljubavi”.

Nakon toga, nižu se i uspesi u baletima „Labudovo jezero”, „Simfonija”, „Orfej”, „Jolanda”, „Kraljica ostrva”, „Kineska priča”, „Romeo i Julija”...

Osim na sceni matičnog pozorišta, s velikom uspehom igrala je i u Parizu (u periodu od 1956–1959. godine) u baletskoj trupi renomiranog igrača i koreografa Žana Babilea gde je nastupala kao vodeća balerina klasičnog i modernog repertoara, u ulogama kreiranim specijalno za nju: Pesak, Kopča i Baletino.

Godine 1959. potpisuje ugovor sa trupom Eduarda Borovanskog u Australiji gde je bila angažovana kako u klasičnom, tako i u modernom baletskom repertoaru.

Nakon toga, na poziv uprave Narodnog pozorišta, vraća se u Beograd i od 1961. do 1972. godine sa nesmanjenim žarom pleni i samouvereno vlada scenom igrajući glavne i naslovne uloge u predstavama „Žizela”, „Dvoboj”, „Triptihon”, „Pepeljuga”, „Poljubac vile”, „Napuštene”, „Ptico ne sklapaj svoja krila” (koju je specijalno za nju napisao kompozitor Enriko Josif), „Zvezdani krug”…

Gostovala je u Edinburgu, Atini, Beču, Salcburgu, Lozani, Cirihu, Bakuu, Taškentu, Lenjingradu, Kijevu, Oslu, Barseloni, Rimu...

Jovanka Bjegojević jedan je od osnivača Udruženja baletskih umetnika Srbije 1962. godine, čiji je bila i predsednik u periodu od 1982–1984. godine.

Dobitnica je Sedmojulske nagrade Republike Srbije za ulogu u baletu „Triptihon” Petra Konjovića (1962), Oktobarske nagrade Grada Beograda, Godišnje nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu (1969), Nagrade UBUS-a za životno delo (1998) i Priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

Godine 1972. prestaje aktivno da igra i nastavlja da se bavi pedagoškim radom na odseku glume na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao redovni profesor.

U dva mandata, 1970. i 1994. godine obavljala je dužnost direktora Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.

Osamdesetih godina radila je kao direktor Baleta Pozorišta na Terazijama gde je u predstavi „Orfej u paklu” pokazala i svoje koreografsko umeće.

Zvezda je filmova „Zvižduk u osam“, „Muzika kroz vekove“, „U jednom gradu ko zna kom".

Preminula je 31. avgusta 2015. godine u Beogradu, u 84. godini.

Sahranjena je 5. septembra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.