U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA OTVORENA IZLOŽBA „'ROMEO I JULIJA' NA SCENI NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU – DRAMA I BALET (JUBILEJI ŠEKSPIRA, PROKOFJEVA I PARLIĆA)“

Izložba „'Romeo i Julija' na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu – drama i balet (jubileji Šekspira, Prokofjeva i Parlića)“, koju su priredile Jelica Stevanović i Mirjana Odavić, otvorena je u četvrtak 15. decembra u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.
Postavka obuhvata razne plakate, fotografije, scenografske skice, kostime Božane Jovanović, programe predstava, Parlićevu koreografsku svesku…
Izložbu je otvorila Biljana Parlić, kćerka Dimitrija Parlića, koja je, između ostalog, istakla da joj je veoma drago što ima priliku da na jednom mestu pogleda “ovakve artefakte prošlosti Narodnog pozorišta”.
– Volela bih da ovu izložbu, i ne samo nju, već i sve buduće izložbe koje će ovde biti otvorene raznim povodima, pogleda što više ljudi. Jer, nekako… ukoliko se čovek ne okrene i pogleda šta je bilo iza njega, pitanje je da li će izabrati pravi put kojim korača – kazala je kći jednog od najistaknutijih srpskih baletskih igrača i koreografa, koju su prisutni pozdravili snažnim aplauzom.
Stevanovićeva je objasnila da se naslov izložbe sam nametnuo s obzirom na to da se u ovoj godini, koja je na izmaku, navršilo 400 od smrti Vilijama Šekspira, 125 godina od rođenja Sergeja Prokofjeva i 100 godina od rođenja Dimitrija Parlića.
Prema njenim rečima, “Romeo i Julija” su upravo ona zajednička karika koja povezuje ova tri velika umetnika.
- Narodno pozorište je osnovano 1868. godine, a već sledeće godine, svega desetak dana po otvaranju pozorišnog zdanja u kojem i danas stvaramo predstave, na sceni je oživeo prvi Šekspirov komad – 'Mletački trgovac'. Od tada, Šekspir je okosnica dramskog repertoara ove kuće. Prema istraživanjima našeg velikog šekspirologa, Dušana Mihailovića, tokom prvih sto godina je bio najizvođeniji pisac na sceni Nacionalnog teatra, a sva je prilika da se ova statistika ni do danas nije promenila. To je možda i jedinstven slučaj u svetu – da jedan inostrani autor zauzima prvo mesto u repertoaru. Najpoznatija ljubavna priča svih vremena, "Romeo i Julija", bio je četvrti komad koji je upoznala beogradska publika, već 1876. Dakle, pre punih 140 godina - podsetila je Stevanovićeva.
Govoreći o Prokofjevu, istakla je da je slavni ruski kompozitor i pijanista, u vreme kad je napisao muziku za “Romea i Juliju”, bio veoma neprihvaćen u svojoj zemlji.
- Rugali su mu se i ismevali njegovu muziku, jer ona, navodno, nije bila melodična muzika na koju su tadašnje uši navikle. Ali, u Beogradu je bila drugačija situacija. Čim je Parlić uzeo tu partituru i postavio je 1949. godine na repertoar, i igrači i publika, zavoleli su, i muziku i koreografiju, na prvi pogled… Ova naša izložba je omaž Šekspiru, Prokofjevu i Parliću, ali, ujedno, i omaž “Romeu i Juliji”, a ne i oproštaj sa Romeom i Julijom. Jer, ako smo došli do vremena kada se romantična ljubav ne prepoznaje, pitam se šta će biti sa Romeom dalje – kazala je Stevanovićeva.
Odavićka se u ime Muzeja pozorišne umetnosti Srbije zahvalila direktoru Muzeja Narodnog pozorišta Draganu Stevoviću što je ponovo pozvao tu insistuciju na saradnju i ukazala da je izloženi materijal većinskim delom iz fundusa Pozorišnog muzeja Srbije i manjim iz Narodnog pozorišta.
Ona se zahvalila svim saradnicima koji su učestvovali u realizaciji ove izložbe, a posebno dizajneru Jovanu Tarbuku za koga je kazala da je i ovoga puta “uspeo da svoju mladost i savremenost unese u jednu ovako lepu istorijsku romantičnu temu”.
Izložba će biti otvorena do kraja marta.
M.B.

Više fotografija možete pogledati OVDE