У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „'РОМЕО И ЈУЛИЈА' НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ – ДРАМА И БАЛЕТ (ЈУБИЛЕЈИ ШЕКСПИРА, ПРОКОФЈЕВА И ПАРЛИЋА)“

Изложба „'Ромео и Јулија' на сцени Народног позоришта у Београду – драма и балет (јубилеји Шекспира, Прокофјева и Парлића)“, коју су приредиле Јелица Стевановић и Мирјана Одавић, отворена је у четвртак 15. децембра у Музеју Народног позоришта у Београду.
Поставка обухвата разне плакате, фотографије, сценографске скице, костиме Божане Јовановић, програме представа, Парлићеву кореографску свеску…
Изложбу је отворила Биљана Парлић, кћерка Димитрија Парлића, која је, између осталог, истакла да јој је веома драго што има прилику да на једном месту погледа “овакве артефакте прошлости Народног позоришта”.
– Волела бих да ову изложбу, и не само њу, већ и све будуће изложбе које ће овде бити отворене разним поводима, погледа што више људи. Јер, некако… уколико се човек не окрене и погледа шта је било иза њега, питање је да ли ће изабрати прави пут којим корача – казала је кћи једног од најистакнутијих српских балетских играча и кореографа, коју су присутни поздравили снажним аплаузом.
Стевановићева је објаснила да се наслов изложбе сам наметнуо с обзиром на то да се у овој години, која је на измаку, навршило 400 од смрти Вилијама Шекспира, 125 година од рођења Сергеја Прокофјева и 100 година од рођења Димитрија Парлића.
Према њеним речима, “Ромео и Јулија” су управо она заједничка карика која повезује ова три велика уметника.
- Народно позориште је основано 1868. године, а већ следеће године, свега десетак дана по отварању позоришног здања у којем и данас стварамо представе, на сцени је оживео први Шекспиров комад – 'Млетачки трговац'. Од тада, Шекспир је окосница драмског репертоара ове куће. Према истраживањима нашег великог шекспиролога, Душана Михаиловића, током првих сто година је био најизвођенији писац на сцени Националног театра, а сва је прилика да се ова статистика ни до данас није променила. То је можда и јединствен случај у свету – да један инострани аутор заузима прво место у репертоару. Најпознатија љубавна прича свих времена, "Ромео и Јулија", био је четврти комад који је упознала београдска публика, већ 1876. Дакле, пре пуних 140 година - подсетила је Стевановићева.
Говорећи о Прокофјеву, истакла је да је славни руски композитор и пијаниста, у време кад је написао музику за “Ромеа и Јулију”, био веома неприхваћен у својој земљи.
- Ругали су му се и исмевали његову музику, јер она, наводно, није била мелодична музика на коју су тадашње уши навикле. Али, у Београду је била другачија ситуација. Чим је Парлић узео ту партитуру и поставио је 1949. године на репертоар, и играчи и публика, заволели су, и музику и кореографију, на први поглед… Ова наша изложба је омаж Шекспиру, Прокофјеву и Парлићу, али, уједно, и омаж “Ромеу и Јулији”, а не и опроштај са Ромеом и Јулијом. Јер, ако смо дошли до времена када се романтична љубав не препознаје, питам се шта ће бити са Ромеом даље – казала је Стевановићева.
Одавићка се у име Музеја позоришне уметности Србије захвалила директору Музеја Народног позоришта Драгану Стевовићу што је поново позвао ту инсистуцију на сарадњу и указала да је изложени материјал већинским делом из фундуса Позоришног музеја Србије и мањим из Народног позоришта.
Она се захвалила свим сарадницима који су учествовали у реализацији ове изложбе, а посебно дизајнеру Јовану Тарбуку за кога је казала да је и овога пута “успео да своју младост и савременост унесе у једну овако лепу историјску романтичну тему”.
Изложба ће бити отворена до краја марта.
М.Б.

Више фотографија можете погледати ОВДЕ