U Muzeju Narodnog pozorišta otvorena izložba „Breda Kalef – neuobičajena primadona“
16 mart 2022
Izložba „Breda Kalef – neuobičajena primadona“, autora Dragana Stevovića, otvorena je 16. marta u Muzeju Narodnog pozorišta.
Osim što obuhvata fotografije, plakate iz predstava, kao i lične predmete priznate umetnice, postavka osvetljava i njenu značajnu karijeru na sceni Narodnog pozorišta i na gostovanjima u inostranstvu.
U veoma nadahnutom govoru tokom kojeg je prisutne podsetio na neke od najznačajnijih trenutaka Bredine blistave karijere, šef dirigent Narodnog pozorišta Dejan Savić je, između ostalog, istakao da je ova izložba posvećena jednoj velikoj umetnici i operskoj zvezdi „koja je svesna svoje misije koju je u potpunosti ispunila“.
Prema njegovom mišljenju, gospođa Kalef je „suštinska, prava primadona, ali i suviše skromna za jednu tako fantastičnu karijeru koju je imala“.
On je podsetio da su svi veliki dirigenti, uključujući i Oskara Danona i Borislava Pašćana, „uvek imali samo reči hvale za njen odnos prema svojoj umetnosti, kolegama i poslu kojim se bavila“.
Direktor Opere Nikola Mijailović je rekao da je uzbuđen što „kao dete ovog pozorišta“ prisustvuje otvaranju izložbe posvećene Bredi Kalef za koju je kazao da je u njegovom detinjstvu i odrastanju u Narodnom pozorištu imala zaista veoma veliku ulogu.
Mijailović je ocenio da je gospođa Kalef pored vrhunskog glasa, scenska pojave, harizme... imala i prepoznatljivost, „a to je ono što krasi samo najveće operske umetnike“.
„Kad čujete glas Brede Kalef, nemate nijednog trenutka dilemu da li je to, možda, neko drugi. Svojim pevanjem davala je primer čemu bi jedan operski pevač trebalo da stremi i šta treba da dostigne. Poznavanje vokalne tehnike, koja je veoma složena, omogućilo joj je da do kraja karijere zadrži svežinu glasa i ceo registar, uprkos tome što je veoma dugo pevala najteže uloge“, kazao je Mijailović i dodao da mu u glavi još uvek „odzvanjaju“ njene izuzetne role – Acučena iz „Trubadura“, Doma iz „Ere s onog svijeta“ i Majka iz „Konzula“.
Autor izložbe i direktor Muzeja Dragan Stevović naglasio je da „ovo nije priča o karijeri Brede Kalef, već o njenom životu“.
„Taj život je trebalo prvo preživeti, a onda živeti, živeti i boriti se. I, posle nekoliko godina od debija, izbiti u prvi red solista koji su ovu kuću, u svom zlatnom periodu, proslavili u celom svetu. Jedna od tih predstava je Don Kihot u Bečkoj državnoj operi 1964. godine i mnogi drugi naslovi...“, podsetio je Stevović.
Pre nego što je izložbu proglasio otvorenom, poklonio je gospođi Kalef buket cveća i uramljen plakat opere Žorža Bizea „Karmen“, sa izvođenja održanog 28. juna 1960. godine, kada je debitovala u Narodnom pozorištu.
U okviru ceremonije svečanog otvaranja izložbe, emitovan je i audio snimak romanse Grofice iz „Pikove dame“, u interpretaciji Brede Kalef, sa premijernog izvođenja u nacionalnom teatru iz 1980. godine.
Gospođa Kalef je bila prisutna na otvaranju, ali se nije zvanično obratila. Sedela je u društvu svojih koleginica i prijateljica - primadona Milke Stojanović i Radmile Bakočević.
Izložba će biti otvorena do sredine maja.
Breda Kalef-Simonović je rođena 7. decembra 1930. godine.
Potiče iz jedne od najstarijih jevrejskih porodica koja je iz Španije, preko Soluna stigla u Beograd.
Posle završene Srednje muzičke škole kod profesorke Silvije Kamenović, upisuje Muzičku akademiju kod profesorke Ade Poljakove, a završava u klasi profesorke Zlate Đunđenac. Posle diplomiranja boravila u Italiji na usavršavanju kod Marije Karbone.
U toku studija je bila član Hora RTS-a. Debitovala je kao Mercedes u operi Karmen 1960, da bi posle diplomiranja i dvogodišnjeg probnog rada postala stalna članica Opere Narodnog pozorišta u kojoj je nastupala do 1991. godine.
U sezoni 1963/64. angažovana je u operskim kućama u Tel Avivu i Haifi (Izrael) gde je imala preko 90 nastupa.
Nakon ulaska u Narodno pozorište vrlo brzo je izbila u prvi red najznačajnijih prvaka Opere koji su svojim nastupima u zemlji i inostranstvu obeležili najznačajniji period u istoriji Opere Narodnog pozorišta.
Prva značajna uloga bila je Marina u Borisu Godunovu Musorgskog sa kojom je diplomirala, a potom je otpevala sve najznačajnije uloge mecosopranskog faha u operama ruskih kompozitora: Boris Godunov, Soročinski sajam, Evgenije Onjegin, Pikova dama, Hovanščina, Zaljubljen u tri narandže, Ivan Grozni, Ivan Susanjin, Pikova dama, Knez Igor; francuskih kompozitora: Karmen, Don Kihot, Samson i Dalila, Hofmanove priče, Verter; italijanskih kompozitora: Madam Baterflaj, Moć sudbine, Norma, Aida, Rigoleto, Dafne, Trubadur, Đokonda, Bal pod maskama, Falstaf, Andre Šenije, Konzul, Kći puka; domaćih kompozitora: Ljubav to je glavna stvar, 1941, Na uranku, Dugme, Ero s onoga svijeta, Đurađ Branković, Vlast, Otadžbina, Knez od Zete; engleskog kompozitora: Otmica Lukrecije, Albert Hering...
Gostovala je samostalno ili sa ansamblima Opere Narodnog pozorišta širom sveta – Grčka, Španija, Austrija, Mađarska, Egipat, Irska, Italija, Rusija, Nemačka, Izrael, SSSR, SAD, kao i u svim većim gradovima nekadašnje Jugoslavije.
Učestvovala je i na brojnim koncertima, samostalno ili sa jugoslovenskim horovima u zemlji i inostranstvu (Braća Baruh, Branko Krsmanović, Hor RTS-a). Sa horom Braća Baruh imala je turneju u 29 gradova SAD, uključujući i nastup u Karnegi Holu u Njujorku.
Njene kreacije su sačuvane na pločama, CD-ovima i video snimcima koncertnih nastupa i predstava.
Pre početka umetničke karije bavila se aktivno stonim tenisom, a po prestanku karijere veoma uspešno je igrala bridž za šta je nagrađivana.
Za svoj umetnički rad je dobila brojne nagrade: Plaketa, Pečat Narodnog pozorišta u Beogradu i Nagrade za najbolja godišnja izvođenja za Ćeku u Đokondi Amilkare Ponkijelija i Majku Jugovića u Otadžbini Petra Konjovića. Dobitnica je Nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije, a 2021. dobila je Zlatnu medaljom za zasluge kojom je odlikovao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
Slične vesti
Prvakinji Opere Narodnog pozorišta u Beogradu Nataši Jović Trivić uručena Nagrada „Breda Kalef“
Mecosopranu Aleksandri Angelov uručena Nagrada Fondacije „Breda Kalef“
MECOSOPRAN JELENA VLAHOVIĆ PRVA DOBITNICA NAGRADE FONDACIJE “BREDA KALEF”
MECOSOPRANU JELENI VLAHOVIĆ URUČENA NOVOUSTANOVLjENA NAGRADA FONDACIJE “BREDA KALEF”
U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA OTVORENA IZLOŽBA "IZA KULISA"
U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA OTVORENA IZLOŽBA “LEPOTA IGRE”
U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA OTVORENA IZLOŽBA O MIRI STUPICI
U MUZEJU NP OTVORENA IZLOŽBA "NUŠIĆ KAO UPRAVNIK NARODNOG POZORIŠTA"
U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA OTVORENA IZLOŽBA „DAROVI I DARODAVCI“