У Музеју Народног позоришта отворена изложба „Бреда Калеф – неуобичајена примадона“
16 март 2022
Изложба „Бреда Калеф – неуобичајена примадона“, аутора Драгана Стевовића, отворена је 16. марта у Музеју Народног позоришта.
Осим што обухвата фотографије, плакате из представа, као и личне предмете признате уметнице, поставка осветљава и њену значајну каријеру на сцени Народног позоришта и на гостовањима у иностранству.
У веома надахнутом говору током којег је присутне подсетио на неке од најзначајнијих тренутака Бредине блиставе каријере, шеф диригент Народног позоришта Дејан Савић је, између осталог, истакао да је ова изложба посвећена једној великој уметници и оперској звезди „која је свесна своје мисије коју је у потпуности испунила“.
Према његовом мишљењу, госпођа Калеф је „суштинска, права примадона, али и сувише скромна за једну тако фантастичну каријеру коју је имала“.
Он је подсетио да су сви велики диригенти, укључујући и Оскара Данона и Борислава Пашћана, „увек имали само речи хвале за њен однос према својој уметности, колегама и послу којим се бавила“.
Директор Опере Никола Мијаиловић је рекао да је узбуђен што „као дете овог позоришта“ присуствује отварању изложбе посвећене Бреди Калеф за коју је казао да је у његовом детињству и одрастању у Народном позоришту имала заиста веома велику улогу.
Мијаиловић је оценио да је госпођа Калеф поред врхунског гласа, сценска појаве, харизме... имала и препознатљивост, „а то је оно што краси само највеће оперске уметнике“.
„Кад чујете глас Бреде Калеф, немате ниједног тренутка дилему да ли је то, можда, неко други. Својим певањем давала је пример чему би један оперски певач требало да стреми и шта треба да достигне. Познавање вокалне технике, која је веома сложена, омогућило јој је да до краја каријере задржи свежину гласа и цео регистар, упркос томе што је веома дуго певала најтеже улоге“, казао је Мијаиловић и додао да му у глави још увек „одзвањају“ њене изузетне роле – Ацучена из „Трубадура“, Дома из „Ере с оног свијета“ и Мајка из „Конзула“.
Аутор изложбе и директор Музеја Драган Стевовић нагласио је да „ово није прича о каријери Бреде Калеф, већ о њеном животу“.
„Тај живот је требало прво преживети, а онда живети, живети и борити се. И, после неколико година од дебија, избити у први ред солиста који су ову кућу, у свом златном периоду, прославили у целом свету. Једна од тих представа је Дон Кихот у Бечкој државној опери 1964. године и многи други наслови...“, подсетио је Стевовић.
Пре него што је изложбу прогласио отвореном, поклонио је госпођи Калеф букет цвећа и урамљен плакат опере Жоржа Бизеа „Кармен“, са извођења одржаног 28. јуна 1960. године, када је дебитовала у Народном позоришту.
У оквиру церемоније свечаног отварања изложбе, емитован је и аудио снимак романсе Грофице из „Пикове даме“, у интерпретацији Бреде Калеф, са премијерног извођења у националном театру из 1980. године.
Госпођа Калеф је била присутна на отварању, али се није званично обратила. Седела је у друштву својих колегиница и пријатељица - примадона Милке Стојановић и Радмиле Бакочевић.
Изложба ће бити отворена до средине маја.
Бреда Калеф-Симоновић је рођена 7. децембра 1930. године.
Потиче из једне од најстаријих јеврејских породица која је из Шпаније, преко Солуна стигла у Београд.
После завршене Средње музичке школе код професорке Силвије Каменовић, уписује Музичку академију код професорке Аде Пољакове, а завршава у класи професорке Злате Ђунђенац. После дипломирања боравила у Италији на усавршавању код Марије Карбоне.
У току студија је била члан Хора РТС-а. Дебитовала је као Мерцедес у опери Кармен 1960, да би после дипломирања и двогодишњег пробног рада постала стална чланица Опере Народног позоришта у којој је наступала до 1991. године.
У сезони 1963/64. ангажована је у оперским кућама у Тел Авиву и Хаифи (Израел) где је имала преко 90 наступа.
Након уласка у Народно позориште врло брзо је избила у први ред најзначајнијих првака Опере који су својим наступима у земљи и иностранству обележили најзначајнији период у историји Опере Народног позоришта.
Прва значајна улога била је Марина у Борису Годунову Мусоргског са којом је дипломирала, а потом је отпевала све најзначајније улоге мецосопранског фаха у операма руских композитора: Борис Годунов, Сорочински сајам, Евгеније Оњегин, Пикова дама, Хованшчина, Заљубљен у три наранџе, Иван Грозни, Иван Сусањин, Пикова дама, Кнез Игор; француских композитора: Кармен, Дон Кихот, Самсон и Далила, Хофманове приче, Вертер; италијанских композитора: Мадам Батерфлај, Моћ судбине, Норма, Аида, Риголето, Дафне, Трубадур, Ђоконда, Бал под маскама, Фалстаф, Андре Шеније, Конзул, Кћи пука; домаћих композитора: Љубав то је главна ствар, 1941, На уранку, Дугме, Еро с онога свијета, Ђурађ Бранковић, Власт, Отаџбина, Кнез од Зете; енглеског композитора: Отмица Лукреције, Алберт Херинг...
Гостовала је самостално или са ансамблима Опере Народног позоришта широм света – Грчка, Шпанија, Аустрија, Мађарска, Египат, Ирска, Италија, Русија, Немачка, Израел, СССР, САД, као и у свим већим градовима некадашње Југославије.
Учествовала је и на бројним концертима, самостално или са југословенским хоровима у земљи и иностранству (Браћа Барух, Бранко Крсмановић, Хор РТС-а). Са хором Браћа Барух имала је турнеју у 29 градова САД, укључујући и наступ у Карнеги Холу у Њујорку.
Њене креације су сачуване на плочама, ЦД-овима и видео снимцима концертних наступа и представа.
Пре почетка уметничке карије бавила се активно стоним тенисом, а по престанку каријере веома успешно је играла бриџ за шта је награђивана.
За свој уметнички рад је добила бројне награде: Плакета, Печат Народног позоришта у Београду и Награде за најбоља годишња извођења за Ћеку у Ђоконди Амилкаре Понкијелија и Мајку Југовића у Отаџбини Петра Коњовића. Добитница јe Националног признања за врхунски допринос култури Републике Србије, а 2021. добила је Златну медаљом за заслуге којом је одликовао председник Републике Србије Александар Вучић.
Сличне вести
Првакињи Опере Народног позоришта у Београду Наташи Јовић Тривић уручена Награда „Бреда Калеф“
Мецосопрану Александри Ангелов уручена Награда Фондације „Бреда Калеф“
МЕЦОСОПРАН ЈЕЛЕНА ВЛАХОВИЋ ПРВА ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ ФОНДАЦИЈЕ “БРЕДА КАЛЕФ”
МЕЦОСОПРАНУ ЈЕЛЕНИ ВЛАХОВИЋ УРУЧЕНА НОВОУСТАНОВЉЕНА НАГРАДА ФОНДАЦИЈЕ “БРЕДА КАЛЕФ”
У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "ИЗА КУЛИСА"
У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “ЛЕПОТА ИГРЕ”
У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О МИРИ СТУПИЦИ
У МУЗЕЈУ НП ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА "НУШИЋ КАО УПРАВНИК НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА"
У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „ДАРОВИ И ДАРОДАВЦИ“