SVETSKE BALETSKE ZVEZDE ANA CIGANKOVA I METJU GOLDING 29. APRILA GOSTUJU U “DON KIHOTU”

Primabalerina Nacionalnog baleta iz Amsterdama Ana Cigankova i prvak Kraljevskog baleta iz Londona Metju Golding gostovaće 29. aprila (20,00) u “Don Kihotu” koji će povodom Svetskog dana igre, biti izveden u Velikoj dvorani Centra “Sava”.
U ovom popularnom Minkusovom baletu, nastalom po istoimenom romanu Miguela de Servantesa, Cigankova će se predstaviti kao lepa Kitri, kći krčmara, dok će Golding nastupiti u ulozi njenog voljenog Bazila, siromašnog berberina.
U predstavi, koja je na Velikoj sceni premijerno izvedena 15. novembra 2007. godine u postavci čuvenog ruskog igrača i koreografa Vladimira Vasiljeva, angažovan je celokupni ansambl Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
Orkestrom Nacionalnog teatra u najvećem sastavu dirigovaće Vesna Šouc.
Kostime je kreirala Olga Mrđenović, a dekor Boris Maksimović.
Ulaznice po ceni od 1000, 1200, 1500 i 1700 dinara mogu da se nabave na biletarnicama Narodnog pozorišta i Centra "Sava".
Servantesovu priču o Don Kihotu, na muziku Ludviga Minkusa, obradio je u svom libretu Marijus Petipa krajem 19. veka na nov način - bez Dulcineje, uvodeći u priču ljubav između Kitri i Bazila, koji se uprkos zabrani roditelja na kraju venčaju uz pomoć viteza tužnog lika Don Kihota.
Na sceni Narodnog pozorišta ovaj balet, koji je kao fundament klasičnog repertoara najvećih svetskih kompanija, odavno postao kriterijum za kvalitet, prvi put je odigran 1931. godine.
Sledeće verzije su izvedene 1973. i 1988. godine.
Ana Cigankova je rođena u Novosibirsku, Rusija.
Po završetku Baletske škole u Novosibirsku pozvana je u Boljšoj teatar gde je ubrzo promovisana u solistkinju. Pedagog joj je bila čuvena ruska balerina Raisa Stručkova. Godine 2004. odlazi u Budimpeštu gde postaje primabalerina u Nacionalnom baletu Mađarske. Tri godine kasnije, 2007, postaje primabalerina i Nacionalnog baleta u Amsterdamu (Dutch National Ballet). Ravnopravno nastupa u obe kompanije. Kao gošća, nastupala je u Bečkoj državnoj operi, Mađarskom nacionalnom baletu, Rimskoj operi, na Festivalu Nurejev sa Državnim baletom Tatarstana...
Metju Golding je prvak Kraljevskog baleta u Londonu i stalni gost Nacionalnog baleta u Amsterdamu (Dutch National Ballet). Rođen je u Kanadi, a pohađao je i školu pri Kraljevskom baletu Vinipeg, kao i Baletsku akademiju u Vašingtonu. Diplomirao je u Baletskoj školi pri Kraljevskom baletu u Londonu 2003 godine. Osvojio je "Youth America Grand Prix" i "Prix de Lausanne prize scholarship" 2002. godine.
Godine 2003. postaje član čuvene kompanije ABT (American Ballet Theatre) u Njujorku, a 2009. prvak Nacionalnog baleta u Amsterdamu.
M.B.

Poruka Izraela Galvana povodom Svetskog dana igre

Internacionalni teatarski institut pri UNESKU je 1982. godine ustanovio Međunarodni dan igre, koji se obeležava svakog 29-og aprila.
Na taj dan, 1727. godine rođen je Žan-Žorž Nover, tvorac modernog baleta.
Svake godine jedna poznata ličnost iz sveta igre šalje poruku koja obilazi svet.
Cilj Međunarodnog dana igre i Poruke jeste da se na ovaj dan ujedini svekolika Igra, da proslavi ovu umetnost i da ukaže na njenu univerzalnost, njenu moć da ukine sve političke, kulturne i etničke barijere i zbliži ljude u miru i prijateljstvu kroz zajednički jezik – IGRU.

Ovogodišnju poruku šalje slavni flamenko igrač Izrael Galvan (Israel Galván).

"Karmen Amaja, Valeška Gert, Suzuši Hanajagi, Majkl Džekson… vidim ih kao turbine koje generišu energiju, i oni me vode u razmišljanje o tome koliko je koreografija važna za energiju igrača.
Ili možda koreografija i nije toliko važna, koliko je bitna ta energija, taj vihor koji ona pokreće. Zamišljam Teslin strujni kalem koji ih privlači i emituje isceljujući zrak, sa posledicom metamorfoza njihovih tela: Pina Bauš kao bogomoljka, Rajmund Hoge pretvoren u bubu kotrljaru, Vićente Eskudero u insekta sa rilicom, a Brus Li u stonogu.
Igrao sam svoj prvi duet sa mojom majkom, u njenom sedmom mesecu trudnoće. Možda deluje kao preuveličavanje. Iako ja uglavnom igram sam, uvek zamišljam da sam okružen duhovima koji čine da napustim svoju rolu “usamljenog igrača”. Zar nije Didi-Hoberman razmišljao da kaže: pesme solee. Kada sam bio mali nisam voleo igru, ali je ona naišla prirodno i lako. Gotovo instiktivno. Vremenom sam shvatio da igra isceljuje, i poseduje gotovo medicinski efekat, ona mi je pomogla da ne budem toliko introvertan, i otvorila me je u odnosu na druge ljude. Video sam sliku deteta obolelog od ebole, i bio svedok njegovog izlečenja igrom. Znam da je to sujeverje, ali nekada se može dogoditi? Na kraju, igra je postala opsesija koja je popunjavala moje vreme i koja je činila da igram čak i kada sam miran, nepokretan, odvajajući me od stvarnosti i činjenica. Ne znam da li je to bilo dobro, loše ili potrebno, ali… bilo je tako. Moja kćerka Milena, dok sedim mirno na kauču, razmišljajući o nekim mojim poslovima, sa svojim sopstvenim žamorom, govori mi: tata, prekini da igraš. A stvar je u tome da ja posmatram ljude koji se kreću dok prolaze ulicom, dok zovu taksi, dok prave pokrete na različit način, u njihovom stilu i sa svim nepravilnostima. I oni svi igraju! Oni to ne znaju, ali oni svi igraju. I želeo bih da im viknem: ima ljudi koji još ne znaju! Mi svi igramo! Oni koji ne igraju su nesrećni, oni su mrtvi, oni ne osećaju i ne pate! Ja volim svet fuzije, ne u smislu marketinške reči, konfuzije koja prodaje neki stil, brend. Bolje razmnožavanje, jedna atomska smeša: koktel u kome su noge vezane za zemlju kao kod Huana Belmontea, ruke sazdane od vazduha kao kod Isidore Dankan, a deo lepršavog struka kao kod Džefa Koena u Gunisima. I sa svim ovim sastojcima napraviti zadovoljavajući i intenzivni napitak, koji je istovremeno delicija i gorčina, i koji udara u glavu. Naša tradicija je takođe u mešavini, jer smo svi nastali iz koktela čija se formula uspešno krije. Ali ne, rase i religije i politička uverenja, sve se meša! Svi mogu igrati zajedno! Možda se ne mogu oslanjati jedni na druge, ali mogu igrati na obe strane. Postoji stara kineska poslovica koja kaže: "lepršanje leptirovih krila može se osetiti u celom svetu". Kada muva leti u Japanu, tajfun komeša vodu na Karibima. Pedro Romero, nakon vratolonme sevilijane kaže: istog dana kada je bomba pala na Hirošimu, Nižinski je ponavljao svoj savršeni skok po austrijskoj šumi. I nadalje zamišljam: udarac Sejviona Glovera, tera Mihaila Barišnjikova na okret. U tom momentu Kazuo Ono stoji mirno i šalje vrstu elektriciteta ka Mariji Munjoz, koja razmišlja o Konradu Veidtu i tera Akrama Kana da prouzrokuje zemljotres u svojoj garderobi; oni sklanjaju svoje zvečke da bi se pod prekrio umornim kapima njihovog znoja.
Želeo bih da mogu da posvetim ovaj Međunarodni dan igre i sve ove reči svim onim ljudima koji igraju baš u ovom trenutku. Ali, dozvolite mi da napravim istovremeno i šalu i želju: igrači, muzičari, producenti, kritičari, organizatori, hajde da se svi dobro zabavimo, da svi zaigramo, kao što je to Bežar činio, hajde da igramo u istom stilu, da igramo na muziku Ravelovog Bolera, hajde da igramo zajedno."

 

SRPSKA PORUKA POVODOM SVETSKOG DANA IGRE  2015 . GODINE

(Ovaj svetski praznik IGRE ustanovio je 1982.godine CID UNESCO)

Povodom Svetskog dana igre, Udruženje baletskih umetnika Srbije, kao i svake godine, šalje poruku našeg eminentnog umetnika iz oblasti umetničke igre. Autor ovogodišnje poruke posvećene Svetskom danu igre, koji se tradicionalno obeležava 29. aprila širom sveta, jeste Milica Zajcev, kritičarka umetničke igre, publicista i istoričar. Dobitnica je Sterijine nagrade za teatrologiju, nagrade Udruženja baletskih umetnika Srbije za Životno delo zatim Posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije kao i plakete za rad na organizovanju Festivala koreografskih minijatura povodom desetogodišnjeg jubileja festivala. Festival koreografskih minijatura, koji će se ove godine održati po devetnaesti put, počeće upravo obeležavanjem 60 godina rada Milice Zajcev:

Ako su Ti stariji pričali da si kao beba u kolicima cupkao-la i pljeskao-la  uz ritam muzike za ples....
Ako si u obdaništu veselo pružio-la ruke devojčici i dečaku u kolu koje si tada prvi put igrao-la  sa radošću učestvujući u zajedničkom kruženju...
Ako si u prvim školskim danima izabrao-la da se baviš sportskom gimnastikom...
Ako si sa uspehom položio-la strog prijemni isipit  u Baletskoj školi....
Ako si u njoj upoznao-la sofistiranost virtuoziteta u klasičnom baletu, raspevanost plesne arhitektonike neoklasike, odraz vremena sadašnjeg u savremenoj igri i neke od načina slikanja igre rečju...
Onda si MOŽDA postao-la odani sledbenik Terpsihore kao balerina, igračica, igrač, pedagog, koreograf, kritičar, teoretičar, istoričar umetničke igre, publicista. MOŽDA. A ako nisi, onda si sigurno obrazovani gledalac i ljubitelj svih stilova igre koje izvođači na raznovrsnim scenama poklanjaju svojoj publici.
Tokom Tvog sazrevanja  suočavaš se sa svekodnevicom surovom, punom laži, sujeta, nepoštovanja ni jedinke, ni zajedništva. No ,nemoj se „razbiti u paramparčad, ostani čitav i igraj“, da parafraziramo stihove Vaska Pope. Pokušaj da u bezglavoj huci i jurnjavi za obezbeđenje makar i osnovne egzistencije, ponekad pogledaš u dečja kolica pored kojih prolaziš i da Ti srce, uprkos svemu, zaigra kada vidiš da malecka devojčica i malecki dečak cupkaju i pljeskaju uz ritam muzike za igru.

                             IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA NOVINARE ODRŽANE 28. APRILA U MUZEJU NARODNOG POZORIŠTA

Povodom Svetskog dana igre, 29. aprila (20,00) u Velikoj dvorani Centra "Sava" biće izveden balet "Don Kihot" sa svetskim baletskim zvezdama - primabalerinom Nacionalnog baleta iz Amsterdama Anom Cigankovom i prvakom Kraljevskog baleta iz Londona Metjuom Goldingom.
Na konferenciji za novinare, održanoj 28. aprila u Muzeju Narodnog pozorišta, v.d. direktora Baleta Narodnog pozorišta Konstantin Kostjukov rekao je da se veoma raduje što će ljubtelji baleta proslaviti Svetski dan igre sa velikim zvezdama Cigankovom i Goldingom.
"Prošle godine smo planirali njihovo gostovanje ali smo zbog poplava u Srbiji morali da ga otkažemo. Divno je što su na Svetski dan igre sa nama jer smo uvek težili da pripremimo poseban program za dan koji slavi igru, univerzalnu umetnost koja zbližava ljude, ukida sve političke, kulturne i etničke barijere", rekao je Kostjukov.
U popularnom Minkusovom baletu, nastalom prema istoimenom romanu Migela de Servantesa, Cigankova će se predstaviti kao lepa Kitri, kći krčmara, dok će Golding nastupiti u ulozi njenog voljenog Bazila, siromašnog berberina.
Već pet godina partneri u igri i životu, Cigankova i Golding vezani su za balet "Don Kihot" posebnim vezama. Tu su prvi put nastupili kao partneri i to je predstava koju su najviše igrali u raznim postavkama.
"Nadam se da će se beogradskoj publici dopasti naš premijerni nastup, da će predstava biti živa i vesela jer za nas ima poseban značaj, uvek nas podseća na početak i naše je ljubimče, igrali smo do sada u puno verzija, poslednji put u januaru u Kovengardenu u Londonu", ispričala je Cigankova.
Njen partner, koji putuje iz Japana gde je gostovao u "Labudovom jezeru", još nije stigao u Beograd.
Ona je najavila da se dolazak Goldinga očekuje u večernjim satima kada bi trebalo da imaju generalnu probu,
Cigankova je ispričala da su kao duet dinamični i puni kontrasta. Njena ruska škola baleta i široka ruska duša i Goldingov američki mentalitet, dopunjuju jedno drugo, ona od njega uzima ono što nema i obrnuto.
Rođena je u Novosibirsku u Rusiji i od kako se seća, želi da igra. Po završetku baletske škole sa 16 godina zaigrala je u "Labudovom jezeru" i nakon toga dobila poziv za slavni Boljšoj teatar u Moskvi gde je ubrzo promovisana u solistkinju.
Sa posebnim žarom seća se pedagoga čuvene ruske balerine Raise Stručkove od koje za šest godina zajedničkog rada mnogo naučila. I sada gleda snimke njihovih proba i čita iz knjige Stručkove koju je dobila sa posvetom.
Iako je proputovala pola sveta gostujući sa Boljšoj teatrom 2004. godine odlučila je da se dalje razvija, odlazi u Budimpeštu gde postaje primabalerina u Nacionalnom baletu Mađarske.
"Posle svih pirana i ajkula u Boljšoju, u Mađarskoj sam neverovatno uživala, uljuljkana kao beba u kolevci, dobro prihvaćena i bez obzira što nisam znala jezik osećala sam izvanredno, kao i u Beogradu, to je verovatno zato što se baletski umetnici poznaju odmalena, iz škole i svi su kao velika porodica", kazala je Cigankova.
Tri godine kasnije, 2007.godine postaje primabalerina Nacionalnog baleta u Amsterdamu. Ravnopravno nastupa u obe kompanije. Kao gošća, nastupala je u Bečkoj državnoj operi, Mađarskom nacionalnom baletu, Rimskoj operi, na Festivalu Nurejev sa Državnim baletom Tatarstana.