SOPRAN SVETLANA BOJČEVIĆ CICOVIĆ DOBITNICA NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO UDRUŽENjA MUZIČKIH UMETNIKA SRBIJE

Prvakinja beogradskog Narodnog pozorišta u penziji Svetlana Bojčević Cicović ovogodišnja je dobitnica Nagrade za životno delo Udruženja muzičkih umetnika Srbije.
U obrazloženju komisije, koju su činili Darinka Matić Marović (dirigent i predsednik komisije), trubač Mladen Đorđević, kontrabasista Slobodan Gerić, pijanista Vladimir Gligorić i operska umetnica Nataša Jović Trivić, navedeno je da je Svetlana Bojčević Cicović ostvarila izuzetno bogatu pevačku karijeru u dugom i kvalitetnom profesionalnom radu.
- Teško je dati odgovor na pitanje: kakva treba da bude umetnička karijera koja zaslužuje „Nagradu za životno delo”. Tačna definicija izmiče rečima jer je nemoguće opisati kompleksnost svega onoga što jedan umetnik prođe kroz konkretne odluke i tajnovite instinkte, jasne puteve i naslućene staze, racionalno vođene poteze i iznenadne prilike, mučne momente preispitivanja i radosti potvrde kolega i publike. I iako znamo da karijeru, dakle, čini mnogo više od spiska realizovanih projekata, nemoguće je ne pomenuti visoke umetničke domete gospođe Svetlane Bojčević Cicović, koji su na svaki način unapredili kulturu Srbije - piše u obrazloženju koje je potpisala dirigentica Dragana Jovanović.
- Đilda, Naneta, Mimi, Mizeta, Dona Elvira i još mnoge druge heroine iz opera Rigoleto, Falstaf, Boemi, Đani Skiki, Lovci na bisere, Kći puka, Don Žuan, Figarova ženidba, Čarobna frula, Tako čine sve, Tajni brak, Slepi miš, Karmen, Verter, Boris Godunov, Veštice iz Salema, Pepeljuga, Otadžbina, Đurađ Branković i Orfej 20. veka, punih 35 godina volele su, tugovale i umirale, izrazitim i posve jedinstvenim glasom ove prvakinje Opere Narodnog pozorišta u Beogradu. Taj nežan, a moćan sopran sa lakoćom se nosio sa vodećim orkestrima i ansamblima zemlje i regiona (Beogradska filharmonija, Orkestar i hor RTS, Orkestar i hor ansambla „Stanislav Binički“, Beogradski kamerni orkestar „Dušan Skovran“, Orkestrar i hor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, Akademski horo „Obilić“ AKUD „Branko Krsmanović“, Niški simfonijski orkestar, Makedonska filharmonija, Kamerni orkestar Zagrebačka filharmonija, Simfonijski orkestar RTB Priština, RTB Tirana, i RTB Sofija…), ostvarujući najznačajnije interpretacije svetske koncertantne baštine - ocenjuje se u obrazloženju i napominje da je gospođa Cicović posebno uspešnu saradnju ostvarila sa Moravskom filharmonijom, Olomouc (Čehoslovačka), izvodeći Betovenovu Misu Solemnis i Malerovu Simfoniju br. 4 i Pučinijeve Boeme.
- U analima domaćeg izvođaštva ostaće zabeleženo da je punih 30 godina bila jedini i neprikosnoveni tumač sopranske deonice u kantati Karla Orfa Karmina Burana. Osim toga, njena izvođenja Mocartovog Rekvijema, Pergolezijevog Stabat Mater, Britnovih Obrednih pesama i drugih najzahtevnijih solističkih partova vokalnih i vokalno-instrumetnalnih dela, imala je prilike da čuje publika najeminentnijih svetskih dvorana: Irodio Teatar i Amfitetri Siviris i Delfi u Grčkoj, Teatro Anđelikum u Milanu, Kapela Glinka u Petrogradu (tri solistička koncerta) i Konzervatorijum Čajkovski u Moskvi, Karnegi hol u Njujorku, Gildhol skul u Londonu, Palata invalida i Senat u Parizu, Mocarteum u Salcburgu, Koncert Haus u Beču, Dvoržakova dvorana u Pragu, Teatro beljas artes u Meksiko Sitiju i druge koncertne sale u Kini, SSSR-u, Meksiku, Kubi, Indiji, Pakistanu, Avganistanu, Iranu, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Švedskoj, Norveškoj, Grčkoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Bugarskoj, Belgiji, Velikoj Britaniji, Španiji i Portugaliji.
U obrazloženju se podseća da je gospođa Bojčević Cicović i solista Akademskog hora "Collegium musicum" (od osnivanja do danas) i da je dala značajan doprinos visokom umetničkom nivou i osvajanju brojnih priznanja i nagrada na takmičenjima (Areco, Langolen, Berlin, Varna, Goricia, London - BBC nagrada...), festivalima (BEMUS, Mokranjčevi dani, Tribina kompozitora u Opatiji, Festival horova u Nišu, Festival „Mermer i zvuci“, Horovi među freskama, Dani muzike u Crnoj Gori, Dubrovačke letnje igre, Splitsko leto, Ohridsko leto, Bijenale u Zagrebu, Praško proleće, Atinski festival...), humanitarnim manifestacijama i snimanjima premijernih izvođenja domaćih autora.
- Teško je na ovako malom prostoru pobrojati sve zasluge ove izuzetne umetnice. Iz svega rečenog, svako sa lakoćom može da shvati zašto je Udruženje muzičkih umetnika Srbije baš gospođi Svetlani Bojčević Cicović dodelilo „Nagradu za životno delo“. Ali samo mi, koji smo imali prilike da sa njom radimo, delimo i dobro i zlo daleko od kuće, možemo da svedočimo o visokoj profesionalnosti i izuzetnoj požrtvovanosti „naše Cece“. Pune 43 godine tačna, bez sekunde zakašnjenja na probu, sa naučenim tekstom, spremna da nastupi pod bilo kojim okolnostima, nikada previše bolesna ili premalo plaćena da bi odbila angažman – sve su to osobine koje struka ceni. Drago mi je što je jedino priznanje u Srbiji koje dodeljuju kolege, došlo u prave ruke – operskoj i koncertantnoj pevačici, profesorki, umetnici koja je na najlepši način učestvovala u kreiranju kulturne stvarnosti Beograda i Srbije, na najvišem umetničkom nivou predstavljala vokalnu baštinu svoje zemlje, a pre svega, dragocenom saradniku na kojeg se može osloniti – Svetlani Bojčević Cicović - dodaje se u obrazloženju komisije koja je odluku donela jednoglasno.
U konkurenciji za ovo prestižno priznanje bili su i violinista Tripo Simonuti, Milica Barić (harfa), Dragutin Bogosavljević (violina) i Dejan Mihajlović (violinista i red. profesor FMU u penziji).
Nagrada je uručena na svečanosti održanoj 29. maja u prostorijama Udruženja muzičkih umetnika Srbije u Beogradu.
M.B.