Prvakinji Drame Narodnog pozorišta Neli Mihailović uručena bijenalna glumačka Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije - „Ljubinka Bobić“ za 2019. godinu

Bijenalna glumačka Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije - „Ljubinka Bobić“ za 2019. godinu, uručena je 15. aprila prvakinji Drame Narodnog pozorišta Neli Mihailović.

Na svečanosti, održanoj na Velikoj sceni posle izvođenja predstave „Balkanski špijun“, priznanje, koje joj je pripalo za ulogu Danice u tom komadu, po tekstu Dušana Kovačevića, u režiji i dramaturgiji Tatjane Mandić Rigonat, primila je iz ruku predsednice žirija, dramske umetnice Dragane Varagić.

Posle višeminutnih burnih aplauza i ovacija oduševljene publike, prisutnima se obratila upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić (kompletan govor nalazi se na kraju teksta).

U ime Udruženja dramskih umetnika Srbije govorio je glumac Nebojša Ilić koji je podsetio da je Nagrada „Ljubinka Bobić” ustanovljena 2005. godine, u znak sećanja na znamenitu glumicu – znamenitu po sposobnostima da ulogu oplemeni uzbudljivim detaljima, da igri obezbedi elemente novog na planu pokreta, mimike i dikcije, na polju komičkog i komedije uopšte.

Nagrada se dodeljuje svake druge godine, glumici ili glumcu za ulogu koja mora biti tragalačka, inovativna i koja se može označiti kao sasvim nova smernica glumačkog izraza na polju komedije.

Ilić je kazao da se priznanje sastoji od plakete u bronzi, sa likom Ljubinke Bobić, od unikatne diplome na pergamentu i novčanog iznosa.

U konkurenciji za nagradu bilo je ukupno 17 glumačkih ostvarenja realizovanih u periodu od 1. septembra 2017. do 31. avgusta 2019. godine.

U obrazloženju žirija ocenjeno je da Nela Mihailović u svoje tkanje lika Danice „upakovala optimizam, vitalnost, empatiju i neupitnu ljubav prema ljudima“.

„U ovoj scenskoj verziji Balkanskog špijuna, i Danica, poput njenog muža Ilije, postaje heroina ovog vremena preživljavanja i žrtve ideala... Suptilna sredstva koja je koristila u kreiranju lika potvrdili su, s jedne strane, nespornu scensku harizmu Nele Mihailović, ali, s druge strane i izuzetnu scensku inteligenciju koja se emanira, pre svega, kao savršeni osećaj za meru. A taj osećaj proizilazi iz suštinskog prepoznavanja slojevitosti i karaktera u kontekstu situacije i što je još važnije iz moći da se ta kompleksnost lika prenese na scenu na uzbudljiv i dramski efektan način...“, navedeno je u obrazloženju žirija.

Pozdravljena gromoglasnim aplauzom publike i kolega na sceni, Nela Mihailović je kazala da je ogromna čast i zadovoljstvo dobiti jednu ovakvu nagradu koja nosi ime velike glumice Ljubinke Bobić.

„Kažu da se veličina i vrednost nagrade ogleda, pre svega, u imenu te nagrade. Ljubinku su zvali kraljica smeha, a smeh je lekovita hrana za srce i dušu. Ako sam vam večeras svojom igrom podarila makar zalogaj te hrane, onda sam ja zaista srećna“, istakla je priznata dramska umetnica koja je od premijere predstave, 1. oktobra 2018. godine, za ulogu Danice osvojila ukupno sedam nagrada.  

                                       Govor upravnice Narodnog pozorišta Ivane Vujić:

Sinoć smo proslavi pedesetu predstavu, a sada su naši divni umetnici odigrali 51 predstavu. Večeras imamo tu sreću da se dodeli velika Nagrada „Ljubinka Bobić“, našoj divnoj, velikoj, veličanstvenoj Neli Mihailović.
 
Naš dragi, voljeni pisac, gospodin Duško Kovačević lično me je zamolio da prenesem njegovu beskrajnu zahvalnost publici i ansamblu. Ja se klanjam, pre svega, piscu, duboko. Zašto? Možemo povezati Ljubinku Bobić, Nelu Mihailović, gospodina Nušića i gospodina Duška Kovačevića. Obojica pišu duboke satire, ali te satire su u korist čoveka, za čoveka, ne protiv čoveka. U današnje vreme kada su mnoge stvari protiv čoveka, Nušić skida maske i govori da voli ljude, da voli njihove mane, da razume njihove grehove i da živi zajedno sa njima. Dušan Kovačević, veliki književnik, radi isto. 

Paralelu bih povukla između gospođe Nele Mihailović i njene nešto „mlađe“ koleginice koja je upravo, pre 101 godinu, 1920, prvi put stupila na scenu Kraljevskog srpskog Narodnog pozorišta, na istu ovu scenu na kojoj sada igra Nela, izvanredna glumica i njeni divni partneri. 

Želim da kažem da je put Ljubinke Bobić i Nele Mihailović netipičan. Započinju obe sa ljubavlju prema pozorištu. Gospođa Bobić u Skoplju, tako što je jedan gospodin uhvatio za ruku dok je stajala ispred Narodnog pozorišta i tom prilikom joj je rekao: „Dete, da te ja povedem, da vidiš probu“. Taj gospodin je bio Branislav Nušić. Nela, sa druge strane, njen dragi gospodin otac, je vodio jedan kulturni centar, veoma značajan u Srbiji koji je okupljao mnogobrojne umetnike. Ali, Nela bira medicinu, istraživanje čoveka. Gospođa Bobić istražuje svoje lično ja. Obe, veoma neobične, istrajne, dugotrajne...

Nelu poznajem od njenih prvih školskih dana. Pripada izuzetnoj klasi profesora Vladimira Jevtovića u kojoj su bile i njene kolege koje su napravile izuzetne karijere, od Nataše Ninković, preko Sergeja Trifunovića, Borisa Pingovića, Vojina Ćetkovića, Nebojše Glogovca... To je bila jedna izuzetna klasa. Svako je bio različit. Radili smo zajedno Čehova na prvoj i Nušića na drugoj godini. 

Za Nelu moram da kažem jednu stvar koja je jedinstvena. Nela je uspela da ostane moralan, etičan, vredan, iskren čovek radeći jako mnogo u pozorištu, na filmu i televiziji. To je jedan, skoro, nemoguć potez i nemoguć čin. Vi ste stalno u iskušenju da, ipak, neprijatelja prihvatite za prijatelja, da zlo prihvatite za dobro. Nažalost, Vavilon to zahteva, Ali, imate pojedince koji se tome odupru. 

Ja se, zaista, gospođi Neli Mihailović, prvakinji Narodnog pozorišta, duboko klanjam što je uspela da u sebi sačuva dobro, etiku, moral, poštenje. Možda će se to nekome činiti naivnim,  možda će se neko toga uplašiti... Ali, naša draga gospođa, divna glumica, čiju nagradu dodeljujemo sada, gospođa Bobić je, pre svega, u sebi sačuvala čistotu – čistotu deteta, čistotu maštara, čistotu igrača, poput Sare Bernar, koja je pisala knjige i crtala, kao naša gospođa Veselinović, koja i u 102 godini (nek’ joj Bog da dobre dane) crta, peva, recituje.

Poštovana Nela, ovo je jedan skromni buket koji smo brali mi, članovi Narodnog pozoršta, cvet po cvet i vezali ga. Brali smo, kao kod Šekspira. Prema tome, istina je, mi smo ovaj buket napravili.

Vama, poštovana publiko, klanjam se beskrajno jer ste svoje živote doneli u pozorište i omogućili nam da zajedno ostavimo prostor pilatirane energije u kome ste vi mene izlečili, a ovi veliki glumci vas. 

Ovo je treći put da je Narodnom pozorištu dodeljena nagrada koja nosi ime Ljubinke Bobić, čuda koje je sada sa nama. Ljubinka, molim te, čuvaj nas!