PRVAKINjA OPERE NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU SUZANA ŠUVAKOVIĆ SAVIĆ (1969-2016) SAHRANjENA NA GROBLjU „LEŠĆE“

Prvakinja Opere Narodnog pozorišta Suzana Šuvaković Savić (1969-2016) sahranjena je u petak 21. oktobra na groblju „Lešće“ u Beogradu.
Poslednjem ispraćaju umetnice izuzetne energije, lepote i upečatljivog izraza na sceni, koja je preminula posle teške bolesti, u utorak 18. oktobra, u 47. godini, prisustvovali su članovi porodice, prijatelji i brojne kolege.
Pre sahrane i obreda opela, koji je uz sveštenika pevao i Hor Opere Narodnog pozorišta pod upravom dirigenta Đorđa Stankovića, na Velikoj sceni njene matične Kuće, u kojoj je ostvarila mnoge nezaboravne uloge iz lirskog sopranskog faha, održana je komemoracija na kojoj su govorili v.d. upravnika Dejan Savić, bariton Miodrag D. Jovanović, v.d. direktora Opere Janko Sinadinović, kao i Suzanin suprug Vladan i kćerka Katarina.
Sa bolom u glasu, Savić je rekao da ne pamti da je ikada sa takvim osećajem tuge, težine, bespomoćnosti i besa stajao pred publikom Nacionalnog teatra.
- Besan sam, jer ne može čovek da se ne zapita šta je ovo, o čemu se ovde radi, ima li te neke osnovne hriščanske ravnoteže, neke kosmičke pravde, postoji li to. Da je ima, ne bi mi ovde, ovim povodom sedeli u Narodnom pozorištu. Mi bi sedeli da slušamo neku novu Suzaninu kreaciju - rekao je Savić.
Savić je odbio da govori o biografiji Šuvaković Savić, jer ona "nije završena".
- Ta biografija nije stigla ni do pola. Ja uopšte ne prihvatam da je ta biografija zaokružena i odbijam da govorim o Suzani u prošlom vremenu. Ona ostaje tu sa nama, ostaje tu gde smo mi, ona ostaje sa svojom decom iz Operskog studija, sa svojim kolegama, prijateljima, ansamblima sa kojima je radila, sa mnogim institucijama u kojima je nastupala", naglasio je on i dodao da će se postarati da nikada ne bude zaboravljena.
Suzana ostaje sa nama. Narodno pozorište će naći načina da to uradi. Mi je nosimo u srcu, u glavama, u duši. Postaraćemo se da nikada ne bude zaboravljena, jer ona ne može da bude zaboravljena - poručio je Savić.
Jovanović je primetio da kada nas neko napusti u zenitu svojih životnih i profesionalnih snaga, mi to osećamo kao najveću moguću nepravdu, u najmanju ruku kao nelogičnost.
- Odlazak na večni počinak naše koleginice i prijateljice budi u nama osećanje prekinutosti i osujećenosti, nečega što se završilo bez svog pravog prirodnog završetka. Suzanin život i njena umetnost nas podsećaju na nedovršenu simfoniju, punu neobuzdane energije i volje za dostignućem, postignućem. U ušima nam još odzvanja njen prelepo obojen lirski sopran koji nije imao imao vremena da ostari i doživi svoju prirodnu dekadencu - istakao je Jovanović.
On se prisetio svog prvog nastupa sa Šuvaković Savić pre 20 godina, ali i poslednjeg na "Beogradskom proleću" pre dve i po godine kada su zajednički izveli pesmu “U tebe sam se zaljubio”.
- Suzanu je krasila nepresušna energija, ambicija i radinost, kao i eksplozivni karakter koji nije znao za kompromis. Naša Šuva, kako smo je od milja zvali, nije nikada mogla da oćuti očigledne nepravilnosti i da ostane po strani kada se događalo nešto što po njenom ubeđenju nije odgovaralo istini. Za raliku od mnogih svoje neslaganje je iskazivala javno i odmah. Nije imala dlake na jeziku. Neko bi rekao da da su te njene reakcije bile prejake, izraz njenog prekog i beskompromisnog karaktera, ali ja vas uveravam, da je iza svega stojala predobra duša koja je umela da voli i saoseća sa drugima - kazao je, kroz suze, Jovanović.
Vršilac dužnosti direktora Opere Narodnog pozorišta Janko Sinadinović je podsetio da je Šuvaković Savić u pauzama proba umela da nasmeje svoje kolege do suza.
- Kada je se budemo sećali, suze nam neće biti na pameti, već njena snaga i istrajnost i duh koji je oko sebe uspevao da okupi čitav ansambl opere. Hvala ti, Suzana", rekao je Sinadinović.
Od priznate operske umetnice oprostili su se i njena ćerka Katarina i suprug Vladan, koji su joj zahvalili na ljubavi i svim zajedničkim trenucima.
- Godinu i po dana borila si se, kao najveći borac, protiv najgore bolesti, raka. Iako si i sebi, kao i nama, obećala da ćeš se izboriti, ipak, nisi uspela. Uvek si davala sve od sebe i borila se do poslednjeg momenta. Znaj da si uvek bila žena, majka kraljica i da si sve što si radila u životu, radila sa ljubavlju, kao i svoj posao. Hvala ti za sve što si učinila za mene, hvala ti što si uvek bila tu, što si mi pružila beskrajnu ljubav. Hvala ti za svaki momenat proveden sa tobom. Nadam se da sam bila dovoljno jaka, trudiću se da budem i dalje. Nadam se da si ponosna na mene. Zauvek ćeš biti moje sunce. Volim te najviše na svetu – kazala je Katarina.
Kroz suze i jecaje, od Suzane se oprostio i suprug Vladan koji je rekao da je imao privilegiju i čast što je dve decenije živeo sa jednom takvom osobom.
- Bila je najbolja umetnica, supruga, majka, umetnica, domaćica... U životu me je slagala samo jednom, a to je da će se izlečiti – bilo je sve što je rekao, ne mogavši da zadrži suze.
Glumac Andreja Maričić pročitao je telegrame saučešća koje su uputili kapetan bojnog broda Petar Bošković, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, Opera Srpskog narodnog pozorišta, Amatersko kulturno-umetničko društvo "Branko Kramsnović", generalni konzul Srbije u Banjaluci Vladimir Nikolić, Beogradska filharmonija, primadona Radmila Bakočević i mnoge kolege i prijatelji koji su bili sprečeni da prisustvuju komemoraciji.
Tokom komemoracije emitovani su inserti iz opera "Karmen", "Toska", "Pajaci", “Tako čine sve” i arija "Ćo ćo San" iz "Madam Baterflaj" sa Novogodišnjeg gala koncerta.
Suzana Šuvaković Savić, rođena 13. januara 1969. godine u Majdanpeku, magistrirala je na FMU kod čuvenog soprana Radmile Bakočević.
Tokom veoma uspešne i bogate karijere, na matičnoj i raznim prestižnim scenama u inostranstvu, ostvarila je niz prvih uloga iz lirskog sopranskog faha.
U aktuelnom repertoaru Narodnog pozorišta pevala je uloge u operama „Karmen“ (Mikaela), „Don Đovani“ (Dona Elvira), „Boemi“ (Mimi), „Pajaci“ (Neda, Kolombina), „Evgenije Onjegin“ (Tatjana), "Madam Baterflaj" (Ćo Ćo San), „Adrijana Lekuvrer“ (Adrijana Lekuvrer), “Toska” (Toska)...
Pre dve godine, (12. decembar 2014.) na Velikoj sceni Nacionalnog teatra održala je veoma usšešan solistički koncert pod nazivom "Pučiniju u čast".
Dobitnica je prve nagrade na Međunarodnom takmičenju "Petar Konjović", a za Dan Narodnog pozorišta, 22. novembra prošle godine, dobila je Nagradu za izuzetno značajan ukupni umetnički doprinos.
U svom poslednjem intervjuu, u januaru ove godine, između ostalog, je izjavila da je za opersko pevanje "neophodan talenat, koji je božiji dar".
- Ako ga ne negujete, ako to ne osetite kao jednu veliku obavezu da uzvratite Bogu, on, jednostavno, neće ni zaživeti. A, tako nešto, u svakom slučaju, predstavlja veliku štetu, jer su samo neki ljudi, na taj način, obeleženi od strane Boga - kazala je Suzana Šuvaković Savić u razgovoru za "Pozorišne novine".
U matičnoj Kući, nekoliko sezona je bila angažovana kao vokalni pedagog u Operskom studiju „Borislav Popović” gde je svoje znanje i bogato iskustvo prenosila mladim pevačima.
M.B.
Više fotografija možete pogledati OVDE