ПРВАКИЊА ОПЕРЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ СУЗАНА ШУВАКОВИЋ САВИЋ (1969-2016) САХРАЊЕНА НА ГРОБЉУ „ЛЕШЋЕ“

Првакиња Опере Народног позоришта Сузана Шуваковић Савић (1969-2016) сахрањена је у петак 21. октобра на гробљу „Лешће“ у Београду.
Последњем испраћају уметнице изузетне енергије, лепоте и упечатљивог израза на сцени, која је преминула после тешке болести, у уторак 18. октобра, у 47. години, присуствовали су чланови породице, пријатељи и бројне колеге.
Пре сахране и обреда опела, који је уз свештеника певао и Хор Опере Народног позоришта под управом диригента Ђорђа Станковића, на Великој сцени њене матичне Куће, у којој је остварила многе незаборавне улоге из лирског сопранског фаха, одржана је комеморација на којој су говорили в.д. управника Дејан Савић, баритон Миодраг Д. Јовановић, в.д. директора Опере Јанко Синадиновић, као и Сузанин супруг Владан и кћерка Катарина.
Са болом у гласу, Савић је рекао да не памти да је икада са таквим осећајем туге, тежине, беспомоћности и беса стајао пред публиком Националног театра.
- Бесан сам, јер не може човек да се не запита шта је ово, о чему се овде ради, има ли те неке основне хришчанске равнотеже, неке космичке правде, постоји ли то. Да је има, не би ми овде, овим поводом седели у Народном позоришту. Ми би седели да слушамо неку нову Сузанину креацију - рекао је Савић.
Савић је одбио да говори о биографији Шуваковић Савић, јер она "није завршена".
- Та биографија није стигла ни до пола. Ја уопште не прихватам да је та биографија заокружена и одбијам да говорим о Сузани у прошлом времену. Она остаје ту са нама, остаје ту где смо ми, она остаје са својом децом из Оперског студија, са својим колегама, пријатељима, ансамблима са којима је радила, са многим институцијама у којима је наступала", нагласио је он и додао да ће се постарати да никада не буде заборављена.
Сузана остаје са нама. Народно позориште ће наћи начина да то уради. Ми је носимо у срцу, у главама, у души. Постараћемо се да никада не буде заборављена, јер она не може да буде заборављена - поручио је Савић.
Јовановић је приметио да када нас неко напусти у зениту својих животних и професионалних снага, ми то осећамо као највећу могућу неправду, у најмању руку као нелогичност.
- Одлазак на вечни починак наше колегинице и пријатељице буди у нама осећање прекинутости и осујећености, нечега што се завршило без свог правог природног завршетка. Сузанин живот и њена уметност нас подсећају на недовршену симфонију, пуну необуздане енергије и воље за достигнућем, постигнућем. У ушима нам још одзвања њен прелепо обојен лирски сопран који није имао имао времена да остари и доживи своју природну декаденцу - истакао је Јовановић.
Он се присетио свог првог наступа са Шуваковић Савић пре 20 година, али и последњег на "Београдском пролећу" пре две и по године када су заједнички извели песму “У тебе сам се заљубио”.
- Сузану је красила непресушна енергија, амбиција и радиност, као и експлозивни карактер који није знао за компромис. Наша Шува, како смо је од миља звали, није никада могла да оћути очигледне неправилности и да остане по страни када се догађало нешто што по њеном убеђењу није одговарало истини. За ралику од многих своје неслагање је исказивала јавно и одмах. Није имала длаке на језику. Неко би рекао да да су те њене реакције биле прејаке, израз њеног преког и бескомпромисног карактера, али ја вас уверавам, да је иза свега стојала предобра душа која је умела да воли и саосећа са другима - казао је, кроз сузе, Јовановић.
Вршилац дужности директора Опере Народног позоришта Јанко Синадиновић је подсетио да је Шуваковић Савић у паузама проба умела да насмеје своје колеге до суза.
- Када је се будемо сећали, сузе нам неће бити на памети, већ њена снага и истрајност и дух који је око себе успевао да окупи читав ансамбл опере. Хвала ти, Сузана", рекао је Синадиновић.
Од признате оперске уметнице опростили су се и њена ћерка Катарина и супруг Владан, који су јој захвалили на љубави и свим заједничким тренуцима.
- Годину и по дана борила си се, као највећи борац, против најгоре болести, рака. Иако си и себи, као и нама, обећала да ћеш се изборити, ипак, ниси успела. Увек си давала све од себе и борила се до последњег момента. Знај да си увек била жена, мајка краљица и да си све што си радила у животу, радила са љубављу, као и свој посао. Хвала ти за све што си учинила за мене, хвала ти што си увек била ту, што си ми пружила бескрајну љубав. Хвала ти за сваки моменат проведен са тобом. Надам се да сам била довољно јака, трудићу се да будем и даље. Надам се да си поносна на мене. Заувек ћеш бити моје сунце. Волим те највише на свету – казала је Катарина.
Кроз сузе и јецаје, од Сузане се опростио и супруг Владан који је рекао да је имао привилегију и част што је две деценије живео са једном таквом особом.
- Била је најбоља уметница, супруга, мајка, уметница, домаћица... У животу ме је слагала само једном, а то је да ће се излечити – било је све што је рекао, не могавши да задржи сузе.
Глумац Андреја Маричић прочитао је телеграме саучешћа које су упутили капетан бојног брода Петар Бошковић, министар спољних послова Ивица Дачић, Опера Српског народног позоришта, Аматерско културно-уметничко друштво "Бранко Крамсновић", генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић, Београдска филхармонија, примадона Радмила Бакочевић и многе колеге и пријатељи који су били спречени да присуствују комеморацији.
Током комеморације емитовани су инсерти из опера "Кармен", "Тоска", "Пајаци", “Тако чине све” и арија "Ћо ћо Сан" из "Мадам Батерфлај" са Новогодишњег гала концерта.
Сузана Шуваковић Савић, рођена 13. јануара 1969. године у Мајданпеку, магистрирала је на ФМУ код чувеног сопрана Радмиле Бакочевић.
Током веома успешне и богате каријере, на матичној и разним престижним сценама у иностранству, остварила је низ првих улога из лирског сопранског фаха.
У актуелном репертоару Народног позоришта певала је улоге у операма „Кармен“ (Микаела), „Дон Ђовани“ (Дона Елвира), „Боеми“ (Мими), „Пајаци“ (Неда, Коломбина), „Евгеније Оњегин“ (Татјана), "Мадам Батерфлај" (Ћо Ћо Сан), „Адријана Лекуврер“ (Адријана Лекуврер), “Тоска” (Тоска)...
Пре две године, (12. децембар 2014.) на Великој сцени Националног театра одржала је веома усшешан солистички концерт под називом "Пучинију у част".
Добитница је прве награде на Међународном такмичењу "Петар Коњовић", а за Дан Народног позоришта, 22. новембра прошле године, добила је Награду за изузетно значајан укупни уметнички допринос.
У свом последњем интервјуу, у јануару ове године, између осталог, је изјавила да је за оперско певање "неопходан таленат, који је божији дар".
- Ако га не негујете, ако то не осетите као једну велику обавезу да узвратите Богу, он, једноставно, неће ни заживети. А, тако нешто, у сваком случају, представља велику штету, јер су само неки људи, на тај начин, обележени од стране Бога - казала је Сузана Шуваковић Савић у разговору за "Позоришне новине".
У матичној Кући, неколико сезона је била ангажована као вокални педагог у Оперском студију „Борислав Поповић” где је своје знање и богато искуство преносила младим певачима.
М.Б.
Више фотографија можете погледати ОВДЕ