PREMIJERNA OBNOVA DUODRAME „TESLA ILI PRILAGOĐAVANjE ANĐELA" 2. JUNA

Premijerna obnova duodrame Stevana Pešića „Tesla ili prilagođavanje anđela" u režiji Dušana Mihajlovića, biće održana u nedelju 2. juna (21,00) na Sceni "Raša Plaović".

Kao inspiracija Pešiću da napiše ovu dramu, poslužio je izmišljeni intervju koji je Tesla 1899. godine, u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu, dao za časopis „Bilten besmrtnosti“.
Predstava počinje zaglušujućom grmljavinom Teslinih munja i stihovima velikog pesnika Petra Petrovića Njegoša. Kroz intervju novinar se osvrće na Teslin rad, poreklo, saradnju i sučeljavanja sa svojim velikim savremenicima poput Alberta Ajnštajna, Tomasa Edisona, Guljerma Markonija...
U podeli, kao i u svim dosadašnjim izvođenjima, biće Ljubivoje Tadić (Nikola Tesla) i Radovan Miljanić (Džon Smit).
Te večeri, ovaj komad, bez scenskih efekata, biće odigran 252 put.
Pre početka predstave, u fojaeu Scene "Ra ša Plaović", u 20,30 biće otvorena izložba Muzeja Nikole Tesle pod nazivom "Tesla u Beogradu 2.6. 1892".
Autor ove postavke, koja će biti otvorena prigodnim umetničkim programom, je kustos Muzeja "Nikola Tesla" Bratislav Stojiljković.
Tom prilikom, stihove "Pesme o Tesli" Jovana Jovanovića Zmaja kazivaće glumac Miloš Đurović, njegov kolega Mihailo Lađevac podsetiće prisutne na Teslin govor studentima, a glumica Dejana Miladinović pročitaće pismo Tesline rođake Tesli.  
Duodrama „Tesla ili prilagođavanje anđela" poslednji put bila je na repertoaru Narodnog pozorišta 7. juna 2008. godine.
M.B.

Intervju sa Ljubivojem Tadićem objavljen u 71. broju "Pozorišnih novina", 01. juna 2001.

INTERVJU: LjUBIVOJE TADIĆ - NIKOLA TESLA U PREDSTAVI „TESLA ILI PRILAGOĐAVANjE ANĐELA"
   
    Nauka i poezija su dva oka istog lica
   
    Posle pauze od pet godina, drama Stevana Pešića „Tesla ili prilagođavanje anđela" u režiji Dušana Mihajlovića ponovo će biti uvrštena u redovan reperotar Scene „Raša Plaović". Premijerna obnova planirana je za 2. jun, a u podeli su, kao i u svim dosadašnjim izvođenjima, Ljubivoje Tadić i Radovan Miljanić. Te večeri, ova predstava bez scenskih efekata, koja u prvi plan stavlja misao Nikole Tesle kroz izmišljeni intervju koji genijalni naučnik daje novinaru Džonu Smitu 3. jula 1899. u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu, biće odigrana 252 put.
    Predstava se vraća na repertoar, čini se, u pravom trenutku s obzirom da se ove godine navršava sedam decenija od Tesline smrti?
    To je zajednička odluka direktora Drame Spasoja Ž. Milovanovića i dramaturga Željka Hubača. Njih dvojica su prihvatili moj predlog da obeležimo 70 godina od smrti Nikole Tesle i, ujedno, na taj način vratimo na repertoar ovaj naslov koji ima značajnu pozorišnu biografiju. Proteklih godina predstava je nedostajala Radovanu Miljaniću i meni, a verujem i publici, koja je bila naš dragoceni sagovornik svih 13 godina koliko je bila na repertoaru Narodnog pozorišta. Predstava pripada Narodnom pozorišta, jer je od premijere bila drugačija od repertoara, ne samo Nacionalnog teatra, već i drugih pozorišta. Sa ponosom mogu da istaknem da je igranjem bivala sve bolja, što je najvažniji recept za dugovečne predstave.
    Da li će, eventualno, biti nekih izmena, u odnosu na predstavu koja je premijerno izvedena davne 1994. godine?
    Izmena će biti jedino u nama, jer smo sada stariji. U svemu ćemu pratiti jednostavnu režiju Dušana Mihailovića, kao i njegove proročke reči, kojima nismo baš mnogo verovali, a to je da ćemo predstavu igrati dok smo živi. U nedelju 2. juna 2013. godine, „Tesla ili prilagođavanje anđela“ imaće svoje 252 izvođenje.
    Kao inspiracija Stevanu Pešiću da napiše ovu dramu poslužio je izmišljeni intervju koji je Tesla 1899. godine dao za časopis „Bilten besmrtnosti“. Da li je, na neki način, i ona besmrtna s obzirom na Teslin neprocenjivi doprinos čovečanstvu?
    Stevan Pešić je, za razliku od drugih pisaca, Teslu shvatio kao mislioca i kao naučnika, čija je biografija bila samo temelj ove neobične drame.
    U žanrovskom smislu, reč je o poetsko-filozofskoj scientističkoj duodrami. Kako danas, skoro dve decenije od premijere, gledate na početke rada na tom zaista sjajnom tekstu u kojem gledalac posmatra trijumf i nauke i umetnosti?
    Početak rada bio je 2. juna 1994. godine kada mi je reditelj Dušan Mihailović dao tekst. Te noći pročitao sam ga dva puta, bio sam opčinjen njegovom lepotom, ali istovremeno i uplašen, jer gotovo ništa nisam razumeo. Rad na predstavi podrazumevao je saznavanje i razumevanje onoga što su nam Pešić i Tesla priredili. Morali smo jednostavno da znamo više od onoga što piše u tekstu, da bismo mogli da ga odigramo i saopštimo publici. To je bio rad sličan onome kada sam igrao Savu Šumanovića, jer probe nisu bile samo glumačke. Čak su glumački zadaci pred nama bili lakši od onih drugih „saznajnih". Reditelj je bio jedini optimista što se tiče dugovečnosti predstave, dok sam ja mislio da ćemo je igrati jednu sezonu.
    Pešić u uvodnom delu teksta napominje da se susret Tesle i novinara Smita „desio" u noći 3. jula 1899. godine...
    Tog dana, Tesla je u Kolorado Springsu izveo eksperiment 12.000 munja. Praktično je stvorio munju i tom prilikom je govorio Njegoševe stihove. Tesla je taj dan opisao kao dan koji nikad neće zaboraviti.
    Kroz predstavu se „provlače" upravo Njegoševi stihovi iz pesme „Noći skuplje vijeka", ali i Geteovi, iz njegovog remek-dela „Faust"...
    Tesla je tvrdio da su nauka i poezija dva oka istog lica. On je inspiraciju, upravo, nalazio u poeziji. Kada je imao 26 godina, u parku u Budimpešti gledao je zalazak sunca. Setio se Geteovih stihova i iz tog nadahnuća nastalo je obrtno magnetno polje i indukcioni motor. Poznata je njegova prepiska sa Lazom Kostićem, a Zmajem je bio toliko oduševljen, da je, posle njihovog susreta u Beogradu 2.juna 1892. kada mu je Zmaj spevao pesmicu „Čim si došo, odmah si nas elektriso“, preveo neke njegove stihove na engleski jezik.
    Pešić je u komadu rasvetlio više pojedinosti o stvaralačkim preokupacijama i samoj ličnosti genijalnog naučnika, vizionara i pronalazača. Šta je na vas, od svega toga, ostavilo najsnažniji utisak?
    Dva trenutka, koje je pisac posebno istakao. To je poslednje prilagođavanje jednog anđela životu na zemlji, da se Tesla čitavog svog života igrao, i drugi o kosmičkom bolu, od koga potiču beda, ratovi, zlo i koji čini da naš život sve više postaje apsurdna i strašna pojava.
    Čega se najradije sećate kada je ova drama u pitanju?
    Predstava je okupljala, zaista, veoma brojnu publiku, a moje iznenađenje je što smo imali gledaoce koji su više puta sa nama želeli da se upuste u ovu prelepu misaonu avanturu. Posle izvođenja, ponekad smo imali goste, predstavljali smo knjige, izložbe, a najuzbudljiviji događaj je bio kada smo posle jedne predstave pustili kompoziciju Ljubice Marić „Čudesni miligram“ kojom je ona pobedila na konkursu u Amsterdamu 1933. godine. Tih šest minuta kompozicije je blisko Teslinom istraživanju vasione i večnosti. Aplauz koji je usledio primorao je našu veliku kompozitorku Ljubicu, da se prvi put u svojoj karijeri pokloni pred publikom. Pamtim, naravno, i 150 – to izvođenje 29. decembra 2000. godine, kada je sa Radovanom i sa mnom poslednji put bio na sceni naš reditelj Bata Duša, koji je preminuo nekoliko dana kasnije, na Badnji dan 2001. godine.
     Mikojan Bezbradica