PREMIJERA PREDSTAVE „KANjOŠ MACEDONOVIĆ“ 22. OKTOBRA NA VELIKOJ SCENI

Predstava „Kanjoš Macedonović“, po tekstu i u režiji Vide Ognjenović, biće premijerno izvedena u subotu 22. oktobra (19,30) na Velikoj sceni.

Poznati komad, koji je Narodno pozorište uradilo u koprodukciji sa Budva grad teatrom, premijerno je izveden 8. jula u okviru tog festivala. Naslovnog junaka igra Igor Đorđević, a u velikom glumačkom ansamblu nalaze se i Marko Baćović k.g. (Daskale, ikonopisac), Predrag Ejdus (Dužd, Frančesko Foskari), Branislav Lečić k.g. (Furlan, ražalovani zapovednik broda, odmetnik), Aleksandar Đurica (Nikodim, zovu ga Mrkodim), Branko Vidaković (Luka, lukaviji i od Goluba i od lisice), Pavle Jerinić k.g. (Vukac, najljepši, a hrabar), Branko Jerinić (Stijepo, sudija i uglednik), Zoran Ćosić (Mitar, pametar, puna usta narodnih izreka), Radovan Miljanić (Golub, pitom i lukav, na priliku svome imenu), Nebojša Kundačina (Krsto, pozivar jakog glasa, čuje se od Praskvice do granice), Mišo Obradović k.g. (Stevan, ljuti, naprasiti Andrović), Siniša Ubović k.g. (Rado, željan dalekog svijeta), Hadži Nenad Maričić (Otac Filimon, kaluđer, pisar i učitelj), Tanasije Uzunović k.g. (Otac Gerasim, kaluđer putnik), Andreja Maričić (Druško di Kataro, tumač, doušnik, stražar i još ponešto), Milo Lekić k.g. (Nikolo Diedo, kapetan od straže u Mlecima), Zorana Bećić k.g. (Ivka, nekad pčela, nekad osa, bacila čini na Kanjoša), Stela Ćetković (Katna, Ivkina maćeha, ugledna matrona), Sena Đorović (Vidosava, lijepa kćer Golubova, koju je Vukac ugrabio), Jelena Helc (Đovana Gracija Foskari, duždeva kćer), Biljana Đurović k.g. (Sinjora de Dolči, njena pratilja) i Marta Ćeranić k.g. (Sinjorina de Dolči, drugarica duždeve kćeri).
U saradničkoj ekipi nalaze se Božo Koprivica (dramaturg), Miodrag Tabački (scenograf), Ljiljana Dragović (kostimograf), Radovan Knežević (scenski govor), Zoran Erić (muzika), Saša Krga (scenski pokret)...
Inače, ova drama u tri čina prema Stefanu Mitrovu Ljubiši, praizvedena je 28. jula 1989. godine na pomenutoj pozorišnoj manifestaciji, takođe u režiji Vide Ognjenović koja je lik naslovnoj junaka poverila Žarku Lauševiću, a u podeli su bili i Darko Tomović, Marko Baćović, Predrag Tasovac, Irfan Mensur, Predrag Miletić, Milan Mihailović, Toni Laurenčić, Gojko Baletić, Petar Kralj, Savo Radović, Stojan Dečermić, Petar Božović, Rade Marković, Vladan Gajović, Lepomir Ivković, Vesna Trivalić, Jasmina Ranković...
Autorka smatra da u novoj glumačkoj podeli, sa drugačijim idejama i u drugim okolnostima, predstava deluje kao obnovljeni razgovor sa Kanjošem. Prema njenim rečima, ovaj začudni junak iz legende, koji se nalutao po dalekim svetovima, umorio od istorije i događaja, došao je u naše vreme i naše okolnosti, da nam pokaže sve ožiljke koje je usput dobio, ali i ko smo mi, i kakvi smo...
                                                                                          INTERVJU SA VIDOM OGNjENOVIĆ

                                                                                     Kanjoš je zaslužio novo, drugačije čitanje

Budvanski trgovac, junak i antijunak, više mudar i vešt nego hrabar, više opsenar i avanturista nego zaista dobar i čestit - Kanjoš Macedonović, posle pauze od 22 godine, ponovo je, pod rediteljskom palicom Vide Ognjenović, „ušetao” međ’ zidine Starog grada u Budvi. Novo čitanje ove drame u tri čina, prema Stefanu Mitrovu Ljubiši, sa Igorom Đorđevićem u naslovnoj ulozi, urađeno je u koprodukciji festivala Grad teatar Budva i Narodnog pozorišta u Beogradu, gde će od oktobra biti na stalnom repertoaru Velike scene. Za razliku od prve postavke iz 1989. godine, koja je sledila tradicionalni, mitski nanos o Kanjošu (u tumačenju Žarka Lauševića) koji je pobedio ne toliko hrabrošću i junaštvom, koliko mudrošću, ovoga puta gospođa Ognjenović, koja je i autor teksta, nudi potpuno novu predstavu čiju je radnju izmestila u period između dva svetska rata. Dakle, umesto idiličnog paštrovićkog društvenog pejzaža, ona je uradila oštru, veoma gorku i crnu predstavu o tome kako je mala sredina, koja usled svoje plemenske zatvorenosti preuveličava sopstvenu važnost i značaj, u suštini užasno dvolična i opaka… Buran aplauz i ovacije prepunog gledališta na Sceni „Terase između crkava”, kako na premijeri 8. jula, tako i na četiri reprizna izvođenja, dovoljna su potvrda da je urađen veoma dobar komad koji će svakako biti jedan od glavnih aduta dramskog repertoara Nacionalnog teatra u 143. sezoni. Premijera je zakazana za 22. oktobar na Velikoj sceni.
„Kanjošu” ste se vratili posle više od dve decenije i postavili ga ponovo tamo gde je i praizveden 1989. godine. U čemu ste ovoga puta pronašli inspiraciju da se još jednom pozabavite tim delom?
Bila sam sigurna da ta drama koja je tako dobro prošla na praizvedbi, treba da doživi novo, drugačije izvođenje. Možda je to trebalo i ranije da se desi, jer književni život dramskog dela izvan scene je dosta skučen. No, u suštini prava inspiracija za novu postavku Kanjoša, jeste glumac Igor Đorđević, taj vulkanski daroviti mladi prvak koga uloge s razlogom prosto jure. Zato sam požurila da ugrabim priliku. Nepogrešiv izbor, zar nije. Odavno mislim da se nije desilo da se jedan glumac i uloga tako dobro kreativno prepoznaju.   
Iako su društveni kontekst i okolnosti, u odnosu na vreme kada ste prvi put radili ovu predstavu, drastično promenjeni, “Kanjoš” i dalje ima dovoljno prostora da uspešno „isprovocira”, zaintrigira, pozorišnog gledaoca?
Sad, kada je predstava pred gledaocem, više nema potrebe da objašnjavam šta smo mislili i hteli da kažemo. Ako to ne može da se vidi iz predstave, šta vredi da se čita iz ovog intervjua. U njoj su, i to u tri dimenzije, sve one provokativne i intrigantne nijanse koje su nas i ponukale da je radimo. Gledalac je sam sebi najbolji vodič kroz nju i nije mu potrebno neko naročito uputstvo za upotrebu.  
Kada već pominjemo vreme u kojem živimo, kakav je Vaš odnos prema  njemu, svetu koji nas okružuje, društvu?
Svet i društvo, to su složene i slojevite širine i daljine koje ja prihvatam i tumačim uglavnom pomoću mašte i metafora. Dakle moja razmišljanja o tim širokim pojmovima uglavnom su umetničke prirode.
Iako su protekle lepe godine od praizvođenja „Kanjoša Macedonovića” mnogi se još uvek sećaju te sjajne predstave sa izvanrednom glumačkom ekipom koju su predvodili Žarko Laušević, Petar Božović, Rade Marković, Irfan Mensur, Pera Kralj... Međutim, i nova podela, takođe, je veoma moćna. Nije li to još jedan pokazatelj da ovi naši prostori predstavljaju nepresušan izvor glumačkih talenata?
Jeste, i to je pokazatelj da je malo komada u dramskoj literaturi koji se u našem bogatom i raznovrsnom glumištu ne mogu odlično podeliti.  Uzmite samo ovu podelu: Igor Đorđević, Predrag Ejdus, Branislav Lečić, Tanasije Uzunović, Marko Baćović, Branko Jerinić, Aleksandar Đurica, Branko Vidaković, Nenad Maričić, Siniša Ubović, Mišo Obradović, Rade Miljanić, Nebojša Kundačina,  Zoran Ćosić, Pavle Jerinić, Milo Lekić, Stevan Piale, Stela Ćetković, Sena Đorović, Jelena Helc, Zorana Bećić, Biljana Đurović, Marta Ćeranić. Kakav je to izvanredan tim. Nađite mi dramski tekst klasični, ili savremeni, bilo kojeg žanra, stila i vrste, a da ga ovaj izvanredni ansambl ne bi prosto usijao svojom igrom. Stvarno, teško biste ga našli.
Mikojan Bezbradica (Intervju je objavljen u 54. broju “Pozorišnih novina”)
Nekoliko izveštaja sa premijere u Budvi možete pogledati OVDE

                                                  

                                                   

 

                                                       KONFERENCIJA ZA NOVINARE POVODOM PREMIJERE „KANjOŠA MACEDONOVIĆA“
Povodom premijere drame „Kanjoš Macedonović“, koja je zakazana za subotu u 19,30 časova na Velikoj sceni, u Muzeju Narodnog pozorišta u sredu 19. oktobra održana je konferencija za novinare.
Brojnu umetničku i saradničku ekipu predstavila je šef službe marketinga Ljiljana Lazić Mihajlović, a potom se predstavnicima medija obratio upravnik Božidar Đurović koji je podsetio da je ambijentalno izvođenje ovog komada letos u Budvi „potvrdilo neobičnu scensku atraktivnost i funkcionalnost originalnog teksta gospođe Vide Ognjenović“.
On je kazao da se nada velikom uspehu predstave i na sceni Nacionalnog teatra, pogotovu što ona sada „dolazi tamo gde joj je, suštinski, i pravo mesto, a to je pozorište u kome joj neće smetati muzika iz okolnih kafića i sve ono što smeta svim predstavama koje su izvedene na festivalu Budva grad teatar“.
Đurović se zahvalio Vidi Ognjenović na još jednoj sjajnoj predstavi i podsetio da su komadi rađeni po njenim tekstovima i u njenoj režiji uvek imali „dug scenski život“ u Narodnom pozorištu.
On je rekao da je prva repriza već rasprodata (jedino ima mesta na trećoj galeriji) i napomenuo da su zbog velikog interesovanja, pre vremena, u prodaju puštene karte za drugu reprizu koja je na repertoaru 4. novembra.
Vršilac dužnosti direktora Drame Molina Udovički kazala je da joj je veoma drago što je ovaj tekst „preživeo ne samo sud vremena, nego je i na tom jednom filozofskom nivou, čak i dobio“.
- To je nešto što uvek ohrabruje – rekla je ona i dodala da je „Kanjoš Macedonović“ zahvaljujući rediteljskoj postavci jedna od retkih predstava „koja ništa ne gubi ni kada se igra na otvorenoj sceni, ni u zatvorenom prostoru“.
Branislav Lečić je rekao da je ulogu u ovoj predstavi prihvatio iz nekoliko razloga.
- Prvi je taj što se radi o jednom veoma uzbudljivom tekstu koji je, na dubinski način, moderan i komunicira sa sadašnjim trenutkom. Drugi razlog je svakako Vida Ognjenović, a treći razlog je ova Kuća i ovaj divni ansambl. Siguran sam da će ova predstava imati svoju publiku. To mogu da potpišem. Retko kad to mogu da kažem za neku predstavu, ali za ovu sam siguran – istakao je Lečić.
Podsećajući da je prvi „Kanjoš Macedonović“, praizveden 1989. godine, bio „amblematska predstava“, autorka Ognjenović je naglasila da je posle toliko godina veoma rado prihvatila da ponovo uradi taj komad zato što je bila ubeđena da ima odličnu glumačku podelu.
- Nisam se prevarila. Sa velikom radošću i zadovoljstvom sam radila ovu predstavu. Čini mi se, da mi neko sutra kaže da bi trebalo ponovo sve da radimo ispočetka, sa osmehom bi to prihvatila, bez obzira na činjenicu što je u pitanju veoma težak posao. Bez obzira što sam imala ansambl sa 30 glumaca, osećala sam se kao da radim sa samo jednim glumcem, zato što je vladala izuzetna atmosfera u radu, ali i u pozorištu koje nam stvorilo odlične uslove – objasnila je ona.  
Naša ugledna književnica i rediteljka je priznala da joj je rad na ovoj predstavi bio jedan od „značajnijih radova“ u njenoj dugogodišnjoj karijeri.
Božo Koprivica, koji je bio dramaturg i na prvoj predstavi, kazao je da je veoma važno što je u ovom novom čitanju radnja izmeštena u period između Prvog i Drugog svetskog rata.
- To je period fašizma. Peca Ejdus, koji igra Dužda, uneo je u ovu predstavu nekoliko bravura. Što kaže Vida – ili je Vito Korleone ili je Duče. Ova predstava je neka vrsta opomene pred fašizmom, jer on ponovo kuca na vrata – primetio je Koprivica i ukazao da predstava osim velike aktuelnosti, nosi u sebi i elemente melodrame.
Napominjući da je u pitanju „odlična predstava“, Igor Đorđević je rekao da je to zbog toga što je ona nastala kao „produkt jednog kolektivnog rada“.
- Među takvom ekipom i takvom rediteljkom, lako je bilo biti Kanjoš. To je briljantno napisan lik kome se čovek može samo predati i pustiti u vrtlog njegove mašte i raznovrsnih talenata – naglasio je Đorđević.
Ejdus je primetio da je kod Vide Ognjenović „fascinantno njeno decenijsko istraživanje jezika“. On je ukazao da uloge u komadima koje je ona napisala zahtevaju jedno dubinsko promišljanje i vrhunsku tehniku. Govoreći o svojoj ulozi koja nije velika, ali je ipak značajna, prvak Narodnog pozorišta je rekao da mu je gospođa Ognjenović, sa kojoj je veoma često radio, ovoga puta dodelila jedan „mali medaljončić“.
Branko Jerinić je ocenio da se u ovom komadu još jednom očitava „da ovaj narod tragično kasni, koliko god hoćete, od sto do 500 godina“.
On se posebno osvrnuo na nekoliko veoma aktuelnih rečenica koje njegov junak izgovara u komadu i izrazio bojazan da se one, nažalost, ni dan danas neće možda shvatiti, razumeti i prepoznati kao nekakva vrsta opomene.  
- Međutim, onaj ko bude hteo da razume, imaće odavde šta da nauči – rekao je Jerinić.
M.B.