PREMIJERA OPERE “ZALjUBLjEN U TRI NARANDžE” 6. APRILA NA VELIKOJ SCENI

Opera Sergeja Prokofjeva „Zaljubljen u tri narandže“, pod dirigentskom upravom Davida Porselajna, u korežiji Jiržija Mencla i Božidara Đurovića, biće premijerno izvedena 6. aprila u 19 časova na Velikoj sceni, najavljeno je na konferenciji za novinare.

Upravnik Božidar Đurović je kazao da je najnovija produkcija Narodnog pozorišta veoma značajna jer je okupila dvojicu iskusnih i priznatih inostranih gostiju Jiržija Mencla i Davida Porselajna, ali i brojnu i jako kvalitetnu umetničku i saradničku ekipu.
On se posebno zahvalio „svim onim ljudima iza scene koji su u radionicama provodili sate i sate, duže nego što je njihovo radno vreme, kako bi u jednom dosta kratkom periodu uspeli da ovu operu uradimo onako kako želimo“.
Direktorka Opere Katarina Jovanović je napomenula da u podeli, pored već poznatih i dokazanih solista, ima dosta mladih ljudi, uglavnom članova Operskog studija „Borislav Popović“, na koje, kako je istakla, „možemo da budemo samo ponosni“.
- Oni su, u isto vreme, naša slika i prilika i naša budućnost. Mislim da je u vezi ove produkcije veoma važno što su  ti mladi ljudi i njihove starije kolege imale šansu da rade sa zaista svetskim umetnikom kao što je Jirži Mencl. Takođe, važno je da je, zajedno sa njim, prvi put u Narodnom pozorištu David Porselajn, jedan važan holandski dirigent, veoma impresivne biografije i ekspert za muziku 20 veka. Njih dvojica su doprineli da imamo jednu fantastičnu, inspirativnu i dinamičnu predstavu kojom ćemo se još dugo, dugo godina i sezona ponositi – kazala je Jovanovićeva.
Ona je podsetila da je ova opera prvi put izvedena u Narodnom pozorištu pre 56 godina pod upravom Oskara Danona i istakla da je upravo s njom „počeo zlatni period razvoja opere ove kuće“.
- Mi ne odlazimo u neku stratosferu eksperimenta, nego se apsolutno vraćamo svojoj tradiciji, jer Prokofjev je naša tradicija – poručila je direktorka Opere.
Napominjući da je u životu uvek imao sreće iako ne zna zašto je to tako, Mencl je kazao da je shvatio da, kada je ponovo došao u Beograd, njegova srećna zvezda još uvek postoji.
- Kada sam od upravnika Đurovića dobio poziv da radim operu, malo sam se uplašio, zato što su opera i Prokofjev mnogo komplikovaniji od Šekspira – rekao je slavni umetnik koji je, na istoj sceni, 2007. godine veoma uspešno postavio Šekspirovu komediju „Vesele žene vindzorske“.
- Znao sam da je to komplikovan posao jer nisam muzičar, a moram i da radim s velikim brojem ljudi. Drago mi je, ipak, da sam prihvatio ponudu i da sam došao ponovo ovde. Bio sam lepo iznenađen kada sam video da je pozorište danas u mnogo boljem stanju nego kad sam prošli put boravio. Mislim i na zgradu i na ljude koji rade u njoj. Solisti su veoma dobri. Volim da ih gledam i, čak, volim i da ih slušam – rekao je, kroz smeh, uvek raspoloženi Mencl i istakao da je srećan što je ponovo radio sa scenografom Geroslavom Zarićem i kostimografkinjom Marinom Medenicom koji su bili i u saradničkoj ekipi „Veselih žena vindzorskih“.
- Kada se radi drama, reditelj je gospodar scene. Kod opere je situacija drugačija, jer je onda podređen dirigentu. To može biti izvor napetosti i stresa. Ali, David je bio veoma prijateljski raspoložen prema meni. On me je smirivao i veoma mi je pomogao da prestanem da se bojim Prokofjeva – dodao je Mencl.
Nazivajući delo slavnog ruskog kompozitora „ludom operom“, Porselajn je naglasio da mu je potpuno neverovatno da je neko davne 1919. godine imao snage i hrabrosti da se upusti da napiše jednu operu sa tako komplikovanim i veoma zahtevnim orkestarskim deonicama. 
- Teško mi je da zamislim da su orkestri, u ono vreme, mogli da izvedu to delo na onaj način na koji se ono izvodi sada. Ali, mogu da vam kažem da je mi izvodimo jako, jako dobro. Iako je napisana u vreme dok je Pučini još bio živ, u ovoj operi nema nikakvih tragova kasno romantičarske italijanske melodičnosti. Ona je primer jedne dekonstrukcije ideje o numerama. Ovde nema solističkih numera koje kao takve, u pravom smislu, poznajemo do tada. Dakle, nema arija ni samostalnih iskaza. Jedino što bi se moglo nazvati ljubavnim duetom, u jednom prenosnom smislu, je momenat ljubavi između princa i princeze – objasnio je Porselajn.
On je dodao da je veoma zadovoljan solistima, horom i orkestrom Narodnog pozorišta i istakao da se raduje premijeru i da je željno iščekuje.
Korejski umetnik Hon Li, čest i rado viđen gost na sceni Nacionalnog teatra, kazao je da je uloga Princa jedna od komplikovanijih rola u njegovoj dosadašnjoj karijeri.
- Bilo je teško izboriti se s njom, ali sam uspeo. Teško je raditi predstavu u kojoj nema arija i dueta i gde ste sve vreme stalno na sceni. Međutim, naš ansambl je jedan veliki tim koji dobro funkcioniše zajedno i jedva čekam premijeru da i publika vidi kakve su te naše pomorandže – rekao je Li koji ulogu tumači u alternaciji sa Dejanom Maksimovićem.
Solistkinja Snežana Savičić Sekulić je istakla da njena uloga Ninete, koju će „deliti“ sa Sofijom Pižuricom, nije velika, ali da je prelepa.
- Od prve do poslednje note je lirska i jako je nežna. Ovo je za mene jedan slatkiš od uloge – naglasila je ona.
U velikom ansamblu pored Hon Lija i Snežana Savičić Sekulić, nalaze se i Dragoljub Bajić / Mihajlo Šljivić (Kralj Tref), Nataša Jović Trivić/Dubravka Filipović (Klariče), Nebojša Babić / Aleksandar Stamatović (Leandar), Danilo Stošić/Darko Đorđević (Trufaldino), Vladimir Andrić/ Vuk Zekić (Pantalone), Vuk Matić/ Miloš Đuričić (Mag Čelio), Suzana Šuvaković Savić / Vera Mikić (Fata Morgana), Ljubica Vraneš (Lineta), Marija Mitić (Nikoleta), Mihajlo Šljivić (Kuvarica), Vuk Zekić (Farfarelo), Željka Zdjelar/ Iva Profaca (Smeraldina), Igor Matvejev/ Dejan Ljutovac (Ceremonijalmajstor), Miodrag Matić (Glasnik) i Ilija Pejovski/Luka Dojčić (Farfarelo dete).
Reprize su 9. i 11. aprila i 11. juna.
Mikojan Bezbradica