PORUKA BRETA BEJLIJA POVODOM 27. MARTA, SVETSKOG DANA POZORIŠTA

Svetski dan pozorišta - 27. mart obeležava se i u Srbiji različitim programima, kao i tradicionalnim čitanjem poruke uoči izvođenja predstava, isto kao i u teatrima širom sveta.
Na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta više od pola veka slavi se ovaj Dan (datum otvaranja Teatra nacija 1962. u Parizu, kojem je umetnička direktorka bila i naša Mira Trailović), a na poziv Instituta, poruku piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Prvi među njima bio je Žan Kokto. Poruka se prevodi na više od 20 jezika, čita pred desetinama hiljada gledalaca u pozorištima i objavljuje u stotinama štampanih i elektronskih medija na svim kontinentima.
Ove godine poruku je uputio južnoafrički dramski pisac reditelj, dizajner i autor performans instalacija Bret Bejli.
- Gde god postoji ljudsko društvo, tu je i neukrotivi Duh predstave. Pod krošnjama u zaseocima, na moderno opremljenim scenama svetskih metropola; u školskim dvoranama, na poljima, u hramovima; u straćarama, na trgovima, u društvenim centrima i gradskim podzemljima, sjedinjavamo se putem prolaznih pozorišnih svetova koje stvaramo da bismo izrazili svu našu složenost, raznolikost, ranjivost, kako u živom telu tako i u dahu, u glasu. Okupljamo se da plačemo i da se sećamo; da se smejemo i promatramo; da učimo, afirmišemo, zamišljamo. Da se divimo dostignućima tehnologije i ovaploćujemo bogove. Da nas ostave bez daha naše mogućnosti poimanja lepote, saosećanja i monstruoznosti. Da osetimo energiju i moć. Da slavimo bogatstvo naših kulturnih razlika i premostimo granice koje nas razdvajaju - ističe Bejli.
Prema njegovim rečima, gde god postoji ljudsko društvo, tu je i neukrotivi Duh predstave.
- Ponikao iz zajednice, on nosi maske i kostime naših različitih tradicija. Upreže naše jezike, ritmove i pokrete i otvara novi prostor među nama. A mi, umetnici koji radimo sa ovim drevnim duhom, mi osećamo izazov da ga urežemo u naša srca, ideje, naša tela kako bismo otkrili stvarnost u svoj njenoj svetovnosti i blistavoj misteriji. Ali, u ovoj epohi u kojoj se toliki milioni ljudi bore za opstanak, pate pod opresivnim režimima i grabežljivim kapitalizmom, beže od konflikata i nevolja, u kojoj našu privatnost narušavaju tajne službe, a naše reči kontrolišu nametljive vlasti; u kojoj su šume uništene, vrste iskorenjene, okeani otrovani: šta smo mi to dužni da otkrivamo? U ovom svetu nejednakih moći gde najrazličitiji hegemonijski slojevi pokušavaju da nas ubede da su jedan narod, rasa, rod, seksualno opredeljenje, religija, ideologija, kulturni okvir superiorniji od drugih, da li je zaista održiva ideja da umetnosti treba da budu odvojene od društvenih agendi? Da li mi, umetnici iz arena i sa scena, treba da se prilagođavamo prečišćenim zahtevima tržišta, ili pak treba da iskoristimo moć koju imamo: da utremo put u srcima i pamćenju društva, da okupljamo ljude oko sebe, inspirišemo, opčinjavamo i informišemo, i da stvaramo jedan svet nade i saradnje otvorenog srca? - kaže Bejli.
Njegovu poruku, 27. marta, uoči predstave "Mali bračni zločini", na Sceni "Raša Plaović", pročitao je glumac Boris Pingović.
M.B.