OPREMA ZA AUDIODESKRIPCIJU BIĆE PUŠTENA U RAD 24. JUNA NA “POKONDIRENOJ TIKVI”

Narodno pozorište u Beogradu, kao prvo u regionu, pustiće 24. juna u rad opremu za audiodeskripciju u sali Velike scene na predstavi “Pokondirena tikva”, najavljeno je na konferenciji za novinare održanoj u Muzeju Nacionalnog teatra.

Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović kazao je da je ovaj veoma značajan poduhvat urađen u saradnji sa Udruženjem građana „Altea“ i uz svesrdnu podršku Telenor fondacije. On je podsetio da je pre pola godine, takođe u saradnji sa „Alteom“, ozvučen i parter Velike scene primenom indukcionog sistema za amplifikaciju govora koji pomaže licima sa oštećenim sluhom da direktno u slušni aparat, bez smetnji, primaju dešavanja sa bine.
Đurović je izrazio nadu da će tokom 2012. godine ovi uređaji biti instalirani i na Sceni „Raša Plaović“ koja će uskoro biti adaptirana prema projektu koji je donatorski uradio arhitekta Slobodan Drinjaković.
Otorinolaringolog Branka Mitić kazala je da u današnje vreme, prema nekim evropskim statistikama,  oko 15 posto populacije ima probleme sa sluhom.  
Prema njenom mišljenju, sve osobe koje ne čuju dobro i nose slušne aparate veoma teško mogu da prate predstave u pozorištu ukoliko ne sede u prvom redu.
- Akustika sale nije dovoljna da oni mogu da prate kompletan tekst. Zbog toga ove indukcione petlje, koje predstavljaju neku vrstu antene, omogućavaju da oni preko svojih slušnih aparata zaista mogu, u svakom delu sale, da prate i kompletno razumeju ceo tekst predstave. Mislim da je Narodno pozorište, uvođenjem ove tehnologije, pokazalo visok nivo društvene svesti – ocenila je doktorka Mitić.    
Predstavnica Udruženja građana „Altea“ Snežana Blagojević napomenula je da audiodeskriptivni sistem istovremeno može da koristi pet osoba i dodala da, „ukoliko bude veće interesovanje, gledaćemo da se to i proširi“.  
Menadžerka Telenor fondacije Ana Krstić istakla je da je zaposlenima u toj kompaniji  veoma drago što su uspeli da ostvare saradnju sa Narodnim pozorištem, jednom od, kako je naglasila, najvažnijih kulturnih institucija kod nas. Ona je rekla da je fondacija osnovana 2007. godine, na samom početku ulaska Telenora na tržište Srbije, i ukazala da je njihova pomoć, između ostalog, bila usmerena i u pravcu takozvanih „ranjivih grupa“ kojima svakako pripadaju i slepe i slabovide osobe.
- Smatramo da je od izuzetne važnosti njihova inkluzija u društvu, a ona podrazumeva da ta lica ravnopravno učestvuju u društvenom životu – kazala je Krstićeva.
Izražavajući zadovoljstvo što je Narodno pozorište na ovaj način „pružilo ruku“ hendikepiranim osobama, sekretar Saveza slepih Srbije Dragiša Drobnjak je istakao da je toj organizaciji „od izuzetne važnosti da se stvaraju pretpostavke za aktivan, sadržajan i ravnopravan život osobama oštećenog vida sa ostalim građanima“.
- Ovo što je uradilo Narodno pozorište, nije samo u skladu sa težnjama osoba oštećenog vida, nego je i u skladu sa nekim međunarodnim i evropskim standardima. Nadamo se da će i ostala pozorišta, kao i druge kulturne ustanove, slediti primer Nacionalnog teatra tako što će činiti napore da kulturna dobra učine dostupnim slepim i slabovidim – rekao je Drobnjak.
Oprema za audiodeskripciju omogućava slepim i slabovidim osobama da uz pomoć simultanog prevoda prate pozorišnu predstavu uz bežične slušalice. Uređaj, čiji signal emitovanja ne ometa ostale uređaje, funkcioniše na infracrvenom dvokanalnom principu.
Audio signal kanalom jedan dolazi u davač iz sobe videomontaže od osobe koja koncizno objašnjava dešavanja na bini, dok drugim kanalom prolazi zvuk sa bine koji već postoji u audio režiji. Na taj način, slepa i slabovida lica imaju kompletnu zvučnu informaciju o tome šta se dešava na sceni.
M.B.