FOLKLORNA JEDNOČINKA "KRSMANCA" O SRBIJI, 14. 12. PREMIJERNO NA VELIKOJ SCENI NARODNOG POZORIŠTA

Etno koreokomedija "Opa! Oro s ovoga sveta", u koreorežiji Mojce Horvat i izvođenju Ansambla narodnih igara i pesama i Ansambla AKUD Univerziteta u Beogradu "Branko Krsmanović", biće premijerno izvedena u nedelju 14. decembra (20,00) na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.
Tom folklornom jednočinkom, "Krsmanac" ponovo aktualizuje narodnu igru i muziku, nematerijalno blago Srbije.
Podsećanja radi, ovo Akademsko kulturno-umetničko društvo, to je već činilo kroz svoju višedecenijsku istoriju entuzijazmom studenata izvođača u vođstvu vrhunskih profesionalaca koji su prepoznavali snagu Srbije u mladosti i talentu.
Prvak baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, maestro Branko Marković, inovirao je šezdesetih godina prošlog veka etno koreorežije s "Krsmancem" koje su novinom zadivile svet.
Danas, opet, na baletskoj sceni iste nacionalne pozorišne kuće, savremena "džezerina" svetskog glasa Mojca Horvat, srpsko etno nematerijalno blago pretače u umetnost, izvedbom folklornih igrača i muzičara "Krsmanca" stvarajući kompletno novi žanr.
"Opa! Oro s ovog sveta" je topla, blagonaklona, šarmantna i duhovita predstava Srbije danas s onim što Srbija nosi u sebi od postanka - novim jezikom, sinergije folklorističkih pokreta, pokreta savremenog plesa, narodnog zvuka, koreodrame, burleske, etno modnom linijom kostima, režijom vizualizovanih arhetipskih simbola kroz svetlo.
Sociološki tačno odabrane su ključne slike koje su Srbija, a dramski precizno vođeni tipični srpski karakteri.
Iz "Krsmanca" poručuju da će s ovim delom "naša publika zavoleti folklor, stranci će se upoznati s našom narodnom živom kulturom, a deci će se približiti srpska tadicija".
Na konferenciji za novinare, održanoj 9. decembra u Narodnom pozorištu, gospođa Horvat je, između ostalog, kazala da je sa ovom predstavom stvoren novi žanr koji u sebi sadrži "mešavinu mjuzikla, burleske i komedije".
- Moja namera je bila da u njoj pomerim granice onoga što je u izvornom značenju predstavljao folklor. Pomoću ritma u kolu, kreirala sam neke životne situacije koje sam jasno kritikovala, a negde sam prema njima izgradila i jedan ironijski odnos - rekla je čuvena slovenačka koreografkinja, koja često radi u Srbiji.
M.B.