ФОЛКЛОРНА ЈЕДНОЧИНКА "КРСМАНЦА" О СРБИЈИ, 14. 12. ПРЕМИЈЕРНО НА ВЕЛИКОЈ СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Етно кореокомедија "Опа! Оро с овога света", у кореорежији Мојце Хорват и извођењу Ансамбла народних игара и песама и Ансамбла АКУД Универзитета у Београду "Бранко Крсмановић", биће премијерно изведена у недељу 14. децембра (20,00) на Великој сцени Народног позоришта у Београду.
Том фолклорном једночинком, "Крсманац" поново актуализује народну игру и музику, нематеријално благо Србије.
Подсећања ради, ово Академско културно-уметничко друштво, то je већ чинило кроз своју вишедеценијску историју ентузијазмом студената извођача у вођству врхунских професионалаца који су препознавали снагу Србије у младости и таленту.
Првак балета Народног позоришта у Београду, маестро Бранко Марковић, иновирао је шездесетих година прошлог века етно кореорежије с "Крсманцем" које су новином задивиле свет.
Данас, опет, на балетској сцени исте националне позоришне куће, савремена "џезерина" светског гласа Мојца Хорват, српско етно нематеријално благо претаче у уметност, изведбом фолклорних играча и музичара "Крсманца" стварајући комплетно нови жанр.
"Опа! Оро с овог света" је топла, благонаклона, шармантна и духовита представа Србије данас с оним што Србија носи у себи од постанка - новим језиком, синергије фолклористичких покрета, покрета савременог плеса, народног звука, кореодраме, бурлеске, етно модном линијом костима, режијом визуализованих архетипских симбола кроз светло.
Социолошки тачно одабране су кључне слике које су Србија, а драмски прецизно вођени типични српски карактери.
Из "Крсманца" поручују да ће с овим делом "наша публика заволети фолклор, странци ће се упознати с нашом народном живом културом, а деци ће се приближити српска тадиција".
На конференцији за новинаре, одржаној 9. децембра у Народном позоришту, госпођа Хорват је, између осталог, казала да је са овом представом створен нови жанр који у себи садржи "мешавину мјузикла, бурлеске и комедије".
- Моја намера је била да у њој померим границе онога што је у изворном значењу представљао фолклор. Помоћу ритма у колу, креирала сам неке животне ситуације које сам јасно критиковала, а негде сам према њима изградила и један иронијски однос - рекла је чувена словеначка кореографкиња, која често ради у Србији.
М.Б.