Na Velikoj sceni premijerno izvedena opera Umberta Đordana „Andre Šenije“

Najpoznatija opera italijanskog kompozitora Umberta Đordana (1867-1948) „Andre Šenije“, premijerno je izvedena 23. juna na Velikoj sceni pod dirigentskom upravom Đorđa Pavlovića i u režiji gosta iz Italije Đandomenika Vakarija.

U toj strastvenoj ljubavnoj priči o posvećenosti i žrtvi, smeštenoj u turbulentno vreme Francuske revolucije, naslovnu ulogu mladog pesnika i revolucionara Šenijea pevao je tenor Dušan Plazinić, njegova voljena plemkinja Madalena bila je sopran Ana Rupčić, a sluga Žerar – Šenijeov antagonista, bariton Miodrag D. Jovanović.

U ovoj operi u četiri čina, koji se smatra za jedno od najzahtevnijih dela italijanskog verizma, uloge su ostvarili i Ljubica Vraneš (Bersi), Dubravka Filipović (Kontesa de Koanji), Marko Pantelić (Flevil), Mihailo Šljivić (Matije), Siniša Radin (Abate/ Opat), Darko Đorđević (Enkroajabl), Vuk Matić (Ruše), Sveto Kastratović (Šmit), Nataša Rašić (Madlen), Miroslav Markovski (Fukije Tenvil) i Milan Mladenov (Dima/ Domoupravitelj).

U predstavi su učestvovali Orkestar, Hor i Balet Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i članovi Dečijeg hora „Horislavci“.
Koncertmajstor je bila Edit Makedonska, a šef Hora i binske muzike Đorđe Stanković.

Scenografiju je uradio Kuzman Popov, a kostime Asja Stojmenova.

Radnja opere, prema libretu Luiđija Ilike, bazirana je na istorijskim činjenicama iz doba Francuske revolucije (1789–1799).

Glavni junak Šenije bio je istaknuti francuski pesnik-revolucionar koji je kasnije optužen za izdaju i pogubljen na giljotini 1790. godine. Odrastao je okružen luksuzom, ali, istovremeno, i veoma nezadovoljan društvenim nejednakostima koje su ga okruživale. Zaljubljen je u Madalenu, lepu i mladu aristokratkinju. Međutim, u nju je, takođe, strastveno zaljubljen i Žerar, sluga njene porodice koji prezire privilegovanu višu klasu...

Vakarijeva postavka ove muzičke melodrame koja je urađena kao opera-film, sa efektnim kratkim rezovima, naizgled je tradicionalna sa estetskog stanovišta, dok je s aspekta interpretacije i tumačenja pevača i hora, moderna i savremena.

Oduševljena publika u prepunoj sali uživala je u ovom remek-delu operske umetnosti iz 1896. godine koje i danas osvaja neposrednošću muzike, izvanrednim arijama, poetičnošću teksta, kao i humanom i plemenitom porukom o trijumfu ljubavi nad smrću.

Prva repriza, sa ravnopravnom podelom glavnih protagonista, biće održana u ponedeljak 25. juna.

Uloge su poverene Janku Sinadinoviću (Andre Šenije), Jasmini Trumbetaš Petrović (Madalena de Koanji), Dragutinu Matiću (Žerar), Ljubici Vraneš (Bersi), Tamari Nikezić (Kontesa de Koanji), Marku Panteliću (Flevil), Mihailu Šljiviću (Matije), Siniši Radinu (Abate/ Opat), Darku Đorđeviću (Enkroajabl), Vuku Matiću (Ruše), Sveti Kastratoviću (Šmit), Nataši Rašić (Madlen), Miroslavu Markovskom (Fukije Tenvil) i Milanu Mladenovu (Dima/ Domoupravitelj).

Bila je ovo četvrta postavka čuvene Đordanove opere u Narodnom pozorištu u Beogradu u kojem je prvi put izvedena 1. oktobra 1936. godine, pod dirigentskom upravom Alfreda Pordesa, u režiji Josipa Kulundžića.

Naslovnu ulogu pevao je Jan Bartonji, sluga Žerar bio je Stanoje Janković, a Madalena de Koanji – Bahrija Nuri Hadžić.

Naredna premijera održana je 14. juna 1954. godine u režiji Mladena Sabljića. Pod dirigentskom upravom Davorina Županića, uloge su ostvarili Aleksandar Marinković (Andre Šenije), Stanoje Janković (Žerar), Bahrija Nuri Hadžić (Madalena de Koanji), Biserka Cvejić (Bersi), Ljubica Vrsajkov (Kontesa de Koanji)...

Treća premijera opere „Andre Šenije“ u beogradskom Nacionalnom teatru, održana je 22. novembra 1978. godine, na 110. rođendan Narodnog pozorišta.

Dirigent je bio gost iz Rumunije Kornel Trailesku, a režiju je uradio, takođe, Mladen Sabljić.

Nastupili su Zvonimir Krnetić (Andre Šenije), Vladeta Dimitrijević (Šarl Žerar), Radmila Bakočević (Madlena de Koanji), Olga Milošević (Bersi), Ljubica Vrsajkov-Sivčev (Kontesa de Koanji)...
M.B.