Na Velikoj sceni održan koncert „U slavu izuzetnih“ posvećen Živanu Saramandiću

Povodom 80 godina od rođenja našeg velikog umetnika Živana Saramandića, 2. aprila na Velikoj sceni, održan je koncert na kojem su, u pratnji Orkestra, pod dirgentskom upravom Dejana Savića, i u režiji Ivane Dragutinović Maričić, nastupili prvaci Opere Narodnog pozorišta u Beogradu.

Program, u večeri prepunoj emocija i sećanja na dragog Žiću, kako su ga mnogi od milošte zvali, počeo je prigodnim obraćanjem njegove supruge, primadone Milke Stojanović, koju je publika u prepunoj sali pozdravila snažnim aplauzom, a nakon toga, emitovan je video snimak sa Saramandićevim maestralnim izvođenjem arije Filipa iz Verdijevog „Don Karlosa“.

Zvaničan deo koncerta, otvoren je uvertirom iz Verdijevog „Nabuka“, u izvođenju članova Orkestra.

U nastavku, mecosopran Aleksandra Angelov izvela je ariju Dalile iz „Samsona i Dalije“ Kamija Sen Sansa, tenor Dejan Maksimović pevao je ariju Don Hozea iz Bizeove „Karmen“, sopran Snežana Savičić Sekulić predstavila se arijom Lučije iz prvog čina „Lučije od Lamermura“ Gaetana Donicetija, a bariton Miodrag D. Jovanović arijom kneza Igora iz istoimene opere Aleksandra Borodina.

Završnica prvog dela koncerta, u znak sećanja na „kneza među basovima, kralja i cara naše operske scene“, pripala je sopranu Ani Rupčić i tenoru Janku Sinadinoviću koji su izveli duet Madalene i Šenijea iz opere „Andre Šenije“ Umberta Đordana.

Drugi deo koncerta otvoren je arijom Toske, iz istoimene Pučinijeve melodramatične i tragične storiji o ljubavi, strasti, opsesiji, ali i tiraniji, zlu, korupciji i moći, u izvođenju soprana Jasmine Trumbetaš Petrović, a potom, nastavljen, nastupom basa Ivana Tomaševa koji je pevao ariju Silve iz opere „Ernani“ Đuzepa Verdija.

Slavni italijanski kompozitor bio je zastupljen i u narednom segmentu koncerta na kojem su mecosopran Nataša Jović Trivić i, zatim, sopran Sanja Kerkez izvele ariju Ulrike iz „Bala pod maskama“, odnosno ariju Abigaile iz „Nabuka“.

Janko Sinadinović, u završnici ovog spektakla, pevao je ariju Kavaradosija iz „Toske“, a koncert je okončan duetom Leonore i Lune iz još jednog Verdijevog remek dela – „Trubadura“, u izvođenju Jasmine Trumbetaš Petrović i Miodraga D. Jovanovića.

Oduševljena publika, među kojom su, između ostalih, bile i primadone Radmila Bakočević i Breda Kalef – Saramandićeve bliske prijateljice i koleginice iz čuvene generacije solista koja je pripadala periodu znanom kao "zlatno doba" Opere Narodnog pozorišta, pozdravila je sve umetnike, tokom poklona, višeminutnim burnim aplauzom.    

Koncertmajstor je bila Edit Makedonska.

Saramandić je rođen 2. aprila 1939. godine u Beogradu.

Zbog bombardovanja, 1941. godine cela porodica se seli u Aranđelovac, rodni grad njegovih roditelja.

Kompletna Živanova familija, i po očevoj i majčinoj strani, bila je veoma muzički obdarena i talentovana, pa je i on u ranoj mladosti zakoračio u svet muzike – još kao učenik aranđelovačke Gimnazije, osniva zabavni orkestar, a bio je i najistaknutiji član hora.

Po povratku u Beograd, kao apsolvent Ekonomskog fakulteta (1962), dobija poziv da peva u velikom varijeteu „Orfeum“, koji je u to vreme bio značajna kulturna institucija.

Prvi korak na putu ka velikim operskim ulogama, bilo je školovanje kod jedne od najvećih operskih pevačica tog vremena, Zdenke Zikove, posle čega polaže audiciju za prijem u Operu Narodnog pozorišta, 30. marta 1966, pred komisijom koju su činila velika muzička imena: Miroslav Čangalović, Oskar Danon, Branko Pivnički...

Debitovao je na otvaranju sezone, 21. septembra 1966, u ulozi Kralja Egipta u Verdijevoj „Aidi“, da bi 14. februara 1968. bio primljen u stalni angažman.

Tokom duge i bogate karije ostvario je niz značajnih uloga basovskog faha u operama „Knez Igor“ (Končak, Galicki), „Moć sudbine“ (Gvardijan), „Faust“ (Mefisto), „Nabuko“ (Zaharija), „Seviljski berberin“ (Don Bazilio), „Knez od Zete“ (Ivo Crnojević), „Ernani“ (De Silva), „Don Karlos“ (Filip, Veliki Inkvizitor), „Porgi i Bes“ (Kraun), „Evgenije Onjegin“ (Knez Grjemin), naslovne uloge u operama „Boris Godunov“, „Ivan Susanjin“, „Don Kihot“...

Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti, nastupao je na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, poput Boljšog teatra i Karnegi hola, te na prestižnim scenama u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu...

Bio je i vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama, a naročito je bio poznat po svojim interpretacijama ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina, koje je pevao i u SSSR-u, na više od 500 koncerata.

Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada kao i Posebnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije.

Na sceni je bio do poslednjeg daha – pored tekućeg repertoara, spremao se i za obnovu „Don Karlosa“ koji je izveden 4. februara 2012. godine, a nekoliko dana kasnije, 13. februara, trebalo je da ponovo nastupi u solo-recitalu „Toržestvo Šaljapinu“, koji je godinama pevao na Sceni „Raša Plaović“.

Nažalost, smrt je bila brža - preminuo je 30. januara u Beogradu, u 73. godini.

Sahranjen je 2. februara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
M.B.