NA SCENI „RAŠA PLAOVIĆ“ PROMOVISANA FOTO-MONOGRAFIJA „LICA“ BRANKA BELIĆA

Promocija foto-monografije Branka Belića „Lica“, koju su zajednički objavili "Službeni glasnik" i "Nezavisna izdanja", održana je u ponedeljak 5. marta na Sceni „Raša Plaović“.

Belić, dugogodišnji fotograf i urednik fotografije u nedeljniku NIN, autor je nekih od remek dela srpske fotografije: portreta Aleksandra Deroka, Dobrice Ćosića, Jovana Ćirilova, Petra Omčikusa, Svetlane Bojković, Dejana Medakovića, Ljube Popovića...
Belić fotografiše savremenike na prirodnom svetlu, u tamnim enterijerima, u crno-beloj tehnici, pronalazeći individualne i autentične izraze svojih modela.
Na promociji su govorili Slobodan Gavrilović, Timoti Džon Bajford, Slobodan Mašić, Puriša Đorđević i Matija Bećković koji je Belića nazvao “diskretnim i darovitim autorom”.
Bećković je ocenio da ova izuzetna foto-monografija predstavlja “jedan album našeg veka, overen kroz objektiv vrsnog majstora”.
Obimna trojezična (srpsko-englesko-francuska) Belićeva foto-monografija, na više od 700 strana objedinjuje 465 njegovih fotografija na kojima su portreti značajnih ličnosti iz kulturnog i političkog miljea. Uz fotografije, u knjizi su objavljeni tekstovi Mirka Lovrića, Mome Kapora, Dragivoja Srećkovića, Stevana Stanića, Ratka Božovića, Momčila B. Đorđevića, Jelice Roćenović, Predraga Lazarevića, Gorana Malića, Dragana Jovanovića, Gligora Čemerskog, Jovana Ćirilova, Draška Ređepa, Bratislava Ljubišića, Ljubomira Erića, Slobodana Mašića, Dragoša Kalajića...
Pred nama su, zapisao je Momo Kapor, portreti savremenika, od kojih mnogi nisu među živima, načinjeni od svetla, senke i duboke tame enterijera. Oni ovde pobeđuju vreme. Dim iz Vibove lule, trenutak zamišljenosti slikara Nedeljka Gvozdenovića sa bleskom slikara Nedeljka Gvozdenovića, sa bleskom svetla u staklu naočara, slučajni pokret ruke Raška Dimitrijevića, sve to, oteto od vremena, baš kao i crna kosa danas već sedog pesnika Miće Danojlića...
Čovek bez biografije, kako je sam za sebe jedanput rekao ćutljivi Branko Belić, ponovio je u fotografiji sličan postupak kao i Borisav Mihailović Mihiz svojom „Autobiografijom o drugima”. Portreti njegovih savremenika u tihim tamnim enterijerima govore o njegovoj istrajnosti i nepresušnoj radoznalosti da upozna i snimi ljude sa njihovim tajnama iza portreta. Oni su snimljeni u trenucima dok ćute, zaustavljeni u vremenu pri susretu sa objektivom aparata kome veruju.
Taj čas, primećuje Kapor, mnogo liči na trenutak ispovesti: klik i sve je gotovo, vraćamo se svakodnevnim poslovima pošto smo ostavili iza sebe trag o svom postojanju i trenutku u kome smo živeli. I upravo to osećanje izuzetne bliskosti sa onim koji fotografiše i njegovim objektivom čini osnovnu draž ovih fotografija, na kojima se odmaramo od boje, raskoši i obilja najrazličitijih mogućnosti koje se pružaju pred nama. Branko Belić ih sve odbacuje i vraća fotografiju na same njene početke od Dagera i Nadara, do dramatične igre svetla i tmine Žorža de la Tura, venčavajući na taj način umetnost slikarskog portreta sa fotografskim.
„Iz velike zaostavštine fotografskih portreta prepoznaju se najuspešnija dela. Na njima su sačuvani tragovi suptilnih relacija između autora i modela u procesu snimanja. Sam čin ekspozicije veoma je kratak u odnosu na opšti protok vremena, ali sasvim dovoljan za transformaciju prizora iz prirode u jednu novu fotografsku realnost bogatu dokumentarnim, sociološkim, psihološkim, poetskim, simboličkim, alegorijskim i drugim odlikama. Angažovanim percipiranjem, sve ove kvalifikative možemo iščitavati u delima Branka Belića. Dugogodišnjom praksom on je kultivisao osećaj za likovnost koja je primerena fotografskom mediju. Takođe, on suvereno vlada svetlom (tom glavnom gradivnom supstancom fotografije), što ga stavlja u red vrhunskih umetnika-fotografa. Koristeći prirodno svetlo, potencira individualne karakteristike svojih modela i daje bogatija značenja ambijentima događaja“, napisao je Mirko Lovrić
Prema njegovim rečima, sadejstvo kreativne imaginacije Branka Belića sa vrhunskim proizvodom industrijske revolucije (fotografski aparat ), rezultovalo je nekim remek-delima srpske fotografske umetnosti.
Promocija ove jedinstvene foto-monografije predstavljala je deo Ugovora o poslovnoj saradnji koji su 21. oktobra 2010. godine potpisali upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović i direktor „Službenog glasnika“ Slobodan Gavrilović.
M.B.