Javnim čitanjem komada Tanje Šljivar "Kao i sve slobodne devojke", u režiji Ivane Vujić, otvorena "Radionica", novi scenski prostor Narodnog pozorišta na Dorćolu

Javnim čitanjem komada Tanje Šljivar "Kao i sve slobodne devojke", u režiji Ivane Vujić, 23. aprila otvoren je novi scenski prostor Narodnog pozorišta „Radionica“, u Ulici Gundulićev venac 50, na Dorćolu.

Svoje uloge, scenski uverljivo i veoma nadahnuto uobličili su Hana Anđeli, Bojana Bambić, Jelena Helc Vesković, Vladan Gajović, Lepomir Ivković, Dimitrije Ilić, Vjera Mujović, Aleksandra Nikolić, Lidija Pletl, Suzana Petričević, Bojana Stefanović, Danijela Tomović i Stela Ćetković. 

Oduševljena publika, u tom jedinstvenom prostoru kapaciteta 150 mesta, nagradila je kompletnu umetničku ekipu veoma snažnim, višeminutnim aplauzom. 

Ovim događajem otvorena je serija scenskih čitanja na Sceni „Radionica”, u okviru koje će jednom mesečno biti čitani savremeni dramski tekstovi iz regiona, u režiji reditelja i rediteljki mlađe generacije, a u izvođenju ansambla Drame Narodnog pozorišta. 

Inače, nakon završetka javnog čitanja, čuli su se brojni komentari da otvaranje jednog ovakvog prostora predstavlja poduhvat vredan svakog poštovanja i uvažavanja.

Polazna tačka za dramski tekst „Kao i sve slobodne devojke“ je istinit(?) događaj o kojem je, krajem 2014. godine izveštavano u bosanskim, i internacionalnim medijima – slučaj ,,kolektivnog zatrdunjivanja” sedam bosanskih tinejdžerki, tokom kratke školske ekskurzije. 

Sedam trinaestogodišnjih devojčica, sedam scena i sedam monologa čine formalno-tematski okvir drame, u kojoj je nepouzdanost sećanja i iskaza devojčica jedina konstanta. Testovi za trudnoću, Skype, Instagram, američki pop, njihove babe, kritička teorija, šovinistička pornografija, patrijarhalna kaljuga malog mesta i abortusi su neka od tematskih čvorišta teksta.
 
„Kao i sve slobodne devojke” je dramski tekst o neophodnosti da se ode drugde da bi se u potpunosti realizovala sopstvena seksualnost, o neophodnosti da se ode drugde da bi se odlučivalo o sopstvenom telu, o neophodnosti da se ode drugde da bi se odlučivalo o sopstvenom životu. Sedam devojčica u sedam monologa žele da nam ispričaju sve, izuzev kako su to zatrdunele na ekskurziji, zaista. 

Ovaj tekst je praizveden u pozorištu Deutsches Theater u Berlinu, a ta predstava je pozvana na ovogodišnje izdanje festivala ,,Sterijino pozorje”. Postavljen je i na sceni pozorišta Theater Paderborn, a u radijskoj verziji snimljen za WDR Radio u Kelnu. 
M.B.