Dramaturg Narodnog pozorišta Slavko Milanović učestvovao u Stokholmu na javnoj sesiji o aktuelnim događajima u evropkom pozorištu

Dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu Slavko Milanović učestvovao je ovih dana na European Talks, ciklusu razgovora o aktuelnim događanjima u evropskom pozorištu koje organizuje Dramaten (Kraljevsko dramsko pozorište) u Stokholmu.

Na prvoj javnoj sesiji (prošle godine održani su „pilot“ razgovori – samo za ansambl Dramatena), osim Milanovića, govrili su dramaturg Nacionalnog teatra iz Soluna i generalna sekretarka teatarske asocijacije Mitos21 Ifigenija Taksopolu i pozorišna kritičarka iz Moskve. Marina Davidova.

Uvodno pitanje za sva tri učesnika odnosilo se na to kakav uticaj na pozorište imaju događaji poput migranstske krize posle 2005. godine, novog talasa krajnje desnih nacionalističkih pokreta u Evropi i sve česšćih političkih pritisaka na pozorišta (apostrofirane su Mađarska i Poljska).

Milanović je naveo primere predstava i performansa na temu migranata u Srbiji, a zatim podsetio da je Srbija tokom devedesetih i dvehiljaditih primila skoro 800 hiljada izbeglica i interno raseljenih lica iz bivše Jugoslavije i da je, s tim u vezi, 2004. uradila predstavu „Throu / Rupe / Gaten“, u koprodukciji sa Flamanskim kraljevskim pozorištem i Nacionalnim teatrom Valonije iz Brisela, u kojoj su učestvovale izbeglice, uz samo nekoliko profesionalnih glumaca iz našeg i belgijskog teatra.

Medijator razgovora, dramaturg Mark Matisen, imao je i dva dodatna pitanja za Milanovića. Na prvo pitanje - kako vidi promene u srpskoj drami posle 2005. godine, kada je u Dramatenu održao predavanje „Srpaska drama posle Drugog svetskog rata“ (u pratećem programu uz gostovanje „Gospođe ministarke“), Milanović je odgovorio sažetom prezentacijom drama nove generacije srpskih pisaca, od kojih je većina imala podršku Narodnog pozorišta, bilo kroz učešće u projektu Nova drama ili kroz izvođenja njihovih komada.

Na sledeće pitanje: „Kako su pojmovi nacionalno nasleđe, s jedne strane, i inacionalizam, s druge, interpretirani u Narodnom pozorištu tokom rata u bivšoj Jugoslaviiji i u kasnijem periodu“, Milanović je govorio o raznolikosti pristupa srpskoj klasici – od tradicionalne postavke „Kir Janje“ pre 25. godina, do kritičkih preispitivanja u postavkama „Rodoljupci“, „Sumnjivo lice“ i „Carstvo nebesko“.
 
Na kraju razgovora, dramaturg Magnus Florin podsetio je prisutne da Narodno pozorište nastavlja saradnju sa Dramatenom, ovog puta kroz učešće naša dva pozorišta u projektu „Topografija raja“, koji, po zamisli autorke Madam Nilsen (Claus Beck-Nielsen), povezuje pet pozorišta na migranstskoj ruti – Narodno pozorište u Beogradu, Teatar Lliure iz Barselone, Akademiju scenskih umetnosti Ludvigsburg, Kraljevsko pozorište iz Kopenhagena i Kraljevsko dramsko pozorište – Dramaten Stokholm.

U saradnji sa glumcima, piscima i rediteljima iz pet velikih teatarskih kuća koje su udružene kroz pan-ervopsku organizaciju Mitos 21, svako pozorište uradiće svoj segment, a svi pojedinačni delovi biće na kraju spojeni u celovitu predstavu u vreme održavanja Festivala Ingmara Bergmana u Stokholmu, avgusta / septembra 2018. godine.

European Talks  će se održavati svake godine u proleće, a učesnici će po pravilu biti predstavnici pozorišta i pojedinci sa kojima je Dramaten sarađivao.

Do kraja pozorišne sezone biće održana još dva susreta.
M.B.