Драматург Народног позоришта Славко Милановић учествовао у Стокхолму на јавној сесији о актуелним догађајима у европком позоришту

Драматург Народног позоришта у Београду Славко Милановић учествовао је ових дана на European Talks, циклусу разговора о актуелним догађањима у европском позоришту које организује Драматен (Краљевско драмско позориште) у Стокхолму.

На првој јавној сесији (прошле године одржани су „пилот“ разговори – само за ансамбл Драматена), осим Милановића, говрили су драматург Националног театра из Солуна и генерална секретарка театарске асоцијације Митос21 Ифигенија Таксополу и позоришна критичарка из Москве. Марина Давидова.

Уводно питање за сва три учесника односило се на то какав утицај на позориште имају догађаји попут мигранстске кризе после 2005. године, новог таласа крајње десних националистичких покрета у Европи и све чесшћих политичких притисака на позоришта (апострофиране су Мађарска и Пољска).

Милановић је навео примере представа и перформанса на тему миграната у Србији, а затим подсетио да је Србија током деведесетих и двехиљадитих примила скоро 800 хиљада избеглица и интерно расељених лица из бивше Југославије и да је, с тим у вези, 2004. урадила представу „Throu / Рупе / Gaten“, у копродукцији са Фламанским краљевским позориштем и Националним театром Валоније из Брисела, у којој су учествовале избеглице, уз само неколико професионалних глумаца из нашег и белгијског театра.

Медијатор разговора, драматург Марк Матисен, имао је и два додатна питања за Милановића. На прво питање - како види промене у српској драми после 2005. године, када је у Драматену одржао предавање „Српаска драма после Другог светског рата“ (у пратећем програму уз гостовање „Госпође министарке“), Милановић је одговорио сажетом презентацијом драма нове генерације српских писаца, од којих је већина имала подршку Народног позоришта, било кроз учешће у пројекту Нова драма или кроз извођења њихових комада.

На следеће питање: „Како су појмови национално наслеђе, с једне стране, и инационализам, с друге, интерпретирани у Народном позоришту током рата у бившој Југославиији и у каснијем периоду“, Милановић је говорио о разноликости приступа српској класици – од традиционалне поставке „Кир Јање“ пре 25. година, до критичких преиспитивања у поставкама „Родољупци“, „Сумњиво лице“ и „Царство небеско“.
 
На крају разговора, драматург Магнус Флорин подсетио је присутне да Народно позориште наставља сарадњу са Драматеном, овог пута кроз учешће наша два позоришта у пројекту „Топографија раја“, који, по замисли ауторке Мадам Нилсен (Claus Beck-Nielsen), повезује пет позоришта на мигранстској рути – Народно позориште у Београду, Театар Lliure из Барселоне, Академију сценских уметности Лудвигсбург, Краљевско позориште из Копенхагена и Краљевско драмско позориште – Драматен Стокхолм.

У сарадњи са глумцима, писцима и редитељима из пет великих театарских кућа које су удружене кроз пан-ервопску организацију Митос 21, свако позориште урадиће свој сегмент, а сви појединачни делови биће на крају спојени у целовиту представу у време одржавања Фестивала Ингмара Бергмана у Стокхолму, августа / септембра 2018. године.

European Talks  ће се одржавати сваке године у пролеће, а учесници ће по правилу бити представници позоришта и појединци са којима је Драматен сарађивао.

До краја позоришне сезоне биће одржана још два сусрета.
М.Б.