На Сцени „Раша Плаовић“ изведена друга премијера „Орланда“, према роману Вирџиније Вулф, у режији Бојана Ђорђева, с Ивом Милановић у насловној улози

На Сцени „Раша Плаовић“ изведена друга премијера „Орланда“, према роману Вирџиније Вулф, у режији Бојана Ђорђева, с Ивом Милановић у насловној улози

Друга премијера представе „Орландо“, према роману Вирџиније Вулф, у драматизацији Тање Шљивар и са дописаним текстом Горана Ферчеца, у режији Бојана Ђорђева, овога пута с Ивом Милановић у насловној улози, одржана је 2. априла на Сцени „Раша Плаовић“.

Представа је фокусирана на истраживање људског идентитета и рода као само једног од аспеката личности, а први премијерни сусрет са публиком, када је насловну улогу тумачио Драган Милановић, одржан је дан раније, 1. априла, такође, на Сцени „Раша Плаовић“.

Реч је, дакле, о две премијере истог наслова, а објашњење за то налази се у чињеници да је редитељ Ђорђев своју концепцију базирао на идеји да се у различитим извођењима у насловној улози смењују глумац и глумица.

Млади глумац Драган Секулић завршио је студије ФДУ у класи професорке Биљане Машић, док је Ива Милановић студенткиња ФДУ (у класи професора Срђана Kарановића).

Ово је прва поставка у Народном позоришту тог познатог романа о идентитету и друштву, људским сличностима и различитостима, које је славна енглеска књижевница написала 1928. године.

„Орландо” је познат као најдуже љубавно писмо на свету, упућено Вити Саквил Вест, аристократкињи и песникињи која је послужила Вирџинији Вулф за обликовање чудесног хероја који живи заувек млад, након 200 година постаје хероина и након још три века успева да објави своју поему „Храст”, и то, поменуте, 1928. године, када је објављен роман Вулфове, док Ферчецов текст продужава причу до наших дана.

Драматизација овог интригантног романа, која доноси на сцену раскошну елоквенцију Вирџиније Вулф, њену комбинацију енглеске духовитости, тока свести и суптилне друштвене критике, састоји се из покушаја ликова из различитих друштвених миљеа и поднебља, које Орландо среће током путешествија и који су на овај или онај начин заљубљени у њега/њу да га/је опишу.

У дописаном епилогу и Орландо добија свој глас.

„Тај прелазак из једног родног идентитета у други ми у представи откључавамо једноставном тврдњом – мушкарац мора да прво постане жена да би постао човеком. Да одрасте, да се трансформише, да се одрекне привилегија класе, да измиче класификацијама времена, обичаја, рода и да живи живот ослобођен сваког вишка”, каже Бојан Ђорђев који први пут режира у Народном позоришту.

У ансамблу су и Александра Николић (Kраљица Елизабета), Kалина Kовачевић (Руска принцеза Саша), Никола Вујовић (Ник Грин), Зоран Ћосић (Румунски надвојвода), Павле Јеринић (Неименовани турски љубавник), Милош Ђорђевић (Циганин Рустем), Вања Ејдус (Мадам ди Дефанд) и Сена Ђоровић (Проститутка Нели), неки од њих са по више улога, из различитих друштвених миљеа и поднебља које Орландо среће током свог путешествија, и који су заљубљени у њега/њу.

Атмосфера у гледалишту, као и дан раније, била је скоро идентична, а публика је, на крају представе, наградила комплетан ансамбл вишеминутним снажним аплаузом и узвицима „браво“.

У раду на представи учествовали су и Мина Милошевић (драматург), Синиша Илић (сценограф), Маја Мирковић (костимографкиња), Лука Папић (композитор), Чарни Ђерић (сценски покрет), Дијана Маројевић (сценски говор), Јован Тарбук (дигитална обрада сценографије и костима), Јасна Сарамандић (асистент сценографа)...

„Орландо" се изводи за ограничен број гледалаца, у складу са најновијим епидемиолошким мерама.