DRAMA LjUBOMIRA SIMOVIĆA „ČUDO U ŠARGANU“, U REŽIJI EGONA SAVINA, PREMIJERNO IZVEDENA NA VELIKOJ SCENI


20 februar 2015

Drama „Čudo u Šarganu“, po tekstu Ljubomira Simovića, u adaptaciji i režiji Egona Savina, premijerno je izvedena u petak 20. februara na Velikoj sceni.
U ovom komadu koji u sebi nosi duh poetskog realizma, a koji je istovremeno smešan i tragičan, realističan i neverovatan, uloge su ostvarili Dušanka Stojanović Glid (Ikonija), Nataša Ninković (Gospava), Hana Selimović (Cmilja), Ivan Bosiljčić (Anđelko), Aleksandar Đurica (Mile), Nebojša Kundačina (Stavra), Predrag Ejdus (Prosjak), Branko Vidaković (Skitnica), Sloboda Mićalović (Jagoda), Boris Pingović (Vilotijević), Bojan Krivokapić (Islednik), Aleksandar Srećković (Manojlo) i Nikola Vujović (Tanasko).
Publika u prepunoj sali, u kojoj je bio i gospodin Simović sa suprugom, nagradila je kompletan ansambl na kraju predstave višeminutnim burnim aplauzom i ovacijama.
Drama „Čudo u Šarganu", tokom koje sve vreme pljušti kiša, smeštena je u krčmi na periferiji u kojoj rade, obitavaju i svraćaju ljudi sa margine, zatečeni negde između sela i grada.
Ono što je, osim kafane „Šargan” zajedničko svim ovim ljudima jeste patnja koju svako od njih nosi u sebi i unosi u ovu neobičnu kafanu.
Tako kafana postaje stecište kelnerica, kurvi, političara, prosjaka, skitnica, bivših robijaša…
Paralelni tok radnje prati priča o dvojici ratnika iz Prvog svetskog rata, koji, mada odavno mrtvi, i dalje tragaju za pravdom i tako stižu u današnje vreme.
Čudesni lik koji povezuje dva paralelna toka radnje jeste prosjak koji ima natprirodne sposobnosti da na sebe prima rane i bolove drugih ljudi...
U ovom komadu nesreća je istinito i duboko usađena u životnu istinu, a autentičnost koja je gotovo faktografska, paradoksalno je upakovana u poetski, metaforički jezik.
Savinova adaptacija i režija fokusirana je, pre svega, na socijalno beznađe i njegove posledice.
Reč je o univerzalnoj drami koja postavlja konačna pitanja, na slojevit način, a odnosi se na sreću i nesreću, imanje i nemanje, snove i javu.
Sve to, upakovano je u nesrećnu političku sudbinu celog ovog kolektiviteta, naroda koji ima nebrojene žrtve u proteklim ratovima...
Dramaturg je Slavko Milanović, scenografiju je kreirao Geroslav Zarić, kostime Bojana Nikitović, dok je za audio i video dizajn bio zadužen Petar Antonović.
Radovan Knežević je lektor, Belinda Božičković asistent reditelja (na praksi), Jasmina Urošević/Natalija Ignjić organizatori, Ista Stepanov stručni saradnik za scenski pokret, Vladislava Kanington saradnik scenografa, Sanja Ugrinić Mimica/ Sandra Žugić Rokvić inspicijenti, Jelena Halupa sufler i Borislav Balać producent.
M.B.

Više fotografija sa premijere možete pogledati OVDE

Pretraga