BALETOM “KO TO TAMO PEVA” OTVORENA 143 SEZONA NARODNOG POZORIŠTA

Narodno pozorište u Beogradu otvorilo je 143. sezonu u utorak 13. septembra na Velikoj sceni baletskom predstavom “Ko to tamo peva”, na muziku Vojislava Vokija Kostića u koreografiji Staše Zurovca.

Predstavi je prisustvovalo više od 200 delegata, predstavnika nacionalnih PEN centara iz stotinak zemalja, koji učestvuju na 77. kongresu tog centra koji se održava u Beogradu. Međunarodni PEN je najveća svetska federacija pisaca, prevodilaca, urednika i izdavača, a godišnji svetski kongres, koji ove godine traje od 12. do 18. septembra, je najznačajniji javni događaj u radu te organizacije.
Oduševljena publika u prepunoj sali nagradila je aktere ovog kultnog naslova, čiji je libreto inspirisan scenarijom istoimenog filma Dušana Kovačevića u režiji Slobodana Šijana, višeminutnim gromoglasnim aplauzom.
Inače, nekoliko dana ranije, na konferenciji za novinare, upravnik Božidar Đurović je kazao da Narodno pozorište spremno ulazi u novu sezonu, a kao jedan od najvažnijih faktora naveo je da je Kuća u ovom trenutku “ekonomski stabilna”.
- O tome posebno brinemo, jer bez ekonomske stabilnosti nema uslova da se ozbiljno bavimo predstavama i premijerama. Visok umetnički nivo, koji je imperativ Narodnog pozorišta, može se ostvariti samo sa ozbiljnom organizacijom posla i stabilnom ekonomskom situacijom – napomenuo je Đurović i zahvalio se na podršci koje Nacionalnom teatru pružaju njegovi osnivači i finansijeri - Ministarstvo kulture Republike Srbije i Vlada Republike Srbije, kao i brojni pojedinci “koji su dobročinitelji i prijatelji ove Kuće”.
Prema njegovom mišljenju, predloženi repertoar za novu sezonu “možda je i jedan od najboljih” od kada se nalazi na funkciji upravnika Narodnog pozorišta.
- Sva tri umetnička sektora koncipirala su svoje repertoare sa željom da najveći broj uposlenih umetnika bude iz Narodnog pozorišta, jer naša Kuća ima tri sjajna ansambla. Želja nam je da publika iz Beograda, Srbije, ali i inostranstva, koje je na našu sreću sve više, uživa u našim predstavama i da u njima vidi naše najznačajnije umetnike. Naravno, to ne znači da ćemo pozorište zatvoriti za mlade, naprotiv – rekao je Đurović i napomenuo da je jedan od prirotetnih zadataka Kuće da sva tri ansambla budu osvežena novim snagama.
- U Baletu smo to uradili krajem juna kada smo primili 13 mladih baletskih igrača. U ovoj sezoni, to ćemo, delom, uraditi u Operi, a posebno u Drami, s obzirom da je nemali broj naših velikih glumaca već otišao ili se priprema da ide u penziju. Mada, njihovo učešće u repertoaru Narodnog pozorišta nije uslovljeno formalnim odlaskom iz Kuće – naglasio je Đurović.    
On je najavio da će Nacionalni teatar i u ovoj sezoni često gostovati po Srbiji, ali i istakao da mu je želja da pozorište u narednom periodu bude “što prisutnije i na međunarodnoj pozorišnoj sceni, naročito u okruženju”.
- Takođe, na našoj sceni gostovaće neke značajne predstave iz inostranstva, a prva koju želim da najavim je “Šuma” Nikolaja Ostrovskog  u režiji Egona Savina i izvođenju glumačkog ansambla “Novog teatra” iz Budimpešte. Tokom decembra, uzvratićemo posetu i tom prilikom, u ovom teatru, otvorićemo izložbu o Narodnom pozorištu. Naravno, u okviru međunarodne saradnje, nastavljamo pregovore sa Operom i Baletom iz Budimpešte, ali i sa ostalim značajnim operskim i baletskim kućama – rekao je Đurović.
On je izrazio nadu da će Narodno pozorište u narednom periodu biti deo svih relevantnih pozorišnih festivala i istakao da ga posebno raduje činjenica što će od aprila sledeće godine beogradska publika imati priliku da uživa u najnovijem komadu velikog dramskog pisca Dušana Kovačevića.
Đurović je najavio da će radovi na Sceni “Raša Plaović” početi 18. septembra, a završetak adaptacije ovog prostora, koji će imati 289 mesta, očekuje se 13. novembra. On je dodao da je svečano otvaranje scene planirano za Dan pozorišta 22. novembar premijernim izvođenjem komada “Zli dusi”. Dramatizaciju čuvenog romana Fjodora Mihajloviča Dostojevskog napisala je Tanja Mandić Rigonat koja će i režirati predstavu.
Vršilac dužnosti direktora Drame Molina Udovički Fotez napomenula je da je praveći predlog repertoara za novu sezonu krenula od analize postojećeg repertoara i istakla da je tom prilikom ustanovila da publika najbolje prihvata one predstave koje su pravljenje po klasičnim tekstovima i u kojima igraju glumci Narodnog pozorišta.
- To mi je bila polazna osnova. S druge strane, mislim da je veoma bitno da se klasični tekstovi čuju i danas sa scene, pre svega zbog nekakve krize morala i krize vrednosti koja očito postoji u našem društvu. Takođe, trudila sam se da predložim pisce, ali i tekstove iz svetske klasike koji dugo nisu bili na našem repertoaru. Što se tiče reditelja, to su sve ozbiljna imena sa kojima naši glumci vole da rade – kazala je ona i dodala da je u razgovoru sa njima nastojala da im ukaže da bi bilo dobro, koliko god je to moguće, da u podeli budu glumci iz Narodnog pozorišta.
- To, naravno, ne znači da će naša vrata biti zatvorena za ostale. Naprotiv. Ona su vrlo otvorena za svakog značajnog glumca ne samo iz Beograda, nego i šire – rekla je Molina Udovički Fotez.
Direktorka Opere Katarina Jovanović ukazala je da Narodno pozorište u novoj sezoni želi da vrati stari sjaj nekim predstavama koje su nekada bile veliki hitovi.
- Tu, u prvom redu, mislim na dve obnove koje ćemo raditi posle Nove godine. Reč je o “Don Karlosu” Đuzepea Verdija i “Pepeljuzi” Đoakina Rosinija. “Don Karlos” je jedna od najlepših, ali umetnički i dramaturški najkomplikovanijih Verdijevih opera i mi smo veoma ponosni da imamo čak dvostruku podelu koja može da iznese jedan ovako zahtevan tekst i muziku. Srećni smo što možemo apsloutno da se oslonimo na domaće snage – primetila je ona.
Govoreći o operi “Pepeljuga”, Jovanovićeva je podsetila da je ta predstava “kada je izašla, izazvala jednu mini revoluciju u beogradskoj umetničkoj javnosti”.
- Ta predstava je neke već predodređene operske ideje i nekakve ustaljene klišee definitivno stavila u istorijske fioke, tamo gde i pripadaju, i napokon, pevače Narodnog pozorišta stavila u jednu situaciju koja se od njih apsolutno očekuje, a to je da budu sve, u svakom trenutku. Znači najbolji – istakla je direktorka Opere.
Ona je podsetila da su neki pevači iz te predstave, pre svih Jadranka Jovanović i Dejan Maksimović, ostavili jedan veoma važan pečat u svom umetničkom razvoju.
Dodala je da je veoma srećna što među mladim pevačima koji su stasali u prethodnim sezonama postoje više nego dostojne zamene za sve one umetnike koji neće više učestvovati u ovoj produkciji jer su je “vokalno i dramski, možda, prerasli ili su krenuli u neka druga umetniča interesovanja”.
- Težište onoga što ćemo raditi u prvoj polovini 2012. godine je “Karmen”. To će biti nova produkcija ovog velikog Bizeovog tragičnog dela u režiji Nebojše Bradića i pod dirigentskom upravom jednog velikog svetskog dirigenta čije ime sada ne mogu da otkrijem. Ta predstava će, takođe, skoro u potpunosti biti oslonjena na domaće snage i imaće dve ravnopravne podele. Nadamo se da ćemo u sezonama koje dolaze možda angažovati neke goste, odnosno biti u prilici da možemo da pozovemo neke važne pevače koji su, kao tumači glavnih uloga, poznati u svetskim okvirima – rekla je direktorka Opere.
Ona je kazala da za predstojeću sezonu postoje brojni planovi i otkrila, između ostalog, da se trenutno vode pregovori o gostovanju Orkestra Narodnog pozorišta u Italiji koji bi nastupio pod dirigentskom palicom Đane Frate.
Jovanovićeva je najavila i koncert Hora Narodnog pozorišta koji bi trebalo da se održi krajem ove godine, a na repertoaru bi bila srpska duhovna muzika.
- Tu su i neki drugi koncerti o kojima ćemo pričati kada za to dođe vreme... Sve ovo pokazuje da Narodno pozorište ima veoma jasnu sliku o tome da u ovom trenutku obavlja vrlo važnu društvenu funkciju u Srbiji – ocenila je Katarina Jovanović.  
Vršilac dužnosti Baleta Miloš Dujaković rekao je da je pred baletskim ansamblom “jedna veoma ambiciozna sezona”.
- Obavili smo sve neophodne pripreme. Sa treninzima i radom počeli smo 22. avgusta. Imali smo sreću da ove godine sklopimo saradnju sa jednim veoma poznatim i kvalitetnim pedagogom, gospodinom Fransisom Malovikom. Ovaj umetnik, koji je napravio veoma uspešnu karijeru ne samo u Francuskoj, nego i u svetu, pristao je da ove sezone sarađuje sa nama. Kao balet-majstor vodiće klasične probe ansambla i solista našeg Baleta – rekao je Dujaković.
On je napomenuo da je baletski ansambl, večiti problem deficitarnosti muškog kadra, ove godine rešio kroz nekoliko manjih i većih audicija.
- Uspeli smo da kompletiramo muški ansambl. On je zdrav i veseo ulazi u ovu sezonu. Povrede su prošle i sve je na mestu kako bi to i trebalo da bude za jedan uspešan rad – ocenio je Dujaković.
On je rekao da će početak sezone, pored predstave „Ko to tamo peva“, obeležiti još jedan kultni naslov sa aktuelnog repertoara - „Labudovo jezero“.
- U seriji od tri izvođenja tokom septembra i oktobra, kroz njega će se predstaviti naše tri primabalerine, umetnice koje nose repertoar: Ana Pavlović, Mila Dragičević i Bojana Žegarac. Takođe, hteo bih da kažem da će predstava značajnim delom biti obnovljena i u kostimu i u samoj podeli – rekao je on.
Dujaković je izrazio zadovoljstvo što će prvu premijernu predstavu u novoj sezoni – balet “Aleksandar” uraditi svetski priznati umetnik i koreograf Ronald Savković.
- Radi se o svetskoj premijeri, a takođe, veoma je značajno i to što se ovo delo stvara namenski prema našim igračima – kazao je Dujaković.
On je posebnu pažnju skrenuo i na balet čiji je radni naslov “Čarobna frula”, a koji bi, krajem aprila sledeće godine trebalo premijerno da bude izveden na Sceni “Raša Plaović” u koreografiji Aleksandra Ilića.
- Po svojoj temi, to je balet za decu, a u žanrovskom smislu, reč je o komediji. Želimo da uradimo jednu mobilnu predstavu koja će putovati po Srbiji. Na taj način bićemo u prilici da popularišemo igračku umetnost kod mladih ljudi u našoj zemlji – objasnio je Dujaković.
On je najavio da se krajem sezone očekuje premijera “Cirkuzanata”, klasičnog baleta prema delu Žaka Prevera, u koreografiji Rolana Petija.
- Veoma malo smo izvodili klasična dela koja potiču sa Zapada. Zbog toga smo se odlučili za ovaj balet. Takođe, dela Rolana Petija su ušla u repertoare svih velikih svetskih pozorišta, a kod nas nikad do sada nisu izvođena – rekao je Dujaković.
On je najavio da će tokom sezone, baletska publika biti u prilici da pored naših, uživa i u igri nekih veoma interesantnih inostranih umetnika koji će kao gosti nastupiti u predstavama iz klasičnog repertoara.
Kustoskinja Zorica Janković podsetila je da je Muzej Narodnog pozorišta od otvaranja, 22. novembra prošle godine, pa do kraja sezone 2010/2011 posetilo više od 16.000 gledalaca.
- U pitanju je period od sedam meseci i osam dana. Dnevno smo imali oko 87 posetilaca, što je daleko iznad proseka u odnosu na ostale muzeje i u Beogradu i u Srbiji.  Prethodna sezona je zaista bila izuzetno bogata. Pored toga što smo stekli izuzetno organizaciono iskustvo, stekli smo i naklonost i interesovanje publike. Takođe, zapaženo je i veliko interesovanje umetnika da predstave sebe i svoj rad u našem muzeju. Sa druge strane, postoji i interesovanje drugih muzeja, kako domaćih tako i inostranih, da sa nama vrše međumuzejsku saradnju. Potrudićemo se da ova sezona bude još bogatija. To je za nas izazov. Tempo će biti veoma jak – poručila je Zorica Janković.
M.B.

                                                                PLAN PREMIJERNIH PREDSTAVA NARODNOG POZORIŠTA U 143. SEZONI

 

                                                                                                             DRAMA

 

Velika scena:

• Vida Ognjenović  „Kanjoš Macedonović“, reditelj Vida Ognjenović, premijera 21. oktobar 2011.

• Pjer Kalderon  „Život je san“, reditelj Slobodan Unkovski, premijera polovina januara 2012.

• Ž. B. P. Molijer  „Mizantrop“, reditelj Egon Savin, premijera krajem aprila 2012.

 

Scena „Raša Plaović“:

• F.M. Dostojevski „Zli dusi“, dramatizacija i režija Tanja Mandić Rigonat, premijera 22. novembar 2011.

• A. Kami  ''Nesporazum'', reditelj Veljko Mićunović – premijera tokom decembra 2011.

• O. Vajld ''Važno je zvati se Ernest'', reditelj Nikola Zavišić - premijera januar 2012.

• Tenesi Vilijams „Staklena menažerija“, reditelj Radoslav Milenković, premijera mart 2012.

• Dušan Kovačević „Reinkarnacija“ (radni naslov), premijera tokom aprila 2012.

• Šekspir „Henri Šesti“, Prvi deo, reditelj Nikita Milivojević, (koprodukcija londonski teatar, Fond „Laza Kostić“ i Narodno pozorište), premijera u Londonu 10.maja 2012, a u Narodnom pozorištu u junu.

 

                                                                                                             OPERA

 

 Velika scena:

• Đuzepe Verdi: „Don Karlos“, premijerna obnova, januar 2012. -  režiju Mladena Sabljića obnavlja Ivana Dragutinović Maričić

• Žorž Bize: „Karmen“, dve premijere sa različitim podelama, 10. i 12. marta, u režiji Nebojše Bradića

• Đoakino Rosini: „Pepeljuga“, premijerna obnova, 6. jun, reditelj Jagoš Marković

 

 

                                                                                                              BALET

 

Velika scena:

• „Aleksandar“, u koreografiji Ronalda Savkovića, premijera 15. novembra 2011. godine

• „Cirkuzanti“, prema delu Žaka Prevera, u koreografiji Rolana Petija, premijera tokom juna 2012. godine

 

Scena „Raša Plaović“:

• „Čarobna frula“, (radni naslov), prema adaptiranom libretu, na muziku V.A.Mocarta i drugih autora u koreografiji Aleksandra Ilića, premijera krajem aprila 2012. godine povodom Svetskog dana igre

 

                                                            PLAN PROGRAMSKIH AKTIVNOSTI MUZEJA NARODNOG POZORIŠTA  

 

 

Izložbe:

•  “Pozorišne iluzije“, izložba slika Predraga Peđe Đakovića, otvaranje 13. septembra 2011. godine, priređivač izložbe: Zorica Janković

• „Pozorišni plakat Ferenca Bareta“, izložba Pozorišnog muzeja Vojvodine, autor Ljiljana Dinić, otvaranje 12. oktobra

• „Stevan Sremac“, u saradnji sa Narodnim muzejem u Nišu, otvaranje 22. novembra

•  “Pozorje Laze Kostića”- povodom 170 godina od njegovog rođenja, Pozorišni muzej Vojvodine, autor Zoran Maksimović, otvaranje 22. decembra

• Izložba umetničkih slika dramskog umetnika Branislava – Cige Jerinića, otvaranje 15. februar 2012. godine.

• Izložba u okviru manifestacije „Noć muzeja“, maj 2012.

• Izložba predstave „Henri Šesti“ sa premijere Narodnog pozorišta u Londonu, otvaranje jun 2012. godine, autori Vladimir Marković i Zorica Janković

 

Gostovanja:

• Izložba “Savremena kostimografija na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu”, u okviru festivala „Dani Zorana Radmilovića“ u Zaječaru, 14. oktobar 2011. godine, autori: Olga Mrđenović i Zorica Janković

• Izložba “Velikani Narodnog pozorišta na poštanskim markama” u saradnji sa PTT muzejem, u okviru festivala  „Teatar u jednom dejstvu“ u Mladenovcu, oktobar 2011. godine, priređivač Zorica Janković.

• Izložba “Narodno pozorište u Beogradu”, Novi teatar u Budimpešti, otvaranje decembar 2011.godine, autor Zorica Janković

• Izložba “Velikani Narodnog pozorišta na poštanskim markama” u saradnji sa PTT muzejem, u okviru festivala  „Glumačke svečanosti Milivoja Živanovića“ u Požarevcu, april 2012. godine, priređivač Zorica Janković

 

Redovni tematski ciklusi:

• Susreti

• Jubileji

• Sećanja

• Promocije

• Koncerti

• Školski čas

• Dan otvorenih vrata