БАЛЕТОМ “КО ТО ТАМО ПЕВА” ОТВОРЕНА 143 СЕЗОНА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Народно позориште у Београду отворило је 143. сезону у уторак 13. септембра на Великој сцени балетском представом “Ко то тамо пева”, на музику Војислава Вокија Костића у кореографији Сташе Зуровца.

Представи је присуствовало више од 200 делегата, представника националних ПЕН центара из стотинак земаља, који учествују на 77. конгресу тог центра који се одржава у Београду. Међународни ПЕН је највећа светска федерација писаца, преводилаца, уредника и издавача, а годишњи светски конгрес, који ове године траје од 12. до 18. септембра, је најзначајнији јавни догађај у раду те организације.
Одушевљена публика у препуној сали наградила је актере овог култног наслова, чији је либрето инспирисан сценаријом истоименог филма Душана Ковачевића у режији Слободана Шијана, вишеминутним громогласним аплаузом.
Иначе, неколико дана раније, на конференцији за новинаре, управник Божидар Ђуровић је казао да Народно позориште спремно улази у нову сезону, а као један од најважнијих фактора навео је да је Кућа у овом тренутку “економски стабилна”.
- О томе посебно бринемо, јер без економске стабилности нема услова да се озбиљно бавимо представама и премијерама. Висок уметнички ниво, који је императив Народног позоришта, може се остварити само са озбиљном организацијом посла и стабилном економском ситуацијом – напоменуо је Ђуровић и захвалио се на подршци које Националном театру пружају његови оснивачи и финансијери - Министарство културе Републике Србије и Влада Републике Србије, као и бројни појединци “који су доброчинитељи и пријатељи ове Куће”.
Према његовом мишљењу, предложени репертоар за нову сезону “можда је и један од најбољих” од када се налази на функцији управника Народног позоришта.
- Сва три уметничка сектора конципирала су своје репертоаре са жељом да највећи број упослених уметника буде из Народног позоришта, јер наша Кућа има три сјајна ансамбла. Жеља нам је да публика из Београда, Србије, али и иностранства, које је на нашу срећу све више, ужива у нашим представама и да у њима види наше најзначајније уметнике. Наравно, то не значи да ћемо позориште затворити за младе, напротив – рекао је Ђуровић и напоменуо да је један од приротетних задатака Куће да сва три ансамбла буду освежена новим снагама.
- У Балету смо то урадили крајем јуна када смо примили 13 младих балетских играча. У овој сезони, то ћемо, делом, урадити у Опери, а посебно у Драми, с обзиром да је немали број наших великих глумаца већ отишао или се припрема да иде у пензију. Мада, њихово учешће у репертоару Народног позоришта није условљено формалним одласком из Куће – нагласио је Ђуровић.    
Он је најавио да ће Национални театар и у овој сезони често гостовати по Србији, али и истакао да му је жеља да позориште у наредном периоду буде “што присутније и на међународној позоришној сцени, нарочито у окружењу”.
- Такође, на нашој сцени гостоваће неке значајне представе из иностранства, а прва коју желим да најавим је “Шума” Николаја Островског  у режији Егона Савина и извођењу глумачког ансамбла “Новог театра” из Будимпеште. Током децембра, узвратићемо посету и том приликом, у овом театру, отворићемо изложбу о Народном позоришту. Наравно, у оквиру међународне сарадње, настављамо преговоре са Опером и Балетом из Будимпеште, али и са осталим значајним оперским и балетским кућама – рекао је Ђуровић.
Он је изразио наду да ће Народно позориште у наредном периоду бити део свих релевантних позоришних фестивала и истакао да га посебно радује чињеница што ће од априла следеће године београдска публика имати прилику да ужива у најновијем комаду великог драмског писца Душана Ковачевића.
Ђуровић је најавио да ће радови на Сцени “Раша Плаовић” почети 18. септембра, а завршетак адаптације овог простора, који ће имати 289 места, очекује се 13. новембра. Он је додао да је свечано отварање сцене планирано за Дан позоришта 22. новембар премијерним извођењем комада “Зли дуси”. Драматизацију чувеног романа Фјoдора Михајловича Достојевског написала је Тања Мандић Ригонат која ће и режирати представу.
Вршилац дужности директора Драме Молина Удовички Фотез напоменула је да је правећи предлог репертоара за нову сезону кренула од анализе постојећег репертоара и истакла да је том приликом установила да публика најбоље прихвата оне представе које су прављење по класичним текстовима и у којима играју глумци Народног позоришта.
- То ми је била полазна основа. С друге стране, мислим да је веома битно да се класични текстови чују и данас са сцене, пре свега због некакве кризе морала и кризе вредности која очито постоји у нашем друштву. Такође, трудила сам се да предложим писце, али и текстове из светске класике који дуго нису били на нашем репертоару. Што се тиче редитеља, то су све озбиљна имена са којима наши глумци воле да раде – казала је она и додала да је у разговору са њима настојала да им укаже да би било добро, колико год је то могуће, да у подели буду глумци из Народног позоришта.
- То, наравно, не значи да ће наша врата бити затворена за остале. Напротив. Она су врло отворена за сваког значајног глумца не само из Београда, него и шире – рекла је Молина Удовички Фотез.
Директорка Опере Катарина Јовановић указала је да Народно позориште у новој сезони жели да врати стари сјај неким представама које су некада биле велики хитови.
- Ту, у првом реду, мислим на две обнове које ћемо радити после Нове године. Реч је о “Дон Карлосу” Ђузепеа Вердија и “Пепељузи” Ђоакина Росинија. “Дон Карлос” је једна од најлепших, али уметнички и драматуршки најкомпликованијих Вердијевих опера и ми смо веома поносни да имамо чак двоструку поделу која може да изнесе један овако захтеван текст и музику. Срећни смо што можемо апслоутно да се ослонимо на домаће снаге – приметила је она.
Говорећи о опери “Пепељуга”, Јовановићева је подсетила да је та представа “када је изашла, изазвала једну мини револуцију у београдској уметничкој јавности”.
- Та представа је неке већ предодређене оперске идеје и некакве устаљене клишее дефинитивно ставила у историјске фиоке, тамо где и припадају, и напокон, певаче Народног позоришта ставила у једну ситуацију која се од њих апсолутно очекује, а то је да буду све, у сваком тренутку. Значи најбољи – истакла је директорка Опере.
Она је подсетила да су неки певачи из те представе, пре свих Јадранка Јовановић и Дејан Максимовић, оставили један веома важан печат у свом уметничком развоју.
Додала је да је веома срећна што међу младим певачима који су стасали у претходним сезонама постоје више него достојне замене за све оне уметнике који неће више учествовати у овој продукцији јер су је “вокално и драмски, можда, прерасли или су кренули у нека друга уметнича интересовања”.
- Тежиште онога што ћемо радити у првој половини 2012. године је “Кармен”. То ће бити нова продукција овог великог Бизеовог трагичног дела у режији Небојше Брадића и под диригентском управом једног великог светског диригента чије име сада не могу да откријем. Та представа ће, такође, скоро у потпуности бити ослоњена на домаће снаге и имаће две равноправне поделе. Надамо се да ћемо у сезонама које долазе можда ангажовати неке госте, односно бити у прилици да можемо да позовемо неке важне певаче који су, као тумачи главних улога, познати у светским оквирима – рекла је директорка Опере.
Она је казала да за предстојећу сезону постоје бројни планови и открила, између осталог, да се тренутно воде преговори о гостовању Оркестра Народног позоришта у Италији који би наступио под диригентском палицом Ђане Фрате.
Јовановићева је најавила и концерт Хора Народног позоришта који би требало да се одржи крајем ове године, а на репертоару би била српска духовна музика.
- Ту су и неки други концерти о којима ћемо причати када за то дође време... Све ово показује да Народно позориште има веома јасну слику о томе да у овом тренутку обавља врло важну друштвену функцију у Србији – оценила је Катарина Јовановић.  
Вршилац дужности Балета Милош Дујаковић рекао је да је пред балетским ансамблом “једна веома амбициозна сезона”.
- Обавили смо све неопходне припреме. Са тренинзима и радом почели смо 22. августа. Имали смо срећу да ове године склопимо сарадњу са једним веома познатим и квалитетним педагогом, господином Франсисом Маловиком. Овај уметник, који је направио веома успешну каријеру не само у Француској, него и у свету, пристао је да ове сезоне сарађује са нама. Као балет-мајстор водиће класичне пробе ансамбла и солиста нашег Балета – рекао је Дујаковић.
Он је напоменуо да је балетски ансамбл, вечити проблем дефицитарности мушког кадра, ове године решио кроз неколико мањих и већих аудиција.
- Успели смо да комплетирамо мушки ансамбл. Он је здрав и весео улази у ову сезону. Повреде су прошле и све је на месту како би то и требало да буде за један успешан рад – оценио је Дујаковић.
Он је рекао да ће почетак сезоне, поред представе „Ко то тамо пева“, обележити још један култни наслов са актуелног репертоара - „Лабудово језеро“.
- У серији од три извођења током септембра и октобра, кроз њега ће се представити наше три примабалерине, уметнице које носе репертоар: Aна Павловић, Мила Драгичевић и Бојана Жегарац. Такође, хтео бих да кажем да ће представа значајним делом бити обновљена и у костиму и у самој подели – рекао је он.
Дујаковић је изразио задовољство што ће прву премијерну представу у новој сезони – балет “Aлександар” урадити светски признати уметник и кореограф Роналд Савковић.
- Ради се о светској премијери, а такође, веома је значајно и то што се ово дело ствара наменски према нашим играчима – казао је Дујаковић.
Он је посебну пажњу скренуо и на балет чији је радни наслов “Чаробна фрула”, а који би, крајем априла следеће године требало премијерно да буде изведен на Сцени “Раша Плаовић” у кореографији Aлександра Илића.
- По својој теми, то је балет за децу, а у жанровском смислу, реч је о комедији. Желимо да урадимо једну мобилну представу која ће путовати по Србији. На тај начин бићемо у прилици да популаришемо играчку уметност код младих људи у нашој земљи – објаснио је Дујаковић.
Он је најавио да се крајем сезоне очекује премијера “Циркузаната”, класичног балета према делу Жака Превера, у кореографији Ролана Петија.
- Веома мало смо изводили класична дела која потичу са Запада. Због тога смо се одлучили за овај балет. Такође, дела Ролана Петија су ушла у репертоаре свих великих светских позоришта, а код нас никад до сада нису извођена – рекао је Дујаковић.
Он је најавио да ће током сезоне, балетска публика бити у прилици да поред наших, ужива и у игри неких веома интересантних иностраних уметника који ће као гости наступити у представама из класичног репертоара.
Кустоскиња Зорица Јанковић подсетила је да је Музеј Народног позоришта од отварања, 22. новембра прошле године, па до краја сезоне 2010/2011 посетило више од 16.000 гледалаца.
- У питању је период од седам месеци и осам дана. Дневно смо имали око 87 посетилаца, што је далеко изнад просека у односу на остале музеје и у Београду и у Србији.  Претходна сезона је заиста била изузетно богата. Поред тога што смо стекли изузетно организационо искуство, стекли смо и наклоност и интересовање публике. Такође, запажено је и велико интересовање уметника да представе себе и свој рад у нашем музеју. Са друге стране, постоји и интересовање других музеја, како домаћих тако и иностраних, да са нама врше међумузејску сарадњу. Потрудићемо се да ова сезона буде још богатија. То је за нас изазов. Темпо ће бити веома јак – поручила је Зорица Јанковић.
М.Б.

                                                                ПЛАН ПРЕМИЈЕРНИХ ПРЕДСТАВА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У 143. СЕЗОНИ

 

                                                                                                             ДРАМА

 

Велика сцена:

• Вида Огњеновић  „Кањош Мацедоновић“, редитељ Вида Огњеновић, премијера 21. октобар 2011.

• Пјер Калдерон  „Живот је сан“, редитељ Слободан Унковски, премијера половина јануара 2012.

• Ж. Б. П. Молијер  „Мизантроп“, редитељ Егон Савин, премијера крајем априла 2012.

 

Сцена „Раша Плаовић“:

• Ф.М. Достојевски „Зли дуси“, драматизација и режија Тања Мандић Ригонат, премијера 22. новембар 2011.

• А. Ками  ''Неспоразум'', редитељ Вељко Мићуновић – премијера током децембра 2011.

• О. Вајлд ''Важно је звати се Ернест'', редитељ Никола Завишић - премијера јануар 2012.

• Тенеси Вилијамс „Стаклена менажерија“, редитељ Радослав Миленковић, премијера март 2012.

• Душан Ковачевић „Реинкарнација“ (радни наслов), премијера током априла 2012.

• Шекспир „Хенри Шести“, Први део, редитељ Никита Миливојевић, (копродукција лондонски театар, Фонд „Лаза Костић“ и Народно позориште), премијера у Лондону 10.маја 2012, а у Народном позоришту у јуну.

 

                                                                                                             ОПЕРА

 

 Велика сцена:

• Ђузепе Верди: „Дон Карлос“, премијерна обнова, јануар 2012. -  режију Младена Сабљића обнавља Ивана Драгутиновић Маричић

• Жорж Бизе: „Кармен“, две премијере са различитим поделама, 10. и 12. марта, у режији Небојше Брадића

• Ђоакино Росини: „Пепељуга“, премијерна обнова, 6. јун, редитељ Јагош Марковић

 

 

                                                                                                              БАЛЕТ

 

Велика сцена:

• „Александар“, у кореографији Роналда Савковића, премијера 15. новембра 2011. године

• „Циркузанти“, према делу Жака Превера, у кореографији Ролана Петија, премијера током јуна 2012. године

 

Сцена „Раша Плаовић“:

• „Чаробна фрула“, (радни наслов), према адаптираном либрету, на музику В.А.Моцарта и других аутора у кореографији Александра Илића, премијера крајем априла 2012. године поводом Светског дана игре

 

                                                            ПЛАН ПРОГРАМСКИХ АКТИВНОСТИ МУЗЕЈА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА  

 

 

Изложбе:

•  “Позоришне илузије“, изложба слика Предрага Пеђе Ђаковића, отварање 13. септембра 2011. године, приређивач изложбе: Зорица Јанковић

• „Позоришни плакат Ференца Барета“, изложба Позоришног музеја Војводине, аутор Љиљана Динић, отварање 12. октобра

• „Стеван Сремац“, у сарадњи са Народним музејем у Нишу, отварање 22. новембра

•  “Позорје Лазе Костића”- поводом 170 година од његовог рођења, Позоришни музеј Војводине, аутор Зоран Максимовић, отварање 22. децембра

• Изложба уметничких слика драмског уметника Бранислава – Циге Јеринића, отварање 15. фебруар 2012. године.

• Изложба у оквиру манифестације „Ноћ музеја“, мај 2012.

• Изложба представе „Хенри Шести“ са премијере Народног позоришта у Лондону, отварање јун 2012. године, аутори Владимир Марковић и Зорица Јанковић

 

Гостовања:

• Изложба “Савремена костимографија на сцени Народног позоришта у Београду”, у оквиру фестивала „Дани Зорана Радмиловића“ у Зајечару, 14. октобар 2011. године, аутори: Олга Мрђеновић и Зорица Јанковић

• Изложба “Великани Народног позоришта на поштанским маркама” у сарадњи са ПТТ музејем, у оквиру фестивала  „Театар у једном дејству“ у Младеновцу, октобар 2011. године, приређивач Зорица Јанковић.

• Изложба “Народно позориште у Београду”, Нови театар у Будимпешти, отварање децембар 2011.године, аутор Зорица Јанковић

• Изложба “Великани Народног позоришта на поштанским маркама” у сарадњи са ПТТ музејем, у оквиру фестивала  „Глумачке свечаности Миливоја Живановића“ у Пожаревцу, април 2012. године, приређивач Зорица Јанковић

 

Редовни тематски циклуси:

• Сусрети

• Јубилеји

• Сећања

• Промоције

• Концерти

• Школски час

• Дан отворених врата