Živan Saramandić

Živan Saramandić je preminuo 30. januara 2012. u Beogradu, u 73. godini.
Sahranjen je 2. februara u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
Rođen je 2. aprila 1939. godine u Beogradu.
Zbog bombardovanja, 1941. godine cela porodica se seli u Aranđelovac, rodni grad njegovih roditelja. Cela Živanova familija, i po očevoj i majčinoj strani, bila je veoma muzički obdarena i talentovana, pa je i on u ranoj mladosti zakoračio u svet muzike – još učenik aranđelovačke Gimnazije, osniva zabavni orkestar, a bio je i najistaknutiji član hora.
Po povratku u Beograd, kao apsolvent Ekonomskog fakulteta (1962), dobija poziv da peva u velikom varijeteu „Orfeum“, koji je u to vreme bio značajna kulturna institucija.
Prvi korak na putu ka velikim operskim ulogama, bilo je školovanje kod jedne od najvećih operskih pevačica tog vremena, Zdenke Zikove, posle čega polaže  audiciju za prijem u Operu Narodnog pozorišta u Beogradu, 30. marta 1966, pred komisijom koju su činila velika muzička imena:  Čangalović, Danon, Pivnički...
Debitovao  je na otvaranju sezone, 21. septembra 1966, u ulozi Kralja Egipta u Verdijevoj Aidi, da bi 14. februara 1968. bio primljen u stalni angažman.
Tokom duge i bogate karije ostvario je niz značajnih uloga basovskog faha u operama Knez Igor (Končak, Galicki), Moć sudbine (Gvardijan), Faust (Mefisto), Nabuko (Zaharija),  Seviljski berberin (Don Bazilio), Knez od Zete (Ivo Crnojević), Ernani (De Silva), Don Karlos (Filip, Veliki Inkvizitor), Porgi i Bes (Kraun), Evgenije Onjegin (Knez Grjemin), naslovne uloge u operama Boris Godunov, Ivan Susanjin, Don Kihot...
Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti, nastupao je na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, poput Boljšog teatra i  Karnegi hola, te na prestižnim scenama u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu...
Bio je i vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama, a naročito je bio poznat po svojim interpretacijama ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina, koje je pevao i u SSSR-u, na više od 500 koncerata.
Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada kao i Posebnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije.  
Na sceni je bio do poslednjeg daha – pored tekućeg repertoara, spremao se i za obnovu "Don Karlosa" koji je izvedena 4. februara 2012., a nekoliko dana kasnije trebalo je da ponovo nastupi u solo-recitalu Toržestvo Šaljapinu, koji je godinama pevao na Sceni „Raša Plaović“.