Zagonetne varijacije
drama Erika Emanuela Šmita

ZAGONETNE VARIJACIJE
Na sceni „Raša Plaović" predstavljamo još jedno izuzetno delo francuske dramaturgije. Komad Zagonetne varijacije savremenog autora Eriha Emanuela Šmita osvojio je scene i u Evropi i u Americi. U ovoj intimističkoj kamernoj inscenaciji tema je tipično francuska, odnosno ljudska: ljubav. Dva čoveka i jedna žena, ali taj trougao nije nimalo jednostavan, a pogotovo nije banalan kako se može na prvi pogled nekome učiniti. Ko koga voli i ko je koga prestao da voli? I da li je baš u pitanju trougao? Abel Znorko i njegov gost Erik Larsen analiziraju ne samo ženu za koju su obojica emotivno vezani već i sebe, otkrivajući skrivene obrise psihe modernog intelektualca. Mudro i inteligentno pisan komad, Zagonetne vaijacije najviše govori o onom neizrecivom sloju našeg bića koji je smešten između jave i sna. Erik Larson: Zagonetne varijacije, Eduarda Elgara, na melodiju koju ne čujemo... Žene su one melodije koje sanjamo i koje ne čujemo. Koga volimo kada volimo? To nikada ne znamo.
Abel Znorko: Nikada...

ERIK EMANUEL ŠMIT
Rođen je u Lionu 1960. Studirao je književnost i muziku na visokoj školi Ecole Normale Superieur; diplomirao je 1980, magistrirao filozofiju 1983. i postao doktor filozofije 1987. Na univerzitetu Šamber postao je docent. Premijera prve njegove drame Valonska noć izvedena je u Parizu, a igrana je i u mnogim državnim američkim pozorištima, kao i u engleskoj Rojal Šekspir Kompani (1996). Sledi drama Posetilac u pariskom Malom pozorištu (1993) koja je dobila tri nagrade „Molijer“. Ova drama je bila odlučujuća za budućnost karijere Erika Emanuela Šmita. Posle pariskog uspeha i izuzetne turneje, odlučio je da se potpuno posveti pozorištu.   Prvi roman je objavio 1994, pod naslovom Sekta egocentrika, i dobio nagradu. Potom objavljuje 1997. Didro ili filozofija zavođenja, kao i pripovetku Zapušena usta. Drama Posetilac započinje svoju internacionalnu karijeru: predstava se uspešno igra i u stranim zemljama, zapažena kako kod kritike tako i kod publike (u Argentini, Belgiji, Brazilu, Bugarskoj, Kanadi, Španiji, Italiji, Japanu, Poljskoj, Rumuniji, Skandinaviji, Češkoj, Slovačkoj, Urugvaju). U sezoni 1996/97. slede još dva uzastopna uspeha: predstava Zagonetne varijacije u pozorištu Marinji, u režiji Bernarda Murata sa Alenom Delonom i Fransisom Isterom u glavnim ulogama. Sledio je komad Slobodoumnik u pozorištu Monparnas, u režiji istog reditelja. Dok Zagonetne varijacije tri meseca pune pozorišnu blagajnu u Parizu, već su u toku pripreme predstava u Hamburgu, Lincu, Esenu i Berlinu, potom u Grčkoj, Turskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Japanu, Poljskoj, Skandinaviji, Argentini, Rusiji i u Londonu sa Donaldom Saterlendom. U međuvremenu je izvedena monodrama Milarepa u Lozani (1996)... Erik Emanuel Šmit je preveo i adaptirao komade: Sarkofag – ruskog pisca Vladimira Gubarijeva (1991); Mletački trgovac – Vilijama Šekspira, kao i američku muzičku komediju Devet – Mori Jestona i Artura Kopita (izvedena u Foliberžeru).

BOŽIDAR ĐUROVIĆ
Rođen je 1960. godine, u Danilovgradu, Crna Gora. Diplomirao je  pozorišnu i radio-režiju na Pozorišnoj akademiji u Pragu (DAMU), 1988. godine. Režirao je dela: Rucantea, Fejdoa, Dušana Kovačevića, Vide Ognjenović, Vampilova, Petera Milera, Veljka Radovića... Bavi se i radiofonskim stvaralaštvom: prevodi sa češkog i slovačkog jezika. Stalni je reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu.

REČ REDITELjA
Umesto uobičajenog obrazloženja rediteljskih namera, da bi se objasnilo teško objašnjivo, evo jedne anegdote velikih, o fluidnim odnosima žena i muškaraca. Šetali, jednom, Čehov i Gorki po Krimu, pa naišli na Tolstoja kako sedi na žalu. Pognuo svoju veliku glavu i zadubio se u razmišljanja, a brada mu „briše“ pesak. Čučnuli oni pored njega i počeli da razgovaraju o ženama. Tolstoj ih je dugo i ćuteći slušao, a zatim reče: „Ja ću reći istinu o ženama tek kad jednom nogom stanem u grob. Reći ću je, skočiću u svoj sanduk, staviću poklopac iznad sebe i viknuću: A sad činite sa mnom šta vam drago!“