Загонетне варијације
драма Ерика Емануела Шмита

ЗАГОНЕТНЕ ВАРИЈАЦИЈЕ
На сцени „Раша Плаовић" представљамо још једно изузетно дело француске драматургије. Комад Загонетне варијације савременог аутора Ериха Емануела Шмита освојио је сцене и у Европи и у Америци. У овој интимистичкој камерној инсценацији тема је типично француска, односно људска: љубав. Два човека и једна жена, али тај троугао није нимало једноставан, а поготово није баналан како се може на први поглед некоме учинити. Ко кога воли и ко је кога престао да воли? И да ли је баш у питању троугао? Абел Знорко и његов гост Ерик Ларсен анализирају не само жену за коју су обојица емотивно везани већ и себе, откривајући скривене обрисе психе модерног интелектуалца. Мудро и интелигентно писан комад, Загонетне ваијације највише говори о оном неизрецивом слоју нашег бића који је смештен између јаве и сна. Ерик Ларсон: Загонетне варијације, Едуарда Елгара, на мелодију коју не чујемо... Жене су оне мелодије које сањамо и које не чујемо. Кога волимо када волимо? То никада не знамо.
Абел Знорко: Никада...

ЕРИК ЕМАНУЕЛ ШМИТ
Рођен је у Лиону 1960. Студирао је књижевност и музику на високој школи Ecole Normale Superieur; дипломирао је 1980, магистрирао филозофију 1983. и постао доктор филозофије 1987. На универзитету Шамбер постао је доцент. Премијера прве његове драме Валонска ноћ изведена је у Паризу, а играна је и у многим државним америчким позориштима, као и у енглескоj Ројал Шекспир Компани (1996). Следи драма Посетилац у париском Малом позоришту (1993) која је добила три награде „Молијер“. Ова драма је била одлучујућа за будућност каријере Ерика Емануела Шмита. После париског успеха и изузетне турнеје, одлучио је да се потпуно посвети позоришту.   Први роман је објавио 1994, под насловом Секта егоцентрика, и добио награду. Потом објављује 1997. Дидро или филозофија завођења, као и приповетку Запушена уста. Драма Посетилац започиње своју интернационалну каријеру: представа се успешно игра и у страним земљама, запажена како код критике тако и код публике (у Аргентини, Белгији, Бразилу, Бугарској, Канади, Шпанији, Италији, Јапану, Пољској, Румунији, Скандинавији, Чешкој, Словачкој, Уругвају). У сезони 1996/97. следе још два узастопна успеха: представа Загонетне варијације у позоришту Марињи, у режији Бернарда Мурата са Аленом Делоном и Франсисом Истером у главним улогама. Следио је комад Слободоумник у позоришту Монпарнас, у режији истог редитеља. Док Загонетне варијације три месеца пуне позоришну благајну у Паризу, већ су у току припреме представа у Хамбургу, Линцу, Есену и Берлину, потом у Грчкој, Турској, Румунији, Бугарској, Јапану, Пољској, Скандинавији, Аргентини, Русији и у Лондону са Доналдом Сатерлендом. У међувремену је изведена монодрама Миларепа у Лозани (1996)... Ерик Емануел Шмит је превео и адаптирао комаде: Саркофаг – руског писца Владимира Губаријева (1991); Млетачки трговац – Вилијама Шекспира, као и америчку музичку комедију Девет – Мори Јестона и Артура Копита (изведена у Фолибержеру).

БОЖИДАР ЂУРОВИЋ
Рођен је 1960. године, у Даниловграду, Црна Гора. Дипломирао је  позоришну и радио-режију на Позоришној академији у Прагу (ДАМУ), 1988. године. Режирао је дела: Руцантеа, Фејдоа, Душана Ковачевића, Виде Огњеновић, Вампилова, Петера Милера, Вељка Радовића... Бави се и радиофонским стваралаштвом: преводи са чешког и словачког језика. Стални је редитељ Народног позоришта у Београду.

РЕЧ РЕДИТЕЉА
Уместо уобичајеног образложења редитељских намера, да би се објаснило тешко објашњиво, ево једне анегдоте великих, о флуидним односима жена и мушкараца. Шетали, једном, Чехов и Горки по Криму, па наишли на Толстоја како седи на жалу. Погнуо своју велику главу и задубио се у размишљања, а брада му „брише“ песак. Чучнули они поред њега и почели да разговарају о женама. Толстој их је дуго и ћутећи слушао, а затим рече: „Ја ћу рећи истину о женама тек кад једном ногом станем у гроб. Рећи ћу је, скочићу у свој сандук, ставићу поклопац изнад себе и викнућу: А сад чините са мном шта вам драго!“