Vlast

komedija Branislava Nušića u adaptaciji Milana Neškovića

...I tema, ako taj izraz upo­tre­bi­mo u širem zna­če­nju, i motiv, ako taj dru­gi izraz uzme­mo u užem smi­slu, otkri­li su Nuši­ća, njegov duh, njego­vu lič­nost, njego­vu knji­žev­nič­ku pri­ro­du već u Narod­nom posla­ni­ku. Njime on poči­nje da u temi vla­sti tra­ži svo­je moti­ve; kad napi­še posled­nju reč, pred smrt, to će, opet, biti ista tema a motiv će se izjed­na­či­ti s njom; naža­lost, sati­ra Vlast, samo zapo­če­ta, liši­la nas je sazna­nja o naj­u­op­šte­ni­jim isku­stvi­ma i misli­ma Nuši­će­vim u vezi s njego­vom glav­nom temom...
...Sta­ri pozo­ri­šni veštak Ežen Skrib mislio je da ima samo sedam moti­va kao što ima sedam nota u ska­li i da je vešti­na dra­ma­ti­ča­re­va da napra­vi što zani­mlji­vi­je kom­bi­na­ci­je. Mi smo vide­li da Nušić ne tra­ži motiv. On zapa­ža u živo­tu, raz­mi­šlja i raz­mi­šlja­ju­ći izmi­šlja, tako da je, na kra­ju, delo isto toli­ko poda­tak iz živo­ta koli­ko i fik­ci­ja stva­ra­o­če­va. Što se, svo­jim moti­vi­ma, tako često kre­tao u kru­gu teme vla­sti nije, sva­ka­ko, dokaz sla­be Nuši­će­ve inven­tiv­no­sti. Vlast je Nušić nasli­kao u dese­ti­ni vari­ja­na­ta; pri­la­ze­ći joj, on  je uvek posta­jao više ras­po­lo­žen za sati­ru nego za vodvilj...
...Imao je devet­na­est godi­na kad je u Narod­nom posla­ni­ku otkrio sebe. Ali se time nije hteo da zado­vo­lji. Tra­žio je, lutao, odla­zio i u kome­di­ju čiste fik­ci­je, koja je liše­na real­ne pod­lo­ge, hote­ći da se dovi­ne poet­ske visi­ne. Sva ta njego­va kome­di­o­graf­ska tra­že­nja i luta­nja danas više mogu da kažu njego­vom bio­gra­fu, zain­te­re­so­va­nom da do kra­ja ispi­ta dušu pišče­vu nego gle­da­o­cu ili čita­o­cu koji tra­ži nepo­sre­dan umet­nič­ki doži­vljaj. Jer Nušić je i u knji­žev­no­sti i u pozo­ri­štu i u oči­ma publi­ke ostao pre sve­ga i iznad sve­ga rea­li­stič­ki kome­di­o­graf, sli­kar dru­štve­nih nara­vi i dru­štve­nih tipo­va, pisac od neo­spor­nog duha, i pisac kome­di­ja koji je sme­šne stra­ne ljud­skog živo­ta i ljud­sku glu­post video i knji­žev­no obli­ko­vao dublje i traj­ni­je nego što se savre­me­ni­ci­ma pone­kad čini­lo. Zato je njego­vo opa­ža­nje danas i nama bli­sko, a njegov duh i nama često reči­to pone­što kaže o nama sami­ma...
Iz Milan Đoko­vić „Bra­ni­slav Nušić“, Alte­ra 2012.

...Godi­nu dana posle Nuši­će­ve smr­ti, u znak seća­nja na svo­ga pisca, Narod­nog pozo­ri­šte u Beo­gra­du pri­ka­za­lo je jedan čin njego­ve nedo­vr­še­ne kome­di­je Vlast...Jasno je da tema koju obra­đu­je nesum­nji­vo pred­sta­vlja tzv. „lajt-motiv“ čita­ve njego­ve kome­di­o­gra­fi­je i da je iska­za­na već u samom naslo­vu. Nušić svo­ju pažnju opet usme­ra­va odno­si­ma „obič­nih“ ljudi pre­ma naj­vi­šim nosi­o­ci­ma vla­sti. Ako se saču­va­ni prvi čin kome­di­je shva­ti kao eks­po­zi­ci­ja, onda se sa sigur­no­sti može pret­po­sta­vlja­ti da je Nušić imao name­ru da pomo­ću neko­li­ko „slu­ča­je­va“, odno­sno život­nih pri­ča, pri­ka­že šta sve oče­ku­je „mali“ poje­di­nac da za njega vlast može uči­ni­ti, otpri­li­ke kao što je u rani­jim, naro­či­to u onim kome­di­ja­ma iz prvog stva­ra­lač­kog peri­o­da, uz obi­lje sati­rič­nih iskri­ca sli­kao...
Raško V. Jova­no­vić „Bra­ni­slav Nušić – iza­bra­ne kome­di­je i dra­me“, Nolit 1987.


Reč dramaturga
Vlast je posled­nja kome­di­ja Bra­ni­sla­va Nuši­ća pisa­na oko 1937. godi­ne, a nika­da dovr­še­na zbog pišče­ve smr­ti. Kao i u mno­gim kome­di­ja­ma pre nje, Nušić i ovde pono­vo ana­li­zi­ra komič­ki tea­tra­li­zo­va­ne pred­stav­ni­ke vla­sti i malo­gra­đa­ne koji za vla­šću žude. Među­tim, kako kaže Josip Kulun­džić – Nušić ne raz­ot­kri­va porok na sce­ni sa ten­den­ci­jom njego­vog kri­ti­ko­va­nja. Kad se poro­čan čovek sam raz­ot­kri­va ili kad jedan raz­ot­kri­va dru­gog, onda je sta­no­vi­šte sa koga se to čini redov­no amo­ral­no, bez ose­ća­nja za nega­tiv­nost poro­ka. Živi puls Nuši­će­ve sce­ne ne bije sa suko­ba dobra i zla, nego sa tre­nja zla sa zlim. Vođe­ni time, a kori­ste­ći se lici­ma iz dru­gih Nuši­će­vih koma­da koja pri­pa­da­ju istom temat­sko-motiv­skom kor­pu­su vla­sti, odno­sno poli­ti­ke, tru­di­li smo se da ana­li­zi­ra­mo na koje sve nači­ne ljudi biva­ju izme­nje­ni i izob­li­če­ni zbog dodi­ra sa vla­šću. Od vre­me­na kada je Vlast napi­sa­na pa do danas pro­me­ni­lo se mno­go toga. Među­tim, sušti­na vrlo često osta­je ista, pa se tako u pozo­ri­štu već godi­na­ma uz Nuši­ća ne sme­je­mo samo oni­ma koji su bili tu pre nas, već uglav­nom svo­jim savre­me­ni­ci­ma i pone­kad sebi sami­ma. Sme­je­mo se jer misli­mo da smo bolji od onih čije su sud­bi­ne pred­sta­vlje­ne na sce­ni, a pita­nje je kakvi bismo mi bili da smo se našli u takvim okol­no­sti­ma. Ili kako kaže poslo­vi­ca – daj čove­ku vlast da vidiš kakav je.
Tijana Grumić


Milan Neško­vić, rođen je u Valje­vu 1985. godi­ne. Diplo­mi­rao je pozo­ri­šnu reži­ju na Fakul­te­tu dram­skih umet­no­sti u Beo­gra­du, u kla­si prof. Niko­le Jev­ti­ća i prof. Ali­se Sto­ja­no­vić. Više­stru­ko je nagra­đi­van za dosa­da­šnji pozo­ri­šni, i ne samo pozo­ri­šni rad. Docent je na Aka­de­mi­ji umet­no­sti u Beo­gra­du. Ovo mu je četvrta reži­ja u Narod­nom pozo­ri­štu u Beo­gra­du.

Na repertoaru

SCENA RAŠA PLAOVIĆ, 18 новембар 2024, 20:30

Premijerno izvođenje

Premijera, 17. novembar 2021.

Velika scena

Branislav Nušić

VLAST

Adaptacija i režija Milan Nešković
Dramaturg Tijana Grumić
Kostimograf Marina Medenica Vukasović
Scenograf Andreja Rondović
Scenski govor Ljiljana Mrkić Popović
Izbor muzike Milan  Nešković
Video rad Milan Nešković i Super Dot
Producenti Nemanja Konstantinović, Milorad Jovanović
Inspicijenti Aleksandra Rokvić, Saša Tanasković
Sufler Marija Nedeljkov
Asistent kostimografa Margareta Marinković
Lutke Marija Tavčar
Organizator na praksi Vanja Knežević, student Akademije umetnosti

Premijerna podela:
Arsa Aleksandar Srećković
Svetozar Ivan Bosiljčić
Miloje Nikola Rakočević
Pavle Dimitrije Dinić
Mara Vanja Ejdus
Rina Zorana Bećić Đorđević


Majstor svetla Srđan Mićević
Majstor maske Marko Dukić
Majstor pozornice Nevenko Radanović
Majstor tona Dejan Dražić
Video produkcija Dejan Ostojić
Kostim i dekor izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu

Pretraga