Власт
комедија Бранислава Нушића у адаптацији Милана Нешковића
...И тема, ако тај израз употребимо у ширем значењу, и мотив, ако тај други израз узмемо у ужем смислу, открили су Нушића, његов дух, његову личност, његову књижевничку природу већ у Народном посланику. Њиме он почиње да у теми власти тражи своје мотиве; кад напише последњу реч, пред смрт, то ће, опет, бити иста тема а мотив ће се изједначити с њом; нажалост, сатира Власт, само започета, лишила нас је сазнања о најуопштенијим искуствима и мислима Нушићевим у вези с његовом главном темом...
...Стари позоришни вештак Ежен Скриб мислио је да имa само седам мотива као што има седам нота у скали и да је вештина драматичарева да направи што занимљивије комбинације. Ми смо видели да Нушић не тражи мотив. Он запажа у животу, размишља и размишљајући измишља, тако да је, на крају, дело исто толико податак из живота колико и фикција ствараочева. Што се, својим мотивима, тако често кретао у кругу теме власти није, свакако, доказ слабе Нушићеве инвентивности. Власт је Нушић насликао у десетини варијаната; прилазећи јој, он је увек постајао више расположен за сатиру него за водвиљ...
...Имао је деветнаест година кад је у Народном посланику открио себе. Али се тиме није хтео да задовољи. Тражио је, лутао, одлазио и у комедију чисте фикције, која је лишена реалне подлоге, хотећи да се довине поетске висине. Сва та његова комедиографска тражења и лутања данас више могу да кажу његовом биографу, заинтересованом да до краја испита душу пишчеву него гледаоцу или читаоцу који тражи непосредан уметнички доживљај. Јер Нушић је и у књижевности и у позоришту и у очима публике остао пре свега и изнад свега реалистички комедиограф, сликар друштвених нарави и друштвених типова, писац од неоспорног духа, и писац комедија који је смешне стране људског живота и људску глупост видео и књижевно обликовао дубље и трајније него што се савременицима понекад чинило. Зато је његово опажање данас и нама блиско, а његов дух и нама често речито понешто каже о нама самима...
Из Милан Ђоковић „Бранислав Нушић“, Алтера 2012.
...Годину дана после Нушићеве смрти, у знак сећања на свога писца, Народног позориште у Београду приказало је један чин његове недовршене комедије Власт...Јасно је да тема коју обрађује несумњиво представља тзв. „лајт-мотив“ читаве његове комедиографије и да је исказана већ у самом наслову. Нушић своју пажњу опет усмерава односима „обичних“ људи према највишим носиоцима власти. Ако се сачувани први чин комедије схвати као експозиција, онда се са сигурности може претпостављати да је Нушић имао намеру да помоћу неколико „случајева“, односно животних прича, прикаже шта све очекује „мали“ појединац да за њега власт може учинити, отприлике као што је у ранијим, нарочито у оним комедијама из првог стваралачког периода, уз обиље сатиричних искрица сликао...
Рашко В. Јовановић „Бранислав Нушић – изабране комедије и драме“, Нолит 1987.
Реч драматурга
Власт је последња комедија Бранислава Нушића писана око 1937. године, а никада довршена због пишчеве смрти. Као и у многим комедијама пре ње, Нушић и овде поново анализира комички театрализоване представнике власти и малограђане који за влашћу жуде. Међутим, како каже Јосип Кулунџић – Нушић не разоткрива порок на сцени са тенденцијом његовог критиковања. Кад се порочан човек сам разоткрива или кад један разоткрива другог, онда је становиште са кога се то чини редовно аморално, без осећања за негативност порока. Живи пулс Нушићеве сцене не бије са сукоба добра и зла, него са трења зла са злим. Вођени тиме, а користећи се лицима из других Нушићевих комада која припадају истом тематско-мотивском корпусу власти, односно политике, трудили смо се да анализирамо на које све начине људи бивају измењени и изобличени због додира са влашћу. Од времена када је Власт написана па до данас променило се много тога. Међутим, суштина врло често остаје иста, па се тако у позоришту већ годинама уз Нушића не смејемо само онима који су били ту пре нас, већ углавном својим савременицима и понекад себи самима. Смејемо се јер мислимо да смо бољи од оних чије су судбине представљене на сцени, а питање је какви бисмо ми били да смо се нашли у таквим околностима. Или како каже пословица – дај човеку власт да видиш какав је.
Тијана Грумић
Милан Нешковић, рођен је у Ваљеву 1985. године. Дипломирао је позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду, у класи проф. Николе Јевтића и проф. Алисе Стојановић. Вишеструко је награђиван за досадашњи позоришни, и не само позоришни рад. Доцент је на Академији уметности у Београду. Ово му је четврта режија у Народном позоришту у Београду.
На репертоару
Сцена „Раша Плаовић”, 18 новембар 2024, 20:30
Премијерно извођење
Премијера, 17. новембар 2021.
Велика сцена
Бранислав Нушић
ВЛАСТ
Адаптација и режија Милан Нешковић
Драматург Тијана Грумић
Костимограф Марина Меденица Вукасовић
Сценограф Андреја Рондовић
Сценски говор Љиљана Мркић Поповић
Избор музике Милан Нешковић
Видео рад Милан Нешковић и Super Dot
Продуценти Немања Константиновић, Милорад Јовановић
Инспицијенти Александра Роквић, Саша Танасковић
Суфлер Марија Недељков
Асистент костимографа Маргарета Маринковић
Лутке Марија Тавчар
Организатор на пракси Вања Кнежевић, студент Академије уметности
Премијерна подела:
Арса Александар Срећковић
Светозар Иван Босиљчић
Милоје Никола Ракочевић
Павле Димитрије Динић
Мара Вања Ејдус
Рина Зорана Бећић Ђорђевић
Мајстор светла Срђан Мићевић
Мајстор маске Марко Дукић
Мајстор позорнице Невенко Радановић
Мајстор тона Дејан Дражић
Видео продукција Дејан Остојић
Костим и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду