Власт

комедија Бранислава Нушића у адаптацији Милана Нешковића

...И тема, ако тај израз упо­тре­би­мо у ширем зна­че­њу, и мотив, ако тај дру­ги израз узме­мо у ужем сми­слу, откри­ли су Нуши­ћа, његов дух, њего­ву лич­ност, њего­ву књи­жев­нич­ку при­ро­ду већ у Народ­ном посла­ни­ку. Њиме он почи­ње да у теми вла­сти тра­жи сво­је моти­ве; кад напи­ше послед­њу реч, пред смрт, то ће, опет, бити иста тема а мотив ће се изјед­на­чи­ти с њом; нажа­лост, сати­ра Власт, само запо­че­та, лиши­ла нас је сазна­ња о нај­у­оп­ште­ни­јим иску­стви­ма и мисли­ма Нуши­ће­вим у вези с њего­вом глав­ном темом...
...Ста­ри позо­ри­шни вештак Ежен Скриб мислио је да имa само седам моти­ва као што има седам нота у ска­ли и да је вешти­на дра­ма­ти­ча­ре­ва да напра­ви што зани­мљи­ви­је ком­би­на­ци­је. Ми смо виде­ли да Нушић не тра­жи мотив. Он запа­жа у живо­ту, раз­ми­шља и раз­ми­шља­ју­ћи изми­шља, тако да је, на кра­ју, дело исто толи­ко пода­так из живо­та коли­ко и фик­ци­ја ства­ра­о­че­ва. Што се, сво­јим моти­ви­ма, тако често кре­тао у кру­гу теме вла­сти није, сва­ка­ко, доказ сла­бе Нуши­ће­ве инвен­тив­но­сти. Власт је Нушић насли­као у десе­ти­ни вари­ја­на­та; при­ла­зе­ћи јој, он  је увек поста­јао више рас­по­ло­жен за сати­ру него за водвиљ...
...Имао је девет­на­ест годи­на кад је у Народ­ном посла­ни­ку открио себе. Али се тиме није хтео да задо­во­љи. Тра­жио је, лутао, одла­зио и у коме­ди­ју чисте фик­ци­је, која је лише­на реал­не под­ло­ге, хоте­ћи да се дови­не поет­ске виси­не. Сва та њего­ва коме­ди­о­граф­ска тра­же­ња и лута­ња данас више могу да кажу њего­вом био­гра­фу, заин­те­ре­со­ва­ном да до кра­ја испи­та душу пишче­ву него гле­да­о­цу или чита­о­цу који тра­жи непо­сре­дан умет­нич­ки дожи­вљај. Јер Нушић је и у књи­жев­но­сти и у позо­ри­шту и у очи­ма публи­ке остао пре све­га и изнад све­га реа­ли­стич­ки коме­ди­о­граф, сли­кар дру­штве­них нара­ви и дру­штве­них типо­ва, писац од нео­спор­ног духа, и писац коме­ди­ја који је сме­шне стра­не људ­ског живо­та и људ­ску глу­пост видео и књи­жев­но обли­ко­вао дубље и трај­ни­је него што се савре­ме­ни­ци­ма поне­кад чини­ло. Зато је њего­во опа­жа­ње данас и нама бли­ско, а његов дух и нама често речи­то поне­што каже о нама сами­ма...
Из Милан Ђоко­вић „Бра­ни­слав Нушић“, Алте­ра 2012.

...Годи­ну дана после Нуши­ће­ве смр­ти, у знак сећа­ња на сво­га писца, Народ­ног позо­ри­ште у Бео­гра­ду при­ка­за­ло је један чин њего­ве недо­вр­ше­не коме­ди­је Власт...Јасно је да тема коју обра­ђу­је несум­њи­во пред­ста­вља тзв. „лајт-мотив“ чита­ве њего­ве коме­ди­о­гра­фи­је и да је иска­за­на већ у самом насло­ву. Нушић сво­ју пажњу опет усме­ра­ва одно­си­ма „обич­них“ људи пре­ма нај­ви­шим носи­о­ци­ма вла­сти. Ако се сачу­ва­ни први чин коме­ди­је схва­ти као екс­по­зи­ци­ја, онда се са сигур­но­сти може прет­по­ста­вља­ти да је Нушић имао наме­ру да помо­ћу неко­ли­ко „слу­ча­је­ва“, одно­сно живот­них при­ча, при­ка­же шта све оче­ку­је „мали“ поје­ди­нац да за њега власт може учи­ни­ти, отпри­ли­ке као што је у рани­јим, наро­чи­то у оним коме­ди­ја­ма из првог ства­ра­лач­ког пери­о­да, уз оби­ље сати­рич­них искри­ца сли­као...
Рашко В. Јова­но­вић „Бра­ни­слав Нушић – иза­бра­не коме­ди­је и дра­ме“, Нолит 1987.


Реч драматурга
Власт је послед­ња коме­ди­ја Бра­ни­сла­ва Нуши­ћа писа­на око 1937. годи­не, а ника­да довр­ше­на због пишче­ве смр­ти. Као и у мно­гим коме­ди­ја­ма пре ње, Нушић и овде поно­во ана­ли­зи­ра комич­ки теа­тра­ли­зо­ва­не пред­став­ни­ке вла­сти и мало­гра­ђа­не који за вла­шћу жуде. Међу­тим, како каже Јосип Кулун­џић – Нушић не раз­от­кри­ва порок на сце­ни са тен­ден­ци­јом њего­вог кри­ти­ко­ва­ња. Кад се поро­чан човек сам раз­от­кри­ва или кад један раз­от­кри­ва дру­гог, онда је ста­но­ви­ште са кога се то чини редов­но амо­рал­но, без осе­ћа­ња за нега­тив­ност поро­ка. Живи пулс Нуши­ће­ве сце­не не бије са суко­ба добра и зла, него са тре­ња зла са злим. Вође­ни тиме, а кори­сте­ћи се лици­ма из дру­гих Нуши­ће­вих кома­да која при­па­да­ју истом темат­ско-мотив­ском кор­пу­су вла­сти, одно­сно поли­ти­ке, тру­ди­ли смо се да ана­ли­зи­ра­мо на које све начи­не људи бива­ју изме­ње­ни и изоб­ли­че­ни због доди­ра са вла­шћу. Од вре­ме­на када је Власт напи­са­на па до данас про­ме­ни­ло се мно­го тога. Међу­тим, сушти­на врло често оста­је иста, па се тако у позо­ри­шту већ годи­на­ма уз Нуши­ћа не сме­је­мо само они­ма који су били ту пре нас, већ углав­ном сво­јим савре­ме­ни­ци­ма и поне­кад себи сами­ма. Сме­је­мо се јер мисли­мо да смо бољи од оних чије су суд­би­не пред­ста­вље­не на сце­ни, а пита­ње је какви бисмо ми били да смо се нашли у таквим окол­но­сти­ма. Или како каже посло­ви­ца – дај чове­ку власт да видиш какав је.
Тијана Грумић


Милан Нешко­вић, рођен је у Ваље­ву 1985. годи­не. Дипло­ми­рао је позо­ри­шну режи­ју на Факул­те­ту драм­ских умет­но­сти у Бео­гра­ду, у кла­си проф. Нико­ле Јев­ти­ћа и проф. Али­се Сто­ја­но­вић. Више­стру­ко је награ­ђи­ван за доса­да­шњи позо­ри­шни, и не само позо­ри­шни рад. Доцент је на Ака­де­ми­ји умет­но­сти у Бео­гра­ду. Ово му је четврта режи­ја у Народ­ном позо­ри­шту у Бео­гра­ду.

Премијерно извођење

Премијера, 17. новембар 2021.

Велика сцена

Бранислав Нушић

ВЛАСТ

Адаптација и режија Милан Нешковић
Драматург Тијана Грумић
Костимограф Марина Меденица Вукасовић
Сценограф Андреја Рондовић
Сценски говор Љиљана Мркић Поповић
Избор музике Милан  Нешковић
Видео рад Милан Нешковић и Super Dot
Продуценти Немања Константиновић, Милорад Јовановић
Инспицијенти Александра Роквић, Саша Танасковић
Суфлер Марија Недељков
Асистент костимографа Маргарета Маринковић
Лутке Марија Тавчар
Организатор на пракси Вања Кнежевић, студент Академије уметности

Премијерна подела:
Арса Александар Срећковић
Светозар Иван Босиљчић
Милоје Никола Ракочевић
Павле Димитрије Динић
Мара Вања Ејдус
Рина Зорана Бећић Ђорђевић


Мајстор светла Срђан Мићевић
Мајстор маске Марко Дукић
Мајстор позорнице Невенко Радановић
Мајстор тона Дејан Дражић
Видео продукција Дејан Остојић
Костим и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду

Претрага