Vasa Železnova i drugi
drama Maksima Gorkog
MAKSIM GORKI
(Aleksej Maksimovič Peškov, 1868-1936), ruski sovjetski prozaist i dramski pisac. Ušao u književnost kao nosilac buntovnih romantičarskih tendencija, simbolizovanih u pojavi „vesnika oluje“ (Pesma o vesniku oluje) i zasnovanih na legendarnim fabulama o slobodnim ljudima (Makar Čudra, Starica Izergilj), ali i na savremenom materijalu o otpadniku od konvencionalnog morala malograđanske sredine – bosjaku (Čelkaš, Konovalov, Maljva). U delima ovog smera (pod uticajem ruske tradicije i Ničea) raspravljao je o konfliktu načela akcije i pasivno –kontemplativnog stava prema životu (Pesma o Sokolu), o dilemi između „niske istine“ i „utešne laži“ (O zebi koja je lagala i detliću-ljubitelju istine). Uporedo je slikao realnu krizu društva i proces propadanja snažnih jedinki u kapitalističkoj stvarnosti (Supruzi Orlovi, Foma Gordejev, Trojica...) što je u drami Na dnu, dovelo do raskida sa bosjačkim iluzijama. U kasnijem razdoblju, posvetio se pretežno dvema temama – traganjima za novom verom u okviru bogograditeljske koncepcije (lik Luke u Na dnu, Ispovest), koja je imala odjek u vaspitnom romanu o sazrevanju revolucionara (Mati), i ispitivanju malograđanske stvarnosti Rusije, s početka veka, njene socijalne psihologije i bezduhovne suštine njenih ambicija (Gradić Okurov, Život Matveja Kožemjakina).Od 1913. približava se temi sukoba nemirnog i nepomirljivog pojedinca i inertne sredine na autobiografskom materijalu (Detinjstvo, Među ljudima, Moji univerziteti). Posle 1917. polemisao je sa Lenjinom i boljševičkim prvacima, kritikujući stav sovjetske vlasti prema inteligenciji, borbu za političku dominaciju i manifestacije seljačke mase u godinama građanskog rata. Aktivno učestvuje u duhovnoj obnovi zemlje, što ga je predstavilo kao najznačajnijeg kulturnog poslanika u čitavoj posleoktobarskoj epohi. Istovremeno je završavao svoja istraživanja fenomena Rusa i Rusije, vrativši se apologiji aktivnog, stvaralačkog principa u granicama konflikta junaka i sredine i osudi nove verzije „čoveka iz podzemlja“ kao rezultata lošeg uticaja društvenih okolnosti, čak i u revolucionarnoj stvarnosti (Beleške iz dnevnika, Uspomene, Priče 1922-1924. godine). Ova filozofija bezuslovnog slavljenja čoveka aktivnog načela i pobijanja pasivnog stava prema okolnostima, izražena je najpotpunije u romanu Artamonovi, a dominira i idejom tetralogije Život Klima Samgina.
U dramskim tekstovima, upotpunjavao je sliku konflikata u trgovačkoj, bosjačkoj i intelektualnoj sredini, razvijajući motiv izbora životnog puta i „bekstva“ iz učmale konzervativne realnosti u svet slobode sa vrhunskim primerom u sudbini „zakasnelog pobunjenika“ Buličova (Jegor Buličov i ostali ). Gorki je bio najistaknutiji organizator duhovnog razvoja; u domenu estetičkih traganja izjašnjavao se za realističko viđenje, uz naglašavanje „romantike“ podviga junaka i mase, polemišući sa dekadentnim opredeljenjima, Tolstojevom socijalnom pedagogijom i filozofijom „patnje“ u nasleđu Dostojevskog; sledbenik je Koroljenka i Čehova, zaslužan za obnovu legende i bajke sa savremenom građom i simbolikom, za razvoj funkcije naratora u epskom pripovedanju, za unapređenje hronike sa izdvojenom figurom „negativnog junaka“, za nastavljanje šekspirovskih dramskih konflikata u okvirima „istorijskih“ scena.
Dramska dela: Malograđani, Na dnu, Na letovanju, Deca sunca, Varvari, Neprijatelji, Vasa Železnova, Jegor Buličov.
REČ DRAMATURGA
O tekstu
U stvaranju predstave tragali smo za izgubljenom porodicom. Sanjali smo je. U času kada smo je probudili, Vasa Železnova nas je napustila.
O piscu
Kada je Aleksej koji je odrastao sa dedom imao dvanaest godina, deda ga je izbacio iz kuće sa rečima: NISI MEDALjA DA MI VISIŠ OKO VRATA, IDI NA ULICU MEĐU LjUDE DA ODRASTEŠ. Na ulici među beskućnicima, umetnicima i narodnim vođama traži ISTINU od koje i gine. I tako je postao Maksim Gorki.
Slavenka Milovanović
O likovima
ILjA VASILjEVIČ ARTAMONOV
Zgodan muškarac kovrdžave brade, snažnog stasa i još snažnije volje. Žena mu je umrla mlada i ostao je sam sa dvojicom sinova, a onda posinio i trećeg, svog nećaka.Nakon oslobođenja od kmetstva knez Georgije, kod koga je bio upravnik imanja, ga je bogato nagradio i Ilja se , sa trojicom sinova, uputio u gradić Drjomov. Tu osniva porodično preduzeće, koje zahvaljujući njegovoj poslovnoj oštroumnosti i radosti u kojoj neprestano radi brzo napreduje i donosi mu dobar prihod. Najstarijeg sina ženi sa ćerkom uglednog gradskog starešine i dobija unuku Vasu. Umire kao što je i živeo. Brzo, naglo, iznenada.
PJOTR ILjIČ ARTAMONOV
Najstariji Iljin sin, Vasin otac. Miran, ćutljiv, čak previše ozbiljan kao mladić, a kasnije, reklo bi se, gotovo dosadan čovek.Ipak, sklon retkim agresivnim ispadima.Njegovom se ocu činilo da u njemu nema dovoljno žara, a njegovoj ženi Nataliji da u njemu nema dovoljno ljubavi za nju. A on je najčešće bio previše zabrinut zbog poslova i dece.Životno ga najviše zbunjuju stavovi i misli brata Nikite, sa kojim nema normalan bratski odnos, pa ga nakon mnogo godina posećuje u manastiru.
NIKITA ILjIČ ARTAMONOV
Mlađi Iljin sin, rođen sa grbom na leđima. Nikad zao ili lukav, već najčešće blag, skroman i dobar. Pukušaj da se obesi zbog silne zaljubljenosti u bratovljevu ženu odvodi ga u manastir. Tamo mu veliki broj vernika dolazi i poštuje, a on sam u svoje propovedi, zbog misli koje mu nadolaze, ne veruje i smatra da ga je iguman izmislio.Sudbonosno napušta porodicu i mirno joj se vraća pred smrt.
ALEKSEJ ILjIČ ARTAMONOV
Sin sestre Iljine koga je ona rodila u grehu sa jednim od knezova kojima su služili. Mlada je umrla, a Ilja nećaka posinio i prigrlio kao svog rođenog.Plemenitost Aleksejevog lica, njegova narav, a i sklonost porocima, odavali su njegovo aristokratsko poreklo. Čim su došli u Drjomov zagledao se u Olgu Orlovu, a i ona u njega. Na godišnjicu očeve smrti napušta porodicu zbog Olge, što menja sudbinu njegove braće i Pjotrove žene Natalije. Oženi se Olgom i poživeše u sreći tridesetak godina.
JEVSEJ MITRIČ BAJMAKOV
Gradski starešina. Mudar i miran čovek, dobrog srca i slabog zdravlja, koje mu se naglo pogoršalo po dolasku Artamonovih u Drjomov. Pri prvom susretu sa Iljom pomislio je : ,,Ovaj čovek je došao da me odmeni na zemlji.“ i prepustio se sudbini. Posle pet dana pao je Bajmakov u postelju, a posle dvanaes umro. Sa počaću ga je sahranio ceo grad,.
ULjANA IVANOVNA BAJMAKOVA
I u zrelom dobu lepa i jedra žena. Život joj je prolazio bez ikakvih uzbuđenja sve dok Artamonovi ne dođoše u Drjomov. Iljina pojava odmah ju je privukla, uzbudila i uplašila u isto vreme. Uznemirene duše odmah je otišla po savet kod gatare Barskaje koja joj reče : ,,Drži se ti tog čoveka, srećne je ruke.“ Uljana to upamti. Posle iznenadne smrti Bajmakova nije joj trebalo dugo da se sa Iljom zbliži i otkrije pravu strast, koja joj je do tada bila uskraćena. Umrla je u dubokoj starosti.
NATALIJA JEVSEJEVNA BAJMAKOVA
Lepotica vitkog stasa, svetle kose i bademastih očiju. Kao kći jedinica gradskog starešine poslušno je pošla za mladića kojeg joj je otac izabrao. Od Pjotra joj se više dopadao njegov brat Aleksej, a u nju se iskreno zaljubio grbavi Nikita. Ne kaže se bez razloga :,, Kad ne voliš, nevolja, kad zavoliš, još gora.“ Njen brak sa Pjotrom bio je težak i nesretan, s godinama su se sve više udaljavali jedno od drugog i međusobno okrivljavali. Od mlade lepotice Natalija se pretvorila u zajedljivu, debelu ženu, tuđu i sebi samoj, i mužu, i deci svojoj.
BARSKAJA
Čuvena poskuričara i gatara grada Drjomova, bez čijeg saveta mnogi stanovnici nisu bitne životne odluke donosili. Uvek prisutna na svakoj svadbi i sahrani u gradu. Svojim savetima zbunila mladoženju Pjotra, a spominjanjem dana Jelene Lanenice sudbonosno promenila rođenje Vasino.
MAŠKA STUPA
Redar i gradska budala. Niko ga nikad treznog nije video. Hodao je smešnim, gegajućim korakom ističući svoj trbuh pijanice.
TIHON VJALOV
Pazikuća kod Artamonovih. Brine o svima i svemu. Spašava Nikitu od samoubistva i Nikita ga i dok je u manastiru stalno ima u mislima.
ANTUŠKA
Jurodiva devojka.
VASA BORISOVNA
Mati. U poslu – unuka svog dede Ilje Artamonova. Suočavajući se sa sukobima i problemima u porodici i preduzeću suočava se i sa pitanjem o smislu života ne samo sopstvenog, već i života predaka i potomaka svojih. Njena priroda ni malo nije kontemplativna, već orijentisana na delovanje i trenutno izvršavanje zacrtanog. Trpeti, podnositi napore i muke svakodnevno za dobrobit dece, ugrađeno je u strukturu Vasine dominantne i posesivne ličnosti. U njenoj fantaziji ta deca bi trebalo da budu nalik na nju, da nastave njenim putem. Spoznaja da nisu takva je veliko iskušenje za Vasu i vodi je retrogradnom preispitivanju svih postulata njene egzistencije sve dok je ne odvede u smrt.
SERGEJ PETROVIČ ŽELEZNOV
U mladosti pomorski kapetan. Kada je prestao da plovi preuzima upravu nad porodičnim brodarskim preduzećem . Vrlo brzo upravljanje preduzećem i ključeve blagajne prepušta svojoj ženi Vasi i okreće se raskalašnom životu. Alkohol, kartanje, kockanje i pohota su njegova svakodnevca. Ugađa svojoj animalnoj prirodi do samog kraja, do smrti.
PROHOR BORISOVIČ HARAPOV
Vasin brat je ekstrovertan i pomalo narcisoidan čovek. Hobi mu je sakupljanje starih lokota, a omiljena muzika operetska.Gotovo neprekidno , svojim ,,šestim glasom“, teatralno peva, peva, peva...kao bezbrižni spaljivač života. Od mladosti je miljenik žena, ali sklon onima nižeg staleža. Kad se oseti ugroženim ponekad iz njega izbije potisnuta agresija.
NATALIJA SERGEJEVNA
Najstarija kći Vase i Sergeja Petroviča. Živi u roditeljskoj kući u stalnom tihom sukobu sa majkom, kojoj prkosi napijajući se. Izbegava da se suoči sa stvarnim životom provodeći dane sa ujakom Prohorom uz vino i pesmu. Ideala nema, ali ponekad mašta o selidbi u Ameriku.Odriče se života, a da nije ni počela da ga živi.
LjUDMILA SERGEJEVNA
Mlađa kći Vase i Sergeja Petroviča. Živi u roditeljskoj kući, a često beži u svoj svet snova i slutnji. Omiljena knjiga joj je Sanovnik. Jedan događaj iz detinstva, sa ocem, ju je obeležio. Nesigurna je kad Vasa nije kod kuće.Igra devojčicu koja voli majku i koja bi želela da bude kao majka.Želi zaljubljenost i igra strast zaljubljenosti. Želi da se oseti živom, a samo igra taj osećaj. Sudbinski spoznaje da je san koji je sanjala o sokolu i zmiji vezan za oca i majku.
RAŠEL
Snaha Vase i Sergeja Petroviča, udata za njihovog sina Fjodora. Obrazovana i inteligentna mlada žena jevrejskog porekla. Rano se priknjučila socijalističkim krugovima. Najdraži pisci su joj Niče i Marks. Jedino o čemu sanja je – velika socijalna revolucija čitavog sveta, ali je poremeti nemogućnost da od Vase, majke svog muža, ne može da dobije sina Kolju. To joj menja sudbinu, a i karakter.
ANA ONOŠENKOVA
Vasina sekretarica i jedina osoba kojoj Vasa veruje. Vešto se pretvarajući da je brižna i odana, da je član porodice, manipuliše drugima kadgod joj se ukaže mogućnost za to. Odbije da prijavi Rašel policiji, jer potajno odobrava njene stavove o socijalnoj pravdi.
LIZA
Sobarica kod Železnovih.Od rane mladosti čita ljubavne i avanturističke romane. Nije se naročito iznenadila kad je jedne noći u njenu sobu ušao Prohor Borisovič, jer su glasine o njegovoj sklonosti prema sobaricama bile dobro poznate – više se iznenadila sopstvenom strasnom prepuštanju. Naivnost je skupo košta. Obesi se.
MELjNIKOV
Član okružnog suda kome je životni san da bude vlasnik brodarskog preduzeća. Donosi Vasi krucijalni dokaz muževljevog prestupa.
PJATORKIN
Bivši vojnik, a sada lađar. Šarmantno se udvara ženama i odlično svira i peva.
PAVEL
Vasin sin, koga se ona, jer ga je oterala u manastir, u svakom svom sudbinskom trenutku, stalno i nesretno seća. Gentski naslednik grbe na leđima Nikite Artamonova, kao i sudbine da ga porodične okolnosti odvedu u manastir. Emotivno nestabilan , lako se prepusti očaju ili besu, kao i svakoj drugoj nagloj promeni raspoloženja, a što je sve posledica odrastanja uz majku kakva je Vasa.
LjUDMILA
Pavelova žena. Odrasla bez majke uz nedovoljno autoritativnog oca, te vrlo labilnog karaktera i u večnoj potrazi za stabilnom uzornom figurom, kakvu traži u ljubavniku Prohoru, a zapravo nalazi jedino u Pavelovoj majci Vasi.
MIHAILO VASILjEV
Dugogodišnji upravnik imanja kod Vase. Prema kćeri previše popustljiv, te zato i preduzimljiv kada joj je potrebna pomoć. Inicijator kraja kćerkinog ljubavnika Prohora.
PROHOR ŽELEZNOV
Brat Vasinog muža. Ekstremno kolerični temperament. Ljubavnik Vasine snaje Ljudmile. Umire , jer biva otrovan.
LIPA
Sobarica. Teško se odupire pritiscima i sklona je da učini sve što bilo ko od nje zatraži, čak i da, u neznanju, podmetne otrov.
KOLjA
Sin Fjodora i Rašel. Najviše je voleo svoju mamu i dedu Sergeja, koji mu je poklonio lađu. Omiljena priča mu je bila ,,Alibaba i četrdeset razbojnika“. Ovde razgovara sa svojim dedom rečenicama malog Fome i njegovog oca iz romana ,,Foma Gordejev“.
ZLATKO SVIBEN
Zlatko Sviben, reditelj i pozorišni pedagog, diplomirao je komparativnu književnost i filozofiju na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu i pozoršnu režiju, u klasi profesora Dimitrija Đurkovića, na Fakutetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu u Beogradu pohađa i postdiplomske studije na odseku dramaturgije. Režirao je predstave u mnogim gradskim i nacionalnim teatrima (Skopje, Bitola, Niš, Leskovac, Užice, Beograd, Vršac, Novi Sad, Subotica, Zenica, Tuzla,Sarajevo, Dubrovnik,Split,Zadar, Rijeka, Osijek, Zagreb). U riječkom HNK Ivana pl. Zajca u više navrata je obavljao dužnost direktora Hrvatske drame, umetničkog rukovodioca i stalnog redilja. Aktivan i u pozorišnoj pedagogiji (Novi Sad, Tuzla, Zagreb), naročito kada je u programskom smislu inicirao i formirao odsek Gluma i lukarstavo u vreme osnivanja nove Umetničke akademije Univerziteta J.J.Štrosmajer u Osijeku. Dobitnik je stručnih nagrada. Izdvajamo nagradu Žar ptica; uz pet nominacija, u tri navrata, u hrvatskom teatru svakako i najprestižniju – Nagradu hrvatskog glumišta (2002. za režiju predstave ,,Večeras improvizujemo“ (HNK, Zagreb), a 2005. i 2012. za osječke predstave ,,Sirano de Beržerak“ i ,,Unterstadt“ (HNK, Osijek)) ; republičku Nagradu Vladimir Nazor (2012.) i dubrovačku Nagradu Orlando (2013.). U Srbiji Zlatko Sviben je dobitnik Nagrade za režiju Joakim Vujić (1985.) i Nagrade Ardalion, koju je 2013-te godine dobila predstava ,,Zločin i kazna“(Kazalište Gavela, Zagreb) u celini, a i posebno reditelj za režiju. Na Sterijinom pozorju učestvuje od 1984. do 1987. sa četiri predstave, a od 2013. do 2016.godine sa još tri predstave.
Odsutnosvo njegovog rediteljskog rada u srpskim pozorištima dugo je decenijama, a spisak predstava, kao i ono što je iz srpske dramske književnosti režirao, je :
,,Leto na sunčanoj terasi“, Mladen Popović, (RZUPR Pod razno i SKC Beograd),1980.
,,Uvek zeleno“, Aleksandar Popović, (Narodno pozorište , Niš), 1980.
,,Četvrti zid“, Slavenka Milovanović, (Otvoreno pozorište Doma kulture ,,Studentski grad“ , Novi Beograd), 1980.
,,Poseta morske tetke tj. tragedija genija“, Branko Dimitrijević, (HNK Ivana pl.Zajca u Rijeci, Hrvatska drama), 1981.
,,Kuća strave“ , Franc Ksaver Krec, ( SNP i Veseli teatar ,,Ben Akiba“ , Novi Sad) 1981.
,,Kapetan Džon Piplfoks“, Dušan Radović i Miroslav Belović, (SNP u Novom Sadu) 1982.
,,Neko vreme u Salcburgu“, po romanu Jovana Ćirilova, (Narodno pozorište u Zenici), 1982.
,,Sablja dimiskija“, Aleksandar Popović, (Beogradsko dramsko pozorište),1983.
,,Kako vam drago ili kako hoćete“ (,,Kako vam drago“/,,Bogojavljenska noć“), Vilijam Šekspir, (Narodno pozorište , Subotica), 1983.
,,Događaj u mestu Gogi“, Slavko Grum, (Beogradsko dramsko pozorište), 1984.
,,Kraj partije“, Samjuel Beket, (Pozorište ,,Godo-fest“, Beograd) 1984.
,,Nečastivi na Filozofskom fakultetu“, Ivo Brešan, (Narodno pozorište, Leskovac) 1985.
,,Magna karta“, Mario Rosi (Naroden teatar, Bitola) , 1986.
,,Magbet“, Vilijam Šekspir, (Narodno pozorište Subotica, Šekspir-fest, Palić) 1986.
,,Klaustrofobična komedija“, Dušan Kovačević, (Kazalište Marina Držića, Dubrovnik) 1988.
,,Malograđanska svadba“, Bertold Breht, (Večernja scena pozorišta ,,Duško Radović“, Beograd), 1989.
,,Sablja dimiskija“, Aleksandar Popović, (Večernja scena pozorišta ,,Duško Radović“, Beograd), 1990.
,,Alkestida“, Euripid, (Narodno pozorište Subotica, Festival- Balkanske tragedije, Kelebija), 1990.
,,Hromi ideali“, dramatizacija Olge Dimitrijević romana Milutina Uskokovića ,,Čedomir Ilić“ (Narodno pozorište, Užice ) 2016.
Premijerno izvođenje
Premijera, 9. septembar 2020 / Velika scena
Dramatizacija delova romana i adaptacija Zlatko Sviben
Reditelj Zlatko Sviben
Dramaturg Slavenka Milovanović
Scenograf Miodrag Tabački
Kompozitori Ana Krstajić, Jana Rančić
Kostimograf Katarina Grčić
Scenski govor Ljiljana Mrkić Popović
Koreograf/Scenski pokret Sonja Vukićević
Autor video materijala Svetlana Volic
Izvršni producent Milorad Jovanović
Producent u drami Nemanja Konstantinović
Pjanista Jana Rančić
Premijerna podela:
Prolog i međuigre iz romana Delo Artamonovih
Tri čina iz Vase Železnove (druge varijante), napisano 1935. godine
Vasa Borisovna, vlasnica brodarskog preduzeća
LjILjANA BLAGOJEVIĆ
Sergej Petrovič Železnov, Vasin muž, bivši pomorski kapetan
PETAR BOŽOVIĆ
Prohor Borisovič Hrapov, Vasin brat
NEBOJŠA KUNDAČINA
Natalija Sergejevna, Vasina starija kćer
SONjA KOLAČARIĆ
Ljudmila Sergejevna, Vasina mlađa kćer
SUZANA LUKIĆ
Rašela, Vasina snaja, žena njenog sina Fjodora
BOJANA STEFANOVIĆ
Ana Onošenkova, Vasina sekretarica
ZORANA BEĆIĆ
Meljnjikov, član okružnog suda
RADOVAN MILjANIĆ
Gurij Krotkih, šef u Vasinom preduzeću
BOGDAN BOGDANOVIĆ
Liza, služavka
BOJANA BAMBIĆ
Pjatorkin, bivši vojnik, sada lađar
BRANISLAV TOMAŠEVIĆ
Prizori Vasinih sećanja i neka liza iz (prve) drame Vasa Železnova (Mati), napisano 1910. godine
Međuigra snova Vasine kćeri Ljudmile iz prozne Pesme o sokolu
Epilog prema romanu Foma Gordejev i pričama Život i doživljaji Maksima Gorkog po njegovom kazivanju
Inspicijenti Saša Tanasković, Sanja Ugrinić Mimica
Sufleri Danica Stevanović, Marija Nedeljkov
Asistent reditelja Jelena Risteljić
Asistent scenografa Jasna Saramandić
Asistent kostimografa Aleksandra Pecić
Majstor scene Miodrag Milivojević
Majstor maske Marko Dukić
Majstor pozornice Zoran Mirić, Branko Perišić
Majstor tona Tihomir Savić
Video operater Zvonko Jelušić
Video projekcija Petar Antonović
Dekor i kostimi su izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu