Slika Dorijana Greja

VAJLDOV DORIJAN GREJ
Treba poznavati život Vajldov, da bi se uživalo u njegovim knjigama. Kao dobri i raskošni majstori renesanse, on je svoj život držao u rukama svojim kao umetničko delo (...) njegovi sjajni paradoksi o politici i narodima, o bogatstvu i radu iščezli su, dok njegove duhovite rečenice o životu i umetnosti svakim danom blistaju sve više. O Vajldu se uvek pisalo preterano: ili zlo ili dobro. (...)
Tri glavna lica samo su tri obrazine Vajldove: lord koji duhovito prezire sve, slikar koji očajno voli sve što je lepo i mladić koji se strmoglavljuje u uživanje, tražeći u njemu da odgonetne tajnu života. U vatrometu duhovitih rečenica, koje se rugaju svemu, jednako blista lepota reči, kakvih je malo u svetskoj književnosti. Ono što se tu govori opija dušu i čini se da ta knjiga ima moć u koju njen junak veruje. Vajld prosto zaprepašćuje svojim ogromnim poznavanjem lepih stvari. Sve to prosipa se po romanu kadšto nemarno, ali sa beskrajnim bogatstvom. Sigurno je da je najsjajniji roman dekadentne engleske aristokratije, verniji nego francuski Crveni krin od Anatola Fransa. I kada bude davno zaboravljen Vajld ironičan psiholog i lakomislen moralist, tek onda će početi da se širi slava Vajlda esteta. Jer, kao estet, on je jedan od najtananijih duhova koji su pisali. I mada je umetnosti prilazio samo sa jedne hedonističke strane jer možda je to zaista jedina sa koje joj treba prilaziti, on ju je ovio jednim tajanstvenim veličanstvom kakvo joj od Grka amo niko nije umeo dati. I zato će ovaj roman biti za svakoga doživljaj. Jer na kraju, kada ga pročitate i zaboravite sve ličnosti i događaje u njemu, ostaće vam još dugo u duši drhtanje neko puno tajanstvene lepote ove knjige, kakvu su imala samo dela u srećnim vekovima grčkim i renesansnim, kada su znali istinu: „Lepota je jedino protiv čega ni vreme ništa ne može. Filozofije se rasipaju kao pesak, jedna vera prolazi za drugom, ali je lepota radost za sva vremena i svojina večnosti“.

Odlomci iz kritike Miloša Crnjanskog
Oskar Vajld, Slika Dorijana Greja, Feniks libris, Beograd, 2005.

VLADIMIR LOGUNOV
Baletski umetnik, koreograf i baletski pedagog Vladimir Logunov, rođen je 28. jula 1942. u Beogradu. Prva saznanja o umetnosti igre je dobio na časovima baleta kod pedagoga Mile Katić u Splitu, a diplomirao je u Baletskoj školi „Lujo Davičo“, u klasi Nine Kirsanove 1964. Iste godine postaje član Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Ubrzo postaje solista, ostvarivši niz značajnih uloga u mnogim baletima: Žizela – Hilarion, Labudovo jezero – Rotbart, Huan od Carise – dvojnik, Ana Karenjina – Karenjin, Hofmanove priče – Depertuto, Ohridska legenda – Sultan, Dvoboj Takreda i Klorinde – ratnik, Kopelija – Kopelijus. Za ulogu Kopelijusa je dobio Nagradu Narodnog pozorišta 1980. Bio je na specijalizaciji za koreografiju u Moskvi, na Pozorišnoj akademiji – GITIS, 1975. Prvu profesionalnu koreografiju je ostvario u Pozorištu „Boško Buha“ 1973. Na međunarodnom takmičenju za koreografe u Kelnu 1974. postavlja kratak balet na muziku Zorana Erića Iza sunčevih zraka. Kao koreograf, ostvario je brojne uspešne baletske predstave u svim značajnim nacionalnim kućama u zemlji i okruženju, a sarađivao je i na realizaciji dramskih i operskih predstava sa mnogim poznatim rediteljima, kao što su Miroslav Belović, Nikita Milivojević, Radoslav Dorić, Jagoš Marković, Borislav Popović, Ivana Vujić, Irfan Mensur, Irena Ristić, Tanja Mandić Rigonat, Voja Soldatović, Paolo Mađeli, Jovan Ristić, Dimitrije Jovanović, Vida Ognjenović, Miša Vukobratović, Egon Savin i dr. Obavljao je dužnost direktora baleta Narodnog Pozorišta u Beogradu od 1980. do 1985. Koreografije:
Narodno pozorište u Beogradu
Baleti: A. Vivaldi, Forma Viva (1979); K. Baranović, Licitarsko srce (1981); L. Minkus, Don Kihot (1988); Bize / Ščedrin, Karmen (1991); P. I. Čajkovski, Uspavana lepotica (1996); D. Šostakovič, Jesenji pljusak (1999); E. Elgar / D. Đuričić, Doktor Džekil i mister Hajd (2001).
Opere: Evgenije Onjegin, Atila, Otelo, Travijata, Kći puka, Konzul, Pepeljuga, Figarova ženidba, Lovci na bisere, Magbet, Don Karlos, Adrijana Lekuver.
Pozorište na Terazijama – mjuzikli: Violinista na krovu, Poljubi me, Kejt i Corusline.
SNP u Novom Sadu
Baleti: K. Orf, Karmina Burana (1992); Ščedrin / Bize, Karmen (1992); P. I. Čajkovski, Serenada i M. Ravel Bolero (1993), Vangelis / S. Divjaković, Poema o ljubavi (1996); P. I. Čajkovski, Labudovo jezero (2008)
Opere: Travijata, Majska noć, Pikova dama
Opereta Slepi miš
Mjuzikl Čovek od Lamanče
HNK i Baletska škola u Zagrebu – balet Ž. Bize, Simfonija u Ce (1989)
HNK u Splitu – A. Dvoržak, Simfonija iz Novog sveta (1999)
Susreti u Ljubljani – kratki baleti: Senevil / Prokofjev, Susret (1981), L. Betoven, Mesečeva sonata (1985), Vangelis, Terpsihora (1987), Z. Erić Cartoon (1989).
Raguza balet, Italija – A. Dvoržak, Simfonija iz Novog sveta (1991)
Balet na Kipru – P. I. Čajkovski, Krcko Oraščić (1997), F. Šopen, Balet (1999) i Bize / Ščedrin, Karmen (1999)
MNT Skoplje – S. Stojkov, Tašula, ohridska robinja (2004)
Narodno pozorište u Sarajevu – J. Marić, Izložba slika (2006)
Baletska škola „Lujo Davičo“ – P. I. Čajkovski, Krcko Oraščić (na repertoaru od 1992)
Baletska škola u Novom Sadu – S. Prokofjev, Simfonija i Ž. Bize, Simfonija u Ce
Nagrade i priznanja:
Bronzane medalje (1982, 1984) i Srebrna medalja (1986) na Jugoslovenskim baletskim takmičenjima u Novom Sadu, u kategoriji koreografa
Nagrada za višegodišnje svestrano delovanje u obrazovanu mladih talenata (Zajednica muzičkih i baletskih pedagoga Srbije)
Nagrada „Dimitrije Parlić“ za najbolje koreografsko ostvarenje u sezoni 2001/02, za predstavu Doktor Džekil i mister Hajd (Udruženje baletskih umetnika Srbije) Doktor Džekil i mister Hajd – Nagrada za najbolju predstavu u celini u sezoni 2001/02. (Narodno pozorište)
Nagrada za životno delo  (Udruženje baletskih umetnika Srbije, 2003)
Priznanje za nacionalni doprinos kulturi (Ministarstvo kulture Republike Srbije)
Specijalni Zlatni beočug za životno delo, 2014.
Imenovan je, od strane Kiparskog komiteta za igru, za počasnog člana Kiparskog Baleta.

ALEKSANDRA PALADIN
Mr Aleksandra Paladin, muzikolog, odgovorni urednik za umetničku muziku Radio Beograda 1, autor i voditelj emisije „Susretanja“. Osnivač i glavni urednik prve revije za klasičnu muziku u Srbiji „Muzika Klasika“, umetnički direktor festivala „Muzika Klasika Light“. Delovala je kao scenarista i voditelj u brojnim emisijama Muzičke redakcije Televizije Beograd. Autor je serijala „Beograd u muzičkim zbivanjima XX veka“ i „Azbuka muzike“, koje je realizovala Obrazovno-naučna redakcija RTS. Bavi se naučnim radom iz oblasti kulturnog menadžmenta, primene muzike u medijima i temama iz srpske muzičke istorije. Teorijski i u praksi bavi se terapijskom primenom muzike u medicini. Javno izlaže naučne radove iz ovih oblasti u zemlji i inostranstvu. Bavi se muzičkom kritikom. Skoro deceniju zadužena je za odnose s javnošću festivala „Mokranjčevi dani“, a od 2014. i Muzičke produkcije RTS. Bila je promoter mnogih muzičkih događaja, pisala recenzije različitih muzičkih izdanja. Bila je član žirija muzičkih takmičenja (Jugoslovenske horske svečanosti, Mokranjčevi dani, Zlatna sirena, Dečje beogradsko proleće, FEDEHO). Autor je udžbeničke literature za osnovnu školu i gimnaziju, brošura Susretanja – 30 godina (RTS) i Tragom muzike u Srbiji – festivali  (Turistička organizacija Srbije), kao i monografije Dečji hor RTS 1947–2012 – Izazov koji hrani nadahnuće (RTS). Radila je muziku za film Mokranjac zauvek  (režija M. Stamenković) i scensko izvođenje dramatizacije Karnevala životinja K. Sen-Sansa (AU Banjaluka).