Слика Доријана Греја

ВАЈЛДОВ ДОРИЈАН ГРЕЈ
Треба познавати живот Вајлдов, да би се уживало у његовим књигама. Као добри и раскошни мајстори ренесансе, он је свој живот држао у рукама својим као уметничко дело (...) његови сјајни парадокси о политици и народима, о богатству и раду ишчезли су, док његове духовите реченице о животу и уметности сваким даном блистају све више. О Вајлду се увек писало претерано: или зло или добро. (...)
Три главна лица само су три образине Вајлдове: лорд који духовито презире све, сликар који очајно воли све што је лепо и младић који се стрмоглављује у уживање, тражећи у њему да одгонетне тајну живота. У ватромету духовитих реченица, које се ругају свему, једнако блиста лепота речи, каквих је мало у светској књижевности. Оно што се ту говори опија душу и чини се да та књига има моћ у коју њен јунак верује. Вајлд просто запрепашћује својим огромним познавањем лепих ствари. Све то просипа се по роману кадшто немарно, али са бескрајним богатством. Сигурно је да је најсјајнији роман декадентне енглеске аристократије, вернији него француски Црвени крин од Анатола Франса. И када буде давно заборављен Вајлд ироничан психолог и лакомислен моралист, тек онда ће почети да се шири слава Вајлда естета. Јер, као естет, он је један од најтананијих духова који су писали. И мада је уметности прилазио само са једне хедонистичке стране јер можда је то заиста једина са које јој треба прилазити, он ју је овио једним тајанственим величанством какво јој од Грка амо нико није умео дати. И зато ће овај роман бити за свакога доживљај. Јер на крају, када га прочитате и заборавите све личности и догађаје у њему, остаће вам још дуго у души дрхтање неко пуно тајанствене лепоте ове књиге, какву су имала само дела у срећним вековима грчким и ренесансним, када су знали истину: „Лепота је једино против чега ни време ништа не може. Филозофије се расипају као песак, једна вера пролази за другом, али је лепота радост за сва времена и својина вечности“.

Одломци из критике Милоша Црњанског
Оскар Вајлд, Слика Доријана Греја, Feniks libris, Београд, 2005.

ВЛАДИМИР ЛОГУНОВ
Балетски уметник, кореограф и балетски педагог Владимир Логунов, рођен је 28. јула 1942. у Београду. Прва сазнања о уметности игре је добио на часовима балета код педагога Миле Катић у Сплиту, а дипломирао је у Балетској школи „Лујо Давичо“, у класи Нине Кирсанове 1964. Исте године постаје члан Балета Народног позоришта у Београду. Убрзо постаје солиста, остваривши низ значајних улога у многим балетима: Жизела – Хиларион, Лабудово језеро – Ротбарт, Хуан од Царисе – двојник, Ана Карењина – Карењин, Хофманове приче – Депертуто, Охридска легенда – Султан, Двобој Такреда и Клоринде – ратник, Копелија – Копелијус. За улогу Копелијуса је добио Награду Народног позоришта 1980. Био је на специјализацији за кореографију у Москви, на Позоришној академији – ГИТИС, 1975. Прву професионалну кореографију је остварио у Позоришту „Бошко Буха“ 1973. На међународном такмичењу за кореографе у Келну 1974. поставља кратак балет на музику Зорана Ерића Иза сунчевих зрака. Као кореограф, остварио је бројне успешне балетске представе у свим значајним националним кућама у земљи и окружењу, а сарађивао је и на реализацији драмских и оперских представа са многим познатим редитељима, као што су Мирослав Беловић, Никита Миливојевић, Радослав Дорић, Јагош Марковић, Борислав Поповић, Ивана Вујић, Ирфан Менсур, Ирена Ристић, Тања Мандић Ригонат, Воја Солдатовић, Паоло Мађели, Јован Ристић, Димитрије Јовановић, Вида Огњеновић, Миша Вукобратовић, Егон Савин и др. Обављао је дужност директора балета Народног Позоришта у Београду од 1980. до 1985. Кореографије:
Народно позориште у Београду
Балети: А. Вивалди, Forma Viva (1979); К. Барановић, Лицитарско срце (1981); Л. Минкус, Дон Кихот (1988); Бизе / Шчедрин, Кармен (1991); П. И. Чајковски, Успавана лепотица (1996); Д. Шостакович, Јесењи пљусак (1999); Е. Елгар / Д. Ђуричић, Доктор Џекил и мистер Хајд (2001).
Опере: Евгеније Оњегин, Атила, Отело, Травијата, Кћи пука, Конзул, Пепељуга, Фигарова женидба, Ловци на бисере, Магбет, Дон Карлос, Адријана Лекувер.
Позориште на Теразијама – мјузикли: Виолиниста на крову, Пољуби ме, Кејт и Corusline.
СНП у Новом Саду
Балети: К. Орф, Кармина Бурана (1992); Шчедрин / Бизе, Кармен (1992); П. И. Чајковски, Серенада и М. Равел Болеро (1993), Вангелис / С. Дивјаковић, Поема о љубави (1996); П. И. Чајковски, Лабудово језеро (2008)
Опере: Травијата, Мајска ноћ, Пикова дама
Оперета Слепи миш
Мјузикл Човек од Ламанче
ХНК и Балетска школа у Загребу – балет Ж. Бизе, Симфонија у Це (1989)
ХНК у Сплиту – А. Дворжак, Симфонија из Новог света (1999)
Сусрети у Љубљани – кратки балети: Сеневил / Прокофјев, Сусрет (1981), Л. Бетовен, Месечева соната (1985), Вангелис, Терпсихора (1987), З. Ерић Cartoon (1989).
Рагуза балет, Италија – А. Дворжак, Симфонија из Новог света (1991)
Балет на Кипру – П. И. Чајковски, Крцко Орашчић (1997), Ф. Шопен, Балет (1999) и Бизе / Шчедрин, Кармен (1999)
МНТ Скопље – С. Стојков, Ташула, охридска робиња (2004)
Народно позориште у Сарајеву – Ј. Марић, Изложба слика (2006)
Балетска школа „Лујо Давичо“ – П. И. Чајковски, Крцко Орашчић (на репертоару од 1992)
Балетска школа у Новом Саду – С. Прокофјев, Симфонија и Ж. Бизе, Симфонија у Це
Награде и признања:
Бронзане медаље (1982, 1984) и Сребрна медаља (1986) на Југословенским балетским такмичењима у Новом Саду, у категорији кореографа
Награда за вишегодишње свестрано деловање у образовану младих талената (Заједница музичких и балетских педагога Србије)
Награда „Димитрије Парлић“ за најбоље кореографско остварење у сезони 2001/02, за представу Доктор Џекил и мистер Хајд (Удружење балетских уметника Србије) Доктор Џекил и мистер Хајд – Награда за најбољу представу у целини у сезони 2001/02. (Народно позориште)
Награда за животно дело  (Удружење балетских уметника Србије, 2003)
Признање за национални допринос култури (Министарство културе Републике Србије)
Специјални Златни беочуг за животно дело, 2014.
Именован је, од стране Кипарског комитета за игру, за почасног члана Кипарског Балета.

АЛЕКСАНДРА ПАЛАДИН
Мр Александра Паладин, музиколог, одговорни уредник за уметничку музику Радио Београда 1, аутор и водитељ емисије „Сусретања“. Оснивач и главни уредник прве ревије за класичну музику у Србији „Музика Класика“, уметнички директор фестивала „Музика Класика Light“. Деловала је као сценариста и водитељ у бројним емисијама Музичке редакције Телевизије Београд. Аутор је серијала „Београд у музичким збивањима XX века“ и „Азбука музике“, које је реализовала Образовно-научна редакција РТС. Бави се научним радом из области културног менаџмента, примене музике у медијима и темама из српске музичке историје. Теоријски и у пракси бави се терапијском применом музике у медицини. Јавно излаже научне радове из ових области у земљи и иностранству. Бави се музичком критиком. Скоро деценију задужена је за односе с јавношћу фестивала „Мокрањчеви дани“, а од 2014. и Музичке продукције РТС. Била је промотер многих музичких догађаја, писала рецензије различитих музичких издања. Била је члан жирија музичких такмичења (Југословенске хорске свечаности, Мокрањчеви дани, Златна сирена, Дечје београдско пролеће, ФЕДЕХО). Аутор је уџбеничке литературе за основну школу и гимназију, брошура Сусретања – 30 година (РТС) и Трагом музике у Србији – фестивали  (Туристичка организација Србије), као и монографије Дечји хор РТС 1947–2012 – Изазов који храни надахнуће (РТС). Радила је музику за филм Мокрањац заувек  (режија М. Стаменковић) и сценско извођење драматизације Карневала животиња К. Сен-Санса (АУ Бањалука).