Kraljica Margo

SADRŽAJ
I čin

I Venčanje Pariz, avgust 1572. Princeza Margo se udaje za Anrija, kralja protestantske Navare. Venčanje ne želi niko osim lukave kraljice-majke Katarine de Mediči. Državni razlozi – simbolično pomirenje između rimokatolika i protestanata posle godina verskog rata,  primoravaju Margo i Anrija na neželjeni brak.
II Svadbeno veselje Iako se pleše, pije i veseli, svačije oči budno prate šta ko radi. I Margo i Anri su svesni da moraju igrati svoje uloge, ali Margo od njega traži da joj prve bračne noći ne dolazi u odaje. Dok pleše sa svojim ljubavnikom Gizom, Margo primećuje Anrijevog pratioca La Mola.
III Zavera na dvoru Kraljica Katarina je donela odluku da se sa protestantima treba obračunati hitno i bez milosti. Jedino je Šarl kolebljiv, smatrajući da napad na goste ipak nije neophodan. Pod pritiskom porodice, neodlučni Šarl u trenutku slabosti naređuje ubistvo svih protestanata.
IV U odajama kraljice Margo Margo ima neočekivanu posetu svog supruga Anrija. Njegova molba za prijateljstvom ostaje neuslišena.
V Ulica Noć. Sa maskom na licu, u pratnji dvorske dame Anrijete, Margo se upušta u opasnu šetnju ulicama Pariza. Gizovi gardisti napadaju La Mola i pljačkaju ga. Iz zavežljaja mu je ispala jedna knjiga. Margo ga prepoznaje kao lepog gosta sa svadbe. Pogledi im se ukrštaju i počinje ples zavođenja. Izgubljenu knjigu uzima Anžu i predaje je Reneu, dvorskom alhemičaru.
VI Bartolomejska noć Širom Pariza počinje pokolj protestanata. Nema milosti ni za koga.
VII Oče naš Užasnuta Margo luta ulicama. Među mrtvima ona ugleda ranjenog La Mola i čini sve da ga oživi i odvede na bezbedno mesto.
VIII Pokrštavanje Katarina i sinovi postavljaju Anriju ultimatum: pokrštavanje ili smrt. Iznenada se umeša Margo po prvi put stupivši u sukob sa svojima. Odlučna da spase Anrija, uspeva da ga ubedi da sačuva glavu. Razočarani zaverenici moraju da prihvate Anrijevu nevoljnu odluku: on će se pokrstiti. Margo i Anri ipak ostaju u kućnom pritvoru.

II čin

IX Proročanstvo Alhemičar Rene seciranjem leševa čita sudbinu i saopštava Katarini proročanstvo: svi će joj sinovi umreti mladi, a presto će naslediti Anri. Rene joj pokazuje otrovni ruž za usne, koji treba podmetnuti Anrijevoj ljubavnici Šarloti. Za svaki slučaj, pripremljena je i La Molova knjiga, ali sa otrovnim listovima. Katarina je ruž dala Šarloti i poslala je kod Anrija, a knjigu predaje Alansonu.
X Trovanje Šarlote U Anrijevim odajama Šarlota igra zavodnički ples pred zabrinutim Anrijem. Ona nanosi ruž na usne, ali pre nego što do poljupca dođe, ona umire u mukama. U tom času ulazi Margo, shvata šta se dogodilo i sakriva užasnutog Anrija. Katarina i Rene zatiču Šarlotino beživotno telo. Odlazeći, Katarina besno naređuje da se leš ukloni. Tek tada Margo i Anri smeju da se pojave. Margo mu se približava, sa željom da ga uteši. On joj uzvraća jednakom željom, koja se pretvara u spoj dva ugrožena ljudska bića.
XI Susret prijatelja La Mol se nalazi sa Anrijem na proplanku u šumi i poziva ga da tokom predstojećeg kraljevskog lova ubije Šarla i potom pobegne.
XII Lov Kada Šarl u borbi sa divljim veprom bude oboren sa konja, niko mu ne pritiče u pomoć osim Anrija koji se hrabro upušta u borbu sa zveri i spasava Šarlov život. Zahvalni Šarl odvodi Anrija sa sobom.
XIII Susret ljubavnika i hapšenje La Mola Margo je u šumi i traži La Mola. Sreću se na proplanku, gde će doživeti strastveni ljubavni zanos. Prekidaju ih Giz i braća, i hvataju La Mola. Margo pokušava da na svaki način spase La Mola od sudbine koju mu je namenila njena porodica. Braća i bivši ljubavnik kinje i ponižavaju Margo.
XIV Trovanje Šarla Dok je u svojim odajama Anri izgubljen u mislima, Alanson mu podmeće otrovnu knjigu. Kada se prene, Anri primeti knjigu ali ga, pre no što je uzme, prekida Šarl, koji mu saopštava da može da se izbavi samo bekstvom. La Mol je uhapšen, a Anrija više ni kralj ne može da spasi. Anri beži, a Šarl lista knjigu, ne znajući za otrov koji počinje brzo da deluje.
XV Majka i sin Kada zatekne Šarla u Anrijevim odajama, Katarina shvata šta je učinila.
XVI Šarlova smrt Pokraj Šarlove postelje je kraljevska porodica. Okuplja se i uplašeni narod. Šarlove muke su strašne. Anžu predaje Šarlu jednu kutiju. Tada stiže i izbezumljena Margo. Šarl naređuje da se udalje svi osim Margo. Ona svim snagama moli milost za La Mola. Shvativši da je sestra ustvari došla da moli za život svog ljubavnika, Šarl joj poslednjom snagom pokaže Anžuov paket, u kojem se nalazi La Molova glava, i umire.

LEGENDA O KRALjICI MARGO
Margareta je bila žrtva društva, politike i borbe za vlast. Sva njena braća su umrla bez dece, žene nisu mogle da naslede presto, a njena majka i njen muž su očajnički želeli naslednika. Kao devojčica na dvoru, Margareta je bila krajnje nepredvidiva i za mnoge je predstavljala pretnju zbog svog snažnog i živahnog karaktera. Njen aranžirani brak je bio pokušaj pomirenja hugenota i katolika. Kada nije mogla da rodi naslednika, bila je izolovana, zatočena i diskreditovana.     Tokom celog Margaretinog života, njen položaj – pokušaj balansiranja između katolika i hugenota – takođe je uticao na to kako će je doživeti potomstvo. Kalvinistički analitičari su je doživljavali uvek kao Valoa i Mediči, te samim tim seksualno izopačenu. Za ekstremne katoličke konzervativce, njena podrška politički umerenom vojvodi od Alensona (njen brat, Fransoa) mogla je biti samo posledica njihovog incestuoznog odnosa, a njena sposobnost da ubedi upravnika Usona da ublaži uslove njenog tamnovanja, samo posledica zavođenja.    Tako je rođena legenda o kraljici Margo – legenda koju je kasnije potpirio Aleksandar Dima, svojim romanom Kraljica Margo.

MARGARETA DE VALOA
(14. maj 1553 – 27. maj 1615)
Kraljica Margo je bila kraljica Francuske i Navare. Tri njena brata su bila kraljevi Francuske. Izvesno vreme je bila zaljubljena u Anrija, vojvodu od Giza, ali njena ambiciozna majka nije htela dopustiti da se toj prinčevskoj kući pruži prilika da još više kontroliše Francusku. Margareta je bila primorana da se uda za protestantskog vladara Anrija Burbonskog. Ovaj brak je trebalo da poveže vladarske porodice i uskladi odnose između rimokatolika i protestanata.  Šest dana posle ovog političkog venčanja, Katarina de Mediči je organizovala pokolj protestanata na Dan svetog Bartolomeja, 24. avgusta 1572. Posle venčanja i masakra, Anri je iz Pariza pobegao u Navaru, a Margo je ostala kao zatočenik svoje kraljevske braće. Dobivši konačno dozvolu da se pridruži svome mužu, sledeće tri i po godine je provela sa njim u Navari. Posle mnogo godina svađa i sukoba, 1592. godine, počeli su sedmogodišnji pregovori o razvodu braka, posle kojih je Margareta stekla slobodu i zadržala pravo da koristi kraljevsku titulu. Mnogo godina posle njene smrti, 1658, objavljeni su njeni Memoari skandalozne prirode, u kojima je iznela podatke o vladavini Šarla IX, Anrija III i svog bivšeg muža Anrija od Navare. Lepa i odlučna Margo je imala mnogo ljubavnika, među kojima je bio i Žozef Bonifas de la Mol.

BARTOLOMEJSKA NOĆ
Bartolomejska noć je naziv kojim se označava talas surovog progona hugenota (fran­cuskih protestanata) od strane ri­mo­katoličkih nasilnika, pod po­kro­vi­teljstvom Katarine de Mediči, majke kralja Šarla IX. Pokolj je počeo 24. avgusta 1572. godine ubistvom istaknutog protestantskog političara, admirala Gaspara de Kolinjija, da bi se tokom noći i sledećih nedelja i meseci proširio iz Pariza na druge gradove i sela širom zemlje, ostavivši za sobom oko 70000 mrtvih. Pokolji su bili prekretnica u francuskim verskim ratovima i doveli su do još žešćeg otpora protestanata.

ALEKSANDAR DIMA
Aleksandar Dima je rođen 24. jula 1802. u Viler-Koteretu nedaleko od Pariza. Njegov deda je bio markiz Antoan-Aleksandar Davi de la Pejeteri, njegova baka Mari-Seset Dima, crna robinja sa Haitija. Njihov sin je koristio majčino prezime, i pod imenom Toma-Aleksandar Dima stigao je do čina generala u doba Napoleona Bonaparte. Njegov sin Aleksandar, budući pisac, odrastao je u Viler-Koteretu i tek u dvadesetoj godini odlazi u Pariz, a u dvadeset petoj je postigao prvi uspeh kao dramski pisac, po čemu je i stekao slavu. Dima je napisao stotine dramskih komada, romana i putopisa, brojne priče za decu i jedan kulinarski rečnik. Pokrenuo je veliki broj časopisa i pisao za njih svake nedelje. Dima je svakako bio jedan od najplodnijih pisaca u istoriji i nikada se nije ustručavao od kreativne saradnje sa drugim piscima, Ogistom Makeom između ostalih. Upravo u saradnji sa njim je 1845. nastala trilogija poznata kao Romanse Valoa, koju čine Gospođa de Monsoro i Četrdeset pet vitezova, a od 1847. i drama Kraljica Margo, koja je u integralnom izvođenju trajala punih devet časova i postigla nezapamćen uspeh. Njegov sin, Aleksandar Dima–Sin, bio je takođe pisac brojnih drama i romana, od kojih je najpoznatiji Dama sa kamelijama, koji je poslužio kao osnova za Verdijevu operu Travijata. Posle mnogih godina pisanja, putovanja i lagodnog života, stičući i gubeći bogatstva nekoliko puta, Aleksandar Dima Otac je umro 5. decembra 1870. u Puiju, kraj Dijepa. Priča njegovog romana Kraljica Margo poslužila je 1994. godine kao osnova za istoimeni uspešni francusko-nemački film Patrisa Šeroa, za koji je muziku napisao Goran Bregović.

GORAN BREGOVIĆ
Rođen u Sarajevu, sa balkanskim korenima, idejama okrenutim XXI veku, kojem ide u susret punom snagom. Krajem 80-ih Bregović prestaje sa stalnim, za njega rutinskim nastupima, da bi komponovao muziku za film Emira Kusturice Dom za vešanje i ostvaruje svoj san iz detinjstva, da živi u maloj kući na Jadranskoj obali. Rat prekida ovaj, kao i mnoge druge snove, i Goran je primoran da sve napusti i nađe egzil u Parizu. Dolazak u Pariz i poznanstvo sa Patrik Seroom otvaraju mu vrata za komponovanje muzike za film Kraljica Margo, koji je dobio „Zlatnu palmu”, na Filmskom festivalu u Kanu 1994. godine. „To je veličanstveno komponovano delo sa elementima roka”, naglašavaju kritičari. Muzika Gorana Bregovića objedinjuje zvuke ci­gan­skih duvačkih limenih instrumenata i bugarske tra­dicio­nalne polifonije. Zvuk gitare i tradicionalni uda­rački instrumenti, uz zanimljiv prizvuk rok akcenata i po­dršku razbuktale svirke gudača, naša duša instiktivno prepoznaje, a telo prima kao neodoljiv podsticaj za igru. Sve ono što Goran Bregović radi „voleli to mnogi ili ne”, izazivalo je veliko interesovanje publike, u Srbiji i u Evropi. Kompozitor koji uživa slavu u inostranstvu, donosi premijeri baleta Kraljica Margo veliki eksluzivitet. Sve ono što Goran dotakne, prihvata se kao novi tip izvođenja muzike. Evidentno, Goran Bregović nastavlja svoju karijeru zreliji i uspešniji nego ikada.

KRUNISLAV SIMIĆ
Uporedo sa pohađanjem srednje Baletske škole „Lujo Davičo” studirao je slikarstvo na Odseku za konzervaciju i restauraciju, na Višoj pedagoškoj akademiji u Beogradu. U Narodnom pozorištu u Beogradu debituje u predstavi Darinkin dar i postepeno preuzima glavne muške uloge u klasičnom i savremenom repertoaru. Od 1988. bavi se koreografskim radom. Specifičan smisao za uobličavanje likova i snažna scenska ekspresija omogućili su mu da ostvari brojne značajne uloge u kojima je samostalno ili sa Baletom Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada nastupao na svim scenama u zemlji,  i na scenama u inostranstvu: Franc (Kopelija), Per Gint (Per Gint), Puk (San letnje noći), Samson (Samson i Dalila), Rob (Šeherezada), Đuraško (Jelisaveta), Aleksis Zorbas (Grk Zorba). Za Narodno pozorište u Beogradu postavlja balet Pokajnik (S. Šepić) 1988. godine. U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu postavlja balete: Pieta (E.  Morikone) 1988, Kraljeva jesen (Bošnjak) 1992, Grk Zorba (M. Teodorakis) 1994. U Kamernoj operi Madlenianum postavlja balete: Orfej u podzemlju 1999, kao i balet Nižinski – Zlatna ptica (Nijinski - L’oiseau d’or) 2001. Takođe, koreografski oblikuje dramske predstave Koštana i Tri musketara, a za Teatar „T” postavlja mjuzikl Cigani lete u nebo (2004). Televizijske produkcije: baleti Tesla 2003. i Hamlet 2004. godine. Bio je član žirija na prvom takmičenju Koreo­grafskih minijatura u Beogradu 1997. i žirija za Nagradu „Dimitrije Parlić” za 2000. godinu. Za igračka dostignuća dobija Nagradu Baletskog festivala u Ljubljani (1988, Per Gint), kao i četiri godišnje Nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu. Kao koreograf, nagrađen je „Zlatnom plaketom” na Međunarodnom takmičenju koreografa u Novom Sadu (1988, Pieta), godišnjom Nagradim Narodnog pozorišta u Beogradu (1991, Pokajnik), Godišnjom nagradama Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (1992, Kraljeva jesen i 1994, Grk Zorba), kao i najvećim priznanjem u oblasti baletske umetnosti koje dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije – Nagradom „Dimitrije Parlić” za predstavu Orfej u podzemlju, 1999.

Vesna Šouc je redovni profesor dirigovanja i šef Katedre za dirigovanje na Fakultetu Muzičke Umetnosti u Beogradu. U Pozorištu na Terazijama je šef dirigent, a angažovana je i u Operi i Teatru Madlenianum i Narodnom pozorištu u Beogradu. Diplomirala je i magistrirala dirigovanje u klasi prof emeritusa Darinke Matić Marović i diplomirala na odseku za Opštu muzičku pedagogiju na FMU u Beogradu. Ona je pod‌jednako uspešan, simfonijski, pozorišni i horski dirigent. Na njenom programu su dela svetskog, klasičnog repertoara, kao i dela savremenih autora, uključujući i veliki broj premijernih izvođenja. Dirigovala je preko hiljadupetstotina predstava (opera, balet, mjuzikl) i petstotina koncerata, učestvovala na mnogim internacionalnim festivalima, realizovala trajne snimke za domaće i inostrane medije. Nastupala je sa solistima i baletskim igračima svetskog renomea, koncertirala u nekim od najpoznatijih dvorana (Salle Gaveu u Parizu, Aleksandrinski Teatar u St Peterburgu i dr.). Ostvarila je veliki broj trajnih snimaka za domaće i inostrane medije, snimila šest CD-a, od kojih su tri za inostrane izdavače. Rukovodila je Simfonijskim orkestrom Fakulteta muzičke umetnosti, bila šef dirigent Opere i Teatra Madlenianum, dirigovala svim simfonijskim orkestrima u zemlji, kao i inostranim orkestrima: Filharmonijom Rige ( Latvia ), MATAV Simfonijskim orkestrom (Budimpešta), Segedinskim simfonijskim orkestrom, Simfonijskim orkestrom Istanbula, Simfonijskim orkestrom Burse, Filharmonijom Banja Luke i dr. Sarađivala je sa: Beogradskim kamernim orkestrom "Dušan Skovran", Kraljevskim gudačima Svetog Đorđa, Kamernim orkestrom RTS-a, Novosadskim kamernim orkestrom, Kamernim orkestrom škole za muzičke talente iz Ćuprije i dr. Bila je šef hora opere Narrodnog pozorišta u Beogradu, a na početku svoje karijere je rukovodila horovima:"B. Radičević", "Bel canto" i "Lola", od kojih je prva dva i osnovala. Kao klavirski saradnik operskih pevača ostvarila je preko pedeset koncerata, kao i veliki broj trajnih snimaka, u zemlji i inostranstvu. Bila je profesor na Bilgi Univerzitetu (Istanbul) i Akademiji Umetnosti (Banja Luka). Dobitnik je: Oktobarske nagrade Zemuna, Zlatne značke kulturno prosvetne zajednice Srbije, Srebrne plakete Univerziteta Umetnosti, dve Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama, Počasne Povelje Opere i Teatra Madlenianum, Studentske Oktobarske nagrade Beograda. Gostovala je u Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, Italiji, Danskoj, Švajcarskoj, Letoniji, Grčkoj, Slovačkoj, Kanadi, Turskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji.