Kavez
balet na muziku Gustava Malera

Kruna večeri bio je balet Kavez, po libretu i u koreografiji Lidije Pilipenko… Kavez – ludnica na kraju našeg veka i milenijuma, izopačenost sjajno profiliranih stanovnika jedne izolovane sredine, njihovo uzaludno nastojanje da pronađu svesni deo sebe – Pilipenkova je, pre svega, odlično režijski postavila. U snažnoj, gotovo socijalnoj igračkoj drami, kao na nekoj čudesno osmišljenoj traci neprestano su se ređala teatarski upečatljiva mizanscenska rešenja, silovitog plesnog naboja. Rađanje deteta, kao nada, kao podsticaj, kao otrežnjenje, tračak svetlosti, bili su pravi put u novo stoleće iz ovovekovnog kaveza.

… Treba zaključiti da je najzrelije ostvarenje u oblasti umetničke igre u 1999. godini kod nas bio Kavez… Gledajući Kavez – iz našeg domaćeg kaveza – bili smo svesni da u ovoj

(…) Igračkoj drami vidimo nas same.

(…) Originalna igračka rešenja opore savremene plesne leksike oštrih fizičkih obrisa, činili su da se uzbudimo i da se zamislimo.

Milica Zajcev