Кавез
балет на музику Густава Малера

Круна вечери био је балет Кавез, по либрету и у кореографији Лидије Пилипенко… Кавез – лудница на крају нашег века и миленијума, изопаченост сјајно профилираних становника једне изоловане средине, њихово узалудно настојање да пронађу свесни део себе – Пилипенкова је, пре свега, одлично режијски поставила. У снажној, готово социјалној играчкој драми, као на некој чудесно осмишљеној траци непрестано су се ређала театарски упечатљива мизансценска решења, силовитог плесног набоја. Рађање детета, као нада, као подстицај, као отрежњење, трачак светлости, били су прави пут у ново столеће из ововековног кавеза.

… Tреба закључити да је најзрелије остварење у области уметничке игре у 1999. години код нас био Кавез… Гледајући Кавез – из нашег домаћег кавеза – били смо свесни да у овој

(…) Играчкој драми видимо нас саме.

(…) Оригинална играчка решења опоре савремене плесне лексике оштрих физичких обриса, чинили су да се узбудимо и да се замислимо.

Милица Зајцев