Jesenje cveće

Nadahnuće za Jesenje cveće našla sam u industrijskoj revoluciji s kraja 19. i početka 20. veka. Sabor ove seoske zajednice slavi smenu godišnjih doba. Reč je o kulturnom iskorenjivanju i propadanju običaja, osvedočenom u seoskom egzodusu koji se ponekad pretvara u izgnanstvo. Moja težnja ka klasičnom izrazu išla je na ruku razvoju mog istraživačkog rada koji se temeljio na asimilaciji te tehnike, izmenjene najaktuelnijim jezikom koji je objedinio najrazličitije komponente pokreta. Različite umetničke discipline kao što su igra, pozorište, film, cirkus, plastične umetnosti, književnost... uzajamno su se hranile i omogućile crpljenje bogatstva izraza prožetog savremenim društvenim strujanjima i realnošću života nasuprot događajima u svetu promena.
Mari-Klod Pjetragala

MARI-KLOD PJETRAGALA
Otpočinje baletsko školovanje u Školi pariske Opere 1973. gde će 1990. dobiti zvanični status zvezde posle nastupa u baletu Don Kihot u verziji Rudolfa Nurejeva. Igrala je glavne uloge u celokupnom klasičnm repertoaru i radila sa mnogim značajnim savremenim koreografima: Bežar, Forsajt, Kilijan, Peti, Kaningem, MekMilan, Nojamjer, Robins, Ek, Wilson, Van Dancig, Karson. 1994. dobija visoki državni orden – Vitez umetnosti i književnosti. 1996. kreira svoj prvi balet – Korzika, inspirisan dramatikom njenog rodnog kraja. Napušta Operu u Parizu 1998. da bi preuzela funkciju umetničkog direktora Nacionalnog baleta iz Marseja i Više baletske škole. Na čelu kompanije ostaje 6 godina kreirajući sasvim nov repertoar. Kreira za kompaniju svojih 9 baleta. Objavila je 2 knjige - Legenda igre i Pisati ples. 1997. dobija najviši državni orden – Vitez reda za nacionalne zasluge. 1998. u Moskvi dobija Nagradu „Benua" za ples i ulazi u muzej Grevin – poznati Muzej voštanih figura u Parizu. 1999. ulazi u Larousse enciklopediju. Postavlja balet Enco 2002. koji je nagrađen kao najbolja predstava u Olimpiji. Debituje na filmu „Kad ugledam sunce" 2003. Značajna pojava u svetu pariske mode. Kreira vlastitu baletsku kompaniju 2004. zajedno sa Žilijenom Druom, prvim igračem i asistentom koreografa.

PATRIK MURU, kostimograf
Poreklom sa Sardinije. Nagradama Nacionalnog udruženja kostimografa iz 1986. i „Novi talenat“ za mušku i žensku kolekciju iz 1987, kao i angažmanom za modnog kreatora na Bijenalu u Barseloni 1989, probio se na parisku modnu scenu. Radi kao umetnički direktor Škole visoke mode pod patronatom Udruženja stilista i predsednik je Departmana kreatora u Parizu. Njegove kreacije bile su izložene u Muzeju mode u Marseju i Muzeju mode i primenjenih umetnosti u Parizu. Patrik Muru je radio kostime za brojne balete, pozorišne predstave i filmove. Kreirao je kostime i dekor za Bijenale u Marseju i Bijenale u Veneciji sa koreografom Karolin Karlson, 2002. godine. Sarađivao je sa koreografima: Horta, Verlok, Brumašon, Baiz. Zajedno sa Erikom Valentenom, dizajnerom svetla, realizovao je sve koreografske postavke Mari-Klod Pjetragale.