Јесење цвеће

Надахнуће за Јесење цвеће нашла сам у индустријској револуцији с краја 19. и почетка 20. века. Сабор ове сеоске заједнице слави смену годишњих доба. Реч је о културном искорењивању и пропадању обичаја, осведоченом у сеоском егзодусу који се понекад претвара у изгнанство. Моја тежња ка класичном изразу ишла је на руку развоју мог истраживачког рада који се темељио на асимилацији те технике, измењене најактуелнијим језиком који је објединио најразличитије компоненте покрета. Различите уметничке дисциплине као што су игра, позориште, филм, циркус, пластичне уметности, књижевност... узајамно су се храниле и омогућиле црпљење богатства израза прожетог савременим друштвеним струјањима и реалношћу живота насупрот догађајима у свету промена.
Мари-Клод Пјетрагала

МАРИ-КЛОД ПЈЕТРАГАЛА
Отпочиње балетско школовање у Школи париске Опере 1973. где ће 1990. добити званични статус звезде после наступа у балету Дон Кихот у верзији Рудолфа Нурејева. Играла је главне улоге у целокупном класичнм репертоару и радила са многим значајним савременим кореографима: Бежар, Форсајт, Килијан, Пети, Канингем, МекМилан, Нојамјер, Робинс, Ек, Wilson, Ван Данциг, Карсон. 1994. добија високи државни орден – Витез уметности и књижевности. 1996. креира свој први балет – Корзика, инспирисан драматиком њеног родног краја. Напушта Оперу у Паризу 1998. да би преузела функцију уметничког директора Националног балета из Марсеја и Више балетске школе. На челу компаније остаје 6 година креирајући сасвим нов репертоар. Креира за компанију својих 9 балета. Објавила је 2 књиге - Легенда игре и Писати плес. 1997. добија највиши државни орден – Витез реда за националне заслуге. 1998. у Москви добија Награду „Бенуа" за плес и улази у музеј Гревин – познати Музеј воштаних фигура у Паризу. 1999. улази у Larousse енциклопедију. Поставља балет Енцо 2002. који је награђен као најбоља представа у Олимпији. Дебитује на филму „Кад угледам сунце" 2003. Значајна појава у свету париске моде. Креира властиту балетску компанију 2004. заједно са Жилијеном Друом, првим играчем и асистентом кореографа.

ПАТРИК МУРУ, костимограф
Пореклом са Сардиније. Наградама Националног удружења костимографа из 1986. и „Нови таленат“ за мушку и женску колекцију из 1987, као и ангажманом за модног креатора на Бијеналу у Барселони 1989, пробио се на париску модну сцену. Ради као уметнички директор Школе високе моде под патронатом Удружења стилиста и председник је Департмана креатора у Паризу. Његове креације биле су изложене у Музеју моде у Марсеју и Музеју моде и примењених уметности у Паризу. Патрик Муру је радио костиме за бројне балете, позоришне представе и филмове. Креирао је костиме и декор за Бијенале у Марсеју и Бијенале у Венецији са кореографом Каролин Карлсон, 2002. године. Сарађивао је са кореографима: Хорта, Верлок, Брумашон, Баиз. Заједно са Ериком Валентеном, дизајнером светла, реализовао је све кореографске поставке Мари-Клод Пјетрагале.