Iluzijæ
komedija Pjera Korneja
PJER KORNEJ (1606. – 1684.) i njegovo vreme
1606. - 6. juna, Pjer Kornej je rođen u Ruanu (Normandija), u dobrostojećoj građanskoj porodici. U Engleskoj izvedeni Kralj Lir i Magbet. Rođen Rembrant.
1615. – 1622. - Kornej pohađa jezuitsku školu u Ruanu.
1616. - Umiru Šekspir i Servantes.
1617. - Luj XIII Burbonski biva krunisan.
1618. - Izbija Tridesetogodišnji rat na tlu Nemačke.
1622. - Rišelje postaje kardinal, rođen Molijer.
1624. - Kornej završava studije prava i postaje advokatski pripravnik u ruanskoj skupštini.
1629. - Kornejeva komedija Melita biva postavljena u Parizu. Postavlja je trupa Šarla Le Noara i predstava doživljava veliki uspeh kod publike. Mladom Korneju to donosi ugled, a slava mu prija.
1630. - Kornej piše tragikomediju Klitandar.
1632. - Komedija Udovica. Rođen Vermer.
1633. - Komedije Galerija u palati i Pratilja.
1634. - Komedija Kraljevski trg. Trupa Šarla Le Noara (koja i dalje ekskluzivno izvodi Kornejeve dramske tekstove) dobija zgradu i postaje stalno pozorište.
1635. - Medeja, prva Kornejeva tragedija. Osniva se Francuska akademija. Francuska se uključuje u Tridesetogodišnji rat. Umire Lope de Vega. Kalderon piše Život je san.
1636. - Kornej piše Komičnu (Pozorišnu) Iluziju.
1637. - Izvedena tragikomedija Sid, Kornejevo prvo remek delo. Predstava doživljava ogroman uspeh, ali istovremeno pokreće veliku polemiku i osudu dela stručne javnosti. Spor oko Sida morala je da reši Akademija. Kornej dobija osudu Akademije.
1638. - Rođen Luj XIV.
1639. - Rođen Žan Rasin.
1640. – 1648. - Ženi se Marijom De Lamperijer sa kojom će imati šestoro naslednika. Veoma plodan period za Kornejev dramski opus. Piše tragedije – Horacije (prva velika Kornejeva čista tragedija), Sina, Polijekt, Pompejeva smrt, Radogunda, Teodora, Heraklije kao i komedije Lažljivac i Nastavak Lažljivca.
1643. - Dobija novčanu pomoć dvora.
1647. - Kornej konačno, tek iz trećeg pokušaja, biva izabran za člana Akademije.
1648. - Vestfalskim mirom okončan je Tridesetogodišnji rat.
1651. - Tragedija Nikomed.
1659. - Tragedija Edip, koju piše po narudžbini svog novog pokrovitelja Fukea, doživljava ogroman uspeh. Molijer stupa na pozorišnu scenu Francuske komadom Smešne precioze.
1661. - Kornej doživljava veliki uspeh tragedijom sa mašinama pod imenom Zlatno Runo. Molijer piše i izvodi Školu za žene. Lavina napada i polemika obrušila se na Molijera zbog ove komedije. Počinje period svevlašća Luja XIV.
1663. - Tragedija Sofonizba biva mu brutalno napadnuta i podiže se velika polemika oko nje. Sa druge strane, Kornej sa svojim bratom (takođe u to vreme cenjim dramskim piscem) istupa protiv Molijera i pridružuje se napadima na njegovu Školu za žene. Kornej postaje uživalac izdašne novčane pomoći Luja XIV.
1664. - Tragedija Oton. Na pozorišnom nebu Pariza pojavljuje se Rasin tragedijom Tebaida. Kornej i Rasin biće ljuti suparnici skoro do kraja Kornejevog života. Počinje afera oko Molijerovog Tartifa.
1665. - Rasin doživljava prvi veći uspeh tragedijom Aleksandar. Molijer piše Don Žuana.
1669. - Kornej učestvuje u nekoliko rasprava i polemika. Objavljuje stihovanu i proznu verziju prevoda Molitve svete device. Rasinov Britanik. Treća verzija Molijerovog Tartifa najzad prolazi cenzuru i doživljava trijumf na sceni.
1670. - Kornejeva herojska komedija Tit i Berenika izvedena je nedelju dana nakon Rasinove tragedije Berenika. Rasin odnosi nedvosmislenu pobedu kod publike. Molijer piše Građanina plemića.
1673. - Umire Molijer neposredno posle izvođenja svog Uobraženog bolesnika. Rasin piše Mitridada. Prva francuska opera koju prikazuju Lili i Kino.
1674. - Poslednji Kornejev komad, tragedija Surena.
1675. - Korneju prestaje da stiže kraljevska finansijska potpora. Povlači se sa scene. Miri se sa Rasinom sa kojim nikada nije stajao najbolje.
1680. - Pod kraljevim patronatom, Molijerova trupa spaja se sa pozorištem Burgonj i tako nastaje čuvena Francuska komedija (Comedie-Francaise).
1684. - Pjer Kornej umire u Parizu.
1685. - Rasin izriče javni hvalospev svom pokojnom suparniku u Francuskoj akademiji.
Izvor: Jovan Popov, Hronološki pregled piščevog doba, života i dela.
REČ DRAMATURGA
U Kornejevom dramskom opusu prepliću se dva žanra – barok i klasicizam. Njegove ranije drame, između ostalih i Komična Iluzija, imaju odlike baroka u kom preovladava forma naspram suštine koju Kornej stilizuje i naglašava, a tek kasnije se posvećuje svojim značajnijim tragedijama sa elementima klasicističke poetike. Sam zaplet drame Komična Iluzija sveden je na efekat pozorišta u pozorištu, kao i konstantne iluzornosti kojom se briše granica između stvarnog i nestvarnog. Podelivši dramu na tri odvojene radnje, Kornej izvodi postupak mise en abyme koji je karakterističan za baroknu estetiku. Figura čarobnjaka, priviđenja, oživljeni mrtvi, višestruki dekor kao i hiperbolisani junaci takođe spadaju u barokne elemente. U predstavi Iluziæ vidljivo je služenje tim elementima dodajući još jednu novu, savremeniju priču koja se bavi prijateljstvom i kolegijalnošću, odnosom glumca i reditelja, ali i glumca i publike, kao i stvaranjem umetnosti u krizi. Kornejev junak je odlučan, slobodan i energičan. Njegovi zapleti su često komični, a razlozi sukoba među junacima sitničavi. Sukobi glavnih junaka su sukobi samog Korneja – pojedinac/država, čovek/zakon, individua/društvo. Stih kojim piše je herojski aleksandrinac, uvek rimovan dvanaesterac. Ljubav u Kornejevim komadima je uzvišena, preuzeta iz viteške kulture srednjeg veka, a junaci sa prostim opaskama obično ostaju praznih ruku. Jovan Hristić u svom tekstu Erotska i etička geometrija Pjera Korneja navodi da je Kornej prvi dramski pisac koji se udaljio od Aristotela pretvorivši sažaljenje i strah u divljenje koje je dosledno sprovodio u svojim tragedijama. Odnos sažaljenja i straha je predstavljao poistovećivanje s junakom koji je nama sličan, a divljenje osećamo prema nekome ko nam nije sličan, ko je daleko bolji, uzvišeniji i savršeniji od nas, ko je, ukratko, daleko od nas.
Hristina Mitić
NIKOLA ZAVIŠIĆ
pozorišni reditelj i dizajner svetla
Rođen 1975. u Beloj Crkvi u Banatu. Magistrirao na Pozorišnom fakultetu Akademije lepih umetnosti u Pragu (DAMU), na Katedri za režiju u alternativnom i lutkarskom pozorištu, 2003. godine. Bavi se pozorišnom režijom, pisanjem, dramaturgijom i dizajnom svetla. Iskustvo koje je dobio radeći kao asistent A. J. Weissbard-a dizajnera svetla, na operi Osud Leoša Janačeka u režiji Roberta Vilsona, u Narodnom pozorištu u Pragu 2002. godine trajno ga usmerava ka istraživanju upotrebe svetla u pozorištu. Režirao je u pozorištima u Srbiji, Sloveniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Rusiji, Češkoj, Nemačkoj i Holandiji. Pozorišta za decu:
Malo pozorište „Duško Radović“, Pozorište lutaka „Pinokio“, Narodno pozorište u Užicu, Gradsko pozorište u Podgorici, Dječje kazalište Branka Mihaljevića u Osijeku, Kazalište lutaka Zadar, Kazalište Virovitica, Krasnojarski Teatar Kukol (Krasnojarsk, Rusija), Teatar Kukol „Guliver“ (Kurgan, Rusija). Pozorišta za odrasle: Divadlo Ponec (Prag, Češka), Oerol festival (Terčeling, Holandija), Grand Theatre Groningen (Holandija), Bitef teatar, Atelje 212, SNP, JDP, Narodno pozorište Subotica, Narodno pozorište u Beogradu, Slovensko ljudsko gledališče (Celje, Slovenija), HNK Osijek (Hrvatska). Osvajao mnoge nagrade za svoje predstave: Festival Zlatni lav, Umag (Hrvatska); Susreti profesionalnih pozorišta Vojvodine; Susreti profesionalnih lutkarskih pozorišta Srbije; TIBA festival; Festival pozorišta za djecu, Kotor (Crna Gora); Festival ASSITEJ-a Hrvatske, Čakovec (Hrvatska); Festival antičke drame STOBI (Makedonija); TEATAR fest, Banja Luka, BiH; Dani komedije, Jagodina itd.
ILUZIJÆ
iluzija iluzije
Pozorište je komplikovan mehanizam. Proces nastanka pozorišne predstave je stvaranje nove i žive energetske strukture. Treba uskladiti mnogo titrajućih duhova. Treba ih usmeriti ka zajedničkom cilju, ka smislu. Dakle, može da se kaže da je pozorište alhemija, magija. O pozorištu kao magičnom mestu, koje je sposobno da stvara utvare i prikaze koje do tog trenutka na tom mestu nisu postojale govori i Pjer Kornej u svojoj komediji „Komična iluzija“ ili kako se takođe može prevesti – „Pozorišna iluzija“. U samom naslovu nam pisac daje ključ, definiciju svoje teze – da je teatar velika opsena u kome je sve moguće, da smo ušavši u prostor za igru već prihvatili ideju o igri samoj, o tome da smo, kao publika sa jedne strane i mi deo te igre u kojoj namerno i svojevoljno pristajemo da verujemo da je to što gledamo stvarno, da ti ljudi sa scene nisu oni sami već da (upravo zbog nas) predstavljaju nekog drugog. To je iluzija na koju pristajemo jer nam je duh željan igre, željan prevare, željan iluzije, opsene, željan prodora u druge svetove, dimenzije koji ne postoje. U krajnjoj liniji, svi želimo da kontrolišemo makar mali deo vremena ispred nas, da verujemo da od našeg mentalnog procesa ipak nešto zavisi, ako ništa drugo onda taj zajednički čin koji se odigrava, odnosno pozorišna predstava. Predstava koja je pred vama otkriva i otvoreno se igra sa tom iluzijom na više načina. Ona je pošla od Korneja i njegove „Komične iluzije“ ali je nastavila svoj put stvarajući sopstveni svet sopstvene iluzije, svet koji se tiče upravo glumaca pred vama i autorskog tima koji je predstavu stvarao danas i ovde, u okolnostima koje radije ne bih pominjao, zbog njihove jezive svakodnevnosti. Dovoljno je reći da već godinu dana ne živimo ni onako nenormalno kako smo do tada živeli, već sada opterećeni još i pandemijom nepoznatog virusa kao da mnogostruko manje znamo bilo šta i o sebi i o životu i o tome šta se to uopšte oko nas dešava. Ovo zvuči kao tema nekog horor ili naučno-fantastičnog romana. Nije. To živimo. Svakoga dana. Već dovoljno dugo da je postalo normalno. A nije. Apsurdno je. Potpuno van pameti. Naša „ILUZIJÆ“, iluzija iluzije, pokušava da nam uz pomoć Korneja i njegovih likova pomeri percepciju i unese nas u drugu dimenziju, u kojoj važe drugačija pravila i ritmovi, a koja je pre svega otvorena i vedra, razigrana i sumanuta, vrcava i brza, ali sa ipak doslednom dozom vesele melanholije.
Nikola Zavišić
Premijerno izvođenje
Premijera 22. marta 2021.
Scena „Raša Plaović“
Pjer Kornej
ILUZIJÆ
Prevod Jovan Popov
Režija, scenografija i dizajn svetla Nikola Zavišić
Kostimografija Bojana Nikitović i Suna Kažić
Kompozitor i dizajn zvuka Anja Đorđević
Dramaturgija Hristina Mitić*
Scenski govor Ljiljana Mrkić Popović
Scenski pokret Tamara Pjević
Producenti Nemanja Konstantinović i Milorad Jovanović
Video rad Filip D. Mikić
Premijerna podela:
Reditelj i Klendor Nikola Vujović / Ivan Bosiljčić
Glumac i Matamor Miloš Đorđević
Glumica i Izabela Sena Đorović
Glumica i Liza Anastasia Mandić
Glumac, Pridaman i Žeront Zoran Ćosić
Glumac, Dorant i Adrast Nemanja Stamatović
Glumac i Alkandar Bogdan Bogdanović
Asistent reditelja Rastislav Ćopić
Asistenti scenografa Jasna Saramandić i Marija Mandić
Inspicijent Sanja Ugrinić Mimica
Sufleri Danica Stevanović i Marija Nedeljkov
Internacionalna praksa, režija Julia Levai (Budimpešta / London)
Julija Levai je učesnik u programu Umetničke rezidencije Evropske pozorišne konvencije (ETC) u okviru programa ENGAGE koji je sufinansiran sredstvima iz programa Kreativna Evropa Evropske Unije.
Internacionalna praksa, dizajn zvuka Uroš Jovanović (Utreht)
Producent na praksi Milica Topalović
* Apsolvent dramaturgije FDU na praksi
Zahvaljujemo punog srca na prijateljskoj pomoći:
Dejanu Kragulju, snimatelju zvuka
Filipu D. Mikiću, video umetniku
Ivanu Rankoviću, sopran-saksofonisti i klarinetisti
Mini Strugar, dizajnerki i producentkinji zvuka
Majstor svetla Srđan Mićević
Majstor maske Marko Dukić
Majstor pozornice Dejan Radenković
Majstor tona Dejan Dražić
Kostim i dekor izrađeni u radionicama Narodnog pozorišta u Beogradu