Građanin plemić
komedija Ž. B. P. Molijera

O ADAPTACIJI MOLIJEROVE KOMEDIJE
MOLIJEROV GRAĐANIN PLEMIĆ
Molijerova komedija (sa baletom) u pet činova u prozi Građanin plemić napisana je i prvi put sa velikim uspehom izvedena 14. oktobra 1670. Sam naslov govori jasno da je tema komada skorojevićstvo. Protagonista, bogati građanin, gospodin Žurden, pokušava na sve načine pomoću svojih para da postane plemić. Nabavlja učitelje muzike, igre, mačevanja, filozofije, kao i krojače da mu sačine odela kakva nose plemići. Druži se sa siromašnim plemićem Dorantom koji ga zloupotrebljava tako što pozajmljuje od njega novac da bi osvojio srce plemenite udovice Dorimene, a sve obećavajući da će Žurdena predstaviti Dorimeni, pa napokon i kralju. Zaplet se u komediji relativno kasno pojavljuje, tak kad Žurden, zaljubljen u Dorimenu, naumi da je, pored žive sopstvene žene isprosi, zatim da postane turski „mamamuši“ plemić i da napokon svoju ćerku uda za turskog princa. U tome ga sprečavaju zdrav razum njegove žene, služavke i mladi ćerkin udvarač Kleont.

ADAPTACIJA
Budući da je reditelj Darijan Mihajlović naumio da ovaj komad režira sa omanjim ansamblom Srpske drame prištinskog Narodnog pozorišta u Kosovskoj Mitrovici, i budući da ansambl nema pozornicu i da je komedija imala da se igra na trgovima po srpskim enklavama, dužina komada i veliki broj likova su morali biti maksimalno redukovani. Stoga sam preduzela sledeće: Pratila sam rediteljsku koncepciju u kojoj je gospođa Žurden ta koja poseduje novac, jer se naglo, na sumnjiv način obogatila. Svela sam likove samo na glavne nosioce radnje i njih je ostalo osam – gospodin i gospođa Žurden, Kleont i Lusila, Dorant i Dorimena, Kleontov sluga i služavka gospođe Žurden. Kleont i njegov sluga se u adaptaciji pretvaraju da su učitelji svih veština do kojih je stalo Žurdenu, i svoje često prisustvo koriste da bi se udvarali Žurdenovoj ćerki i služavki. Tako su nestali likovi svih učitelja, pa i krojač i njegov sluga. Scene su se skratile i glavni zaplet se značajno pomerio ka uvodu. Dalje radnja teče tako što su izbačene sve pripreme za večeru koja predstavlja okosnicu zapleta. Za vreme večere na kojoj se Žurden udvara Dorimeni, zapravo joj se udvara Dorant, dok se neočekivano ne vrati gđa Žurden i sve ih rastera. Žurden potom odluči da se suprotstavi svojoj ženi i da ćerku uda za nekog plemića. Kleontov dovitljivi sluga smišlja razrešujući plan koji će sve dovesti u sklad. Kleont, sluga i služavka gđe Žurden odigravaju turske zvaničnike koji dodeljuju Žurdenu titulu plemića „mamamušija“. Tako su izbačeni i balet i svi likovi turske svite. Zatim Lusilu udaju za turskog princa koji je prerušeni Kleont. Istom prilikom se Dorant ženi Dorimenom. I tako je u raspletu gospodin Žurden kažnjen za svoju pokondirenost. On ostaje sa svojom opakom bogatom ženom i bez nade da će ikada postati plemić.

DARIJAN MIHAJLOVIĆ
Rođen je 1972. u Beogradu. Diplomirao je na Katedri za pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Stipendista je Fonda „Madlena Janković“, u oblasti dramskih umetnosti. Bio je umetnički direktor Pozorišta „Dadov“ od 1994. do 2000, gde je vodio studio glume. Jedan je od osnivača, reditelj i producent pozorišne trupe „Torpedo“, koja je obišla skoro sve evropske zemlje i neke od najznačajnijih evropskih festivala. Docent je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, Odsek za pozorišnu režiju. Dobitnik je većeg broja nagrada:
- Nagrada „Joakim Vujić“ za najbolju režiju, za predstavu Koplje Užičkog pozorišta (1998)
- „Zlatni ćuran“ za najbolju režiju, za predstavu Laki komad Kruševačkog pozorišta (Jagodina, 2001)
- „Zlatna plaketa grada Beograda“, nagrada za najbolju režiju i za najbolji kratki igrani film na Festivalu kratkog, dokumentarnog i animiranog filma
- Specijalna nagrada žirija i „Zlatna pomorandža“ na Festivalu kratkog i dokumentarnog filma u Antaliji
- Godišnja nagrada za najbolju predstavu u celini Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, za Verdijevu operu Magbet, 2002.
Opera Magbet je proglašena za operski događaj decenije od strane muzičkih kritičara SR Jugoslavije. Režirao je više od 40 pozorišnih predstava i tri opere. Autor je dva objavljena i izvedena dramska teksta. Režirao je dve igrane serije, Podijum i Na slovo, na slovo, više TV spotova i emisija, kao i dva dokumentarna dugometražna filma koja su obišla sve relevantne festivale dokumentarnog filma (produkcija UNESCO).

REČ REDITELjA
Građanin plemić je oksimoron, kako to književna teorija naziva. Sam čin igranja ovog komada u našem vremenu doprinosi tom terminu i proizvodi nove oksimorone. Mogućnost nemogućeg igranja ove predstave i ovog pozorišta u svom matičnom gradu. Ružna lepota scenografije koje nema, a koju čine polusrušene zgrade u kojima se ova predstava igra. Na kraju, da li je samo Molijer znao da prestankom važnosti aristokratije, neće nestati i skorojevići, foliranti, lažovi, secikese, licemeri, prevaranti i da su oni geografski i istorijski i dalje ravnomerno raspoređeni...