Грађанин племић
комедија Ж. Б. П. Молијера

O АДАПТАЦИЈИ МОЛИЈЕРОВЕ КОМЕДИЈЕ
МОЛИЈЕРОВ ГРАЂАНИН ПЛЕМИЋ
Молијерова комедија (са балетом) у пет чинова у прози Грађанин племић написана је и први пут са великим успехом изведена 14. октобра 1670. Сам наслов говори јасно да је тема комада скоројевићство. Протагониста, богати грађанин, господин Журден, покушава на све начине помоћу својих пара да постане племић. Набавља учитеље музике, игре, мачевања, филозофије, као и кројаче да му сачине одела каква носе племићи. Дружи се са сиромашним племићем Дорантом који га злоупотребљава тако што позајмљује од њега новац да би освојио срце племените удовице Доримене, а све обећавајући да ће Журдена представити Доримени, па напокон и краљу. Заплет се у комедији релативно касно појављује, так кад Журден, заљубљен у Доримену, науми да је, поред живе сопствене жене испроси, затим да постане турски „мамамуши“ племић и да напокон своју ћерку уда за турског принца. У томе га спречавају здрав разум његове жене, служавке и млади ћеркин удварач Клеонт.

АДАПТАЦИЈА
Будући да је редитељ Даријан Михајловић наумио да овај комад режира са омањим ансамблом Српске драме приштинског Народног позоришта у Косовској Митровици, и будући да ансамбл нема позорницу и да је комедија имала да се игра на трговима по српским енклавама, дужина комада и велики број ликова су морали бити максимално редуковани. Стога сам предузела следеће: Пратила сам редитељску концепцију у којој је госпођа Журден та која поседује новац, јер се нагло, на сумњив начин обогатила. Свела сам ликове само на главне носиоце радње и њих је остало осам – господин и госпођа Журден, Клеонт и Лусила, Дорант и Доримена, Клеонтов слуга и служавка госпође Журден. Клеонт и његов слуга се у адаптацији претварају да су учитељи свих вештина до којих је стало Журдену, и своје често присуство користе да би се удварали Журденовој ћерки и служавки. Тако су нестали ликови свих учитеља, па и кројач и његов слуга. Сцене су се скратиле и главни заплет се значајно померио ка уводу. Даље радња тече тако што су избачене све припреме за вечеру која представља окосницу заплета. За време вечере на којој се Журден удвара Доримени, заправо јој се удвара Дорант, док се неочекивано не врати гђа Журден и све их растера. Журден потом одлучи да се супротстави својој жени и да ћерку уда за неког племића. Клеонтов довитљиви слуга смишља разрешујући план који ће све довести у склад. Клеонт, слуга и служавка гђе Журден одигравају турске званичнике који додељују Журдену титулу племића „мамамушија“. Тако су избачени и балет и сви ликови турске свите. Затим Лусилу удају за турског принца који је прерушени Клеонт. Истом приликом се Дорант жени Дорименом. И тако је у расплету господин Журден кажњен за своју покондиреност. Он остаје са својом опаком богатом женом и без наде да ће икада постати племић.

ДАРИЈАН МИХАЈЛОВИЋ
Рођен је 1972. у Београду. Дипломирао је на Катедри за позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду. Стипендиста је Фонда „Мадлена Јанковић“, у области драмских уметности. Био је уметнички директор Позоришта „Дадов“ од 1994. до 2000, где је водио студио глуме. Један је од оснивача, редитељ и продуцент позоришне трупе „Торпедо“, која је обишла скоро све европске земље и неке од најзначајнијих европских фестивала. Доцент је на Факултету драмских уметности у Београду, Одсек за позоришну режију. Добитник је већег броја награда:
- Награда „Јоаким Вујић“ за најбољу режију, за представу Копље Ужичког позоришта (1998)
- „Златни ћуран“ за најбољу режију, за представу Лаки комад Крушевачког позоришта (Јагодина, 2001)
- „Златна плакета града Београда“, награда за најбољу режију и за најбољи кратки играни филм на Фестивалу кратког, документарног и анимираног филма
- Специјална награда жирија и „Златна поморанџа“ на Фестивалу кратког и документарног филма у Анталији
- Годишња награда за најбољу представу у целини Српског народног позоришта у Новом Саду, за Вердијеву оперу Магбет, 2002.
Опера Магбет је проглашена за оперски догађај деценије од стране музичких критичара СР Југославије. Режирао је више од 40 позоришних представа и три опере. Аутор је два објављена и изведена драмска текста. Режирао је две игране серије, Подијум и На слово, на слово, више ТВ спотова и емисија, као и два документарна дугометражна филма која су обишла све релевантне фестивале документарног филма (продукција UNESCO).

РЕЧ РЕДИТЕЉА
Грађанин племић је оксиморон, како то књижевна теорија назива. Сам чин играња овог комада у нашем времену доприноси том термину и производи нове оксимороне. Могућност немогућег играња ове представе и овог позоришта у свом матичном граду. Ружна лепота сценографије које нема, а коју чине полусрушене зграде у којима се ова представа игра. На крају, да ли је само Молијер знао да престанком важности аристократије, неће нестати и скоројевићи, фолиранти, лажови, сецикесе, лицемери, преваранти и да су они географски и историјски и даље равномерно распоређени...