У МУЗЕЈУ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ОДРЖАНО ВЕЧЕ СА МАРИНОМ ВУКАСОВИЋ МЕДЕНИЦОМ

У оквиру циклуса "Сусрети", у среду 26. септембра у Музеју Народног позоришта одржано је вече са дугогодишњом костимографкињом наше Куће Марином Вукасовић Меденицом.

Бројној публици на почетку се, у кратком говору, обратио управник Народног позоришта Божидар Ђуровић који је, између осталог, казао да је за Национални театар јако важно да у својим редовима има једног тако врсног уметника као што је госпођа Вукасовић Меденица.
- Захваљујем јој на свему ономе што је радила, што сада ради и што ће радити у Народном позоришту, а вама захваљујем што сте се одазвали у толиком броју и увеличали ово њено вече - рекао је Ђуровић.
Током двочасовног програма, који је водио драматург Жељко Хубач, о Маринином богатом уметничком опусу говорили су њена колегиница и некадашња професорка на ФПУ Зора Давидовић и сценограф Герослав Зарић, глумац Хаџи Ненад Маричић прочитао је писмо редитеља Никите Миливојевића који је хитно отпутовао у Лондон ради договора о раду на једној новој представи, док се историчарка уметности Миланка Тодић присутнима обратила путем видео поруке.   
Зора Давидовић је казала да је Марина Вукасовић Меденица костимограф који, кад почне да ради посао који јој је поверен, "прво хоће све да проучи, до темеља".
- Тај приступ који она има је нешто што се веома ретко среће у овом послу. Она ништа не ради до пола, ништа не ради по површини. Због тога, све што је урадила до сада, урадила је на најбољи могући начин. Срећна сам што сам доживела да могу да говорим о Марини и што сам видела да нам пут није био погрешан - истакла је госпођа Давидовић.
У свом писму, Миливојевић се осврнуо на њихов заједнички рад на представи "Хенри Шести" нагласивши да ће га памтити дуго и због сјајне сарадње коју је имао управо са Марином.
- После првог разговора са њом, знао сам да је то сусрет са неким веома блиским... Сваки нови разговор са Марином значио је корак даље. Око нас је било десетине књига, стотине најразличитијих фотографија, текстови са интернета, фотографије "Глоба"... Жао ми је што тада нисам стигао да доведем своје студенте да виде како изгледа када се озбиљно ради костим за једну представу. И, да се увере да још увек постоје костимографи који долазе на пробе да би пратили процес како се развија представа - указао је Миливојевић.
О Маринином успешном раду на представи "Хенри Шести" говорила је и Миланка Тодић која је, између осталог, нагласила да је ту реч о костиму који је прављен не само за, како је рекла, образоване  посматраче, већ и за гледаоце који не иду баш често у позориште.
- То је костим који ће фасцинирати стручњаке, познаваоце, људе који се баве историјом позоришног костима, али ће одушевити и лаика или неког ко је, једноставно речено, залутао на позоришну представу јер у њему има веома много елемената модерног живота - објаснила је она.
Герослав Зарић је оценио да су Маринини костими "пре свега тачни" и нагласио да је то реч која најбоље описује њен рад.
Он је подсетио да су њих двоје, на свакој представи коју су радили, увек дивно сарађивали и истакао да се то дешавало захваљујући разним елементима као што су "карактерне особине које красе Марину, њена даровитост, максимална посвећеност послу..."
- Она је драгоцен човек и пријатељ. Са њом је дивно радити - рекао је  Зарић.
Неколико пута у току програма, о својој досадашњој каријери, говорила је и Марина која је дипломирала 1984. године на Факултету примењених уметности у Београду, где је стекла и звање магистар уметности из области костимографије. Причајући  о томе како и на који начин се определила за посао којим се бави, казала je да се то уопште није десило случајно с обзиром да су њени родитељи били филмски радници, па је захваљујући томе, како је истакла, "одрасла на филму".
Она се посебно захвалила Душану Макавејеву зато што је успео да је "научи како се гледа филм".
У наставку разговора, Марина је причала и о искуствима у раду на позоришним представама, сарадњи са разним редитељима, о својим изложбама...
Између говорних сегмената, по избору Петра Антоновића, емитовани су инсерти из бројних позоришних представа, филмова, музичких спотова... у којима је радила костиме.
На крају програма, специјални гост Љубиша Јовановић извео је соло на флаути из "Орфеја и Еуридике" Кристофа Вилибалда Глука.
М.Б.

БИОГРАФИЈА:

ПРОФЕСИОНАЛНИ ПУТ ОБЕЛЕЖЕН ЈЕ АКТИВНОСТИМА У РАЗЛИЧИТИМ ОБЛАСТИМА КОСТИМОГРАФИЈЕ:
• Костим у оквиру дизајна кратких видео форми – више од две стотине музичких спотова за најгледаније рок емисије у бившој Југославији
• Велики број рекламних спотова за маркетинг агенције: "Дело" (Љубљана), "Saatchi&Saatchi", "Идеа Плус", "Спектра", "IM Production", "Ogilvy&Mather", "Idols&Friends"...
• Костим у оквиру дизајна ТВ продукције у периоду од 1982 до 1994. године кроз низ тв драма, музичких и забавних серија као што су “Хит месеца”, “Подијум”…

КОСТИМОГРАФИЈА НА ФИЛМУ:
• “Кад сване дан”, режија Горан Паскаљевић, 2012.
• “Бели лавови” режија Лазар Ристовски, 2011.
• “Свети Георгије убива аждаху”, режија Срђан Драгојевић, (Годишња награда УЛУПУДС-а за костим, 2009.)
• “На лепом плавом Дунаву”, режија Дарко Бајић, (Награда за костимографију на Филмском фестивалу у Стразбуру 2008.)
• “Дирер” режија Ђанкарло Барбарини, 2007.
• “Синовци”, режија Синиша Ковачевић, 2006.
• “Made in YU”, режија Мико Лазић, шведска продукција, 2005.
• “Мртав ладан”, режија Милорад Милинковић, 2002.
• “Виртуелна стварност”, режија Р. Ћерамилац, 2001.
• “Горила се купа у подне”, режија Душан Макавејев, 1993.
• “Како је пропао рокенрол”, режија З. Пезо, В. Славица, Г. Гајић, 1989.
• “Тајна манастирске ракије”, режија Слободан Шијан, 1988.
• “Сава Шумановић, комедија једног уметника”, режија Бранимир Димитријевић и Борис Миљковић, 1987.
• “Човек са четири ноге”, режија Р. Лола Ђукић, 1984.

ОД ДРАМСКИХ ПРЕДСТАВА У ПОЗОРИШТУ ИЗДВАЈА:
• “Лажа и паралажа”, (Јован Стерија Поповић), режија Југ Радивојевић, Народно позориште у Београду
• “Камен за под главу”, (Милица Новковић), режија Југ Радивојевић, Позориште “Зоран Радмиловић” Зајечар
• “Велика драма”, (Синиша Ковачевић), режија Синиша Ковачевић, Народно позориште у Београду
• “Зечји насип”,(Синиша Ковачевић), режија Синиша Ковачевић, Народно позориште у Београду
• “Ифигенијина смрт у Аулиди”, (Еурипид), режија Стеван Бодрожа, Народно позориште у Београду
• “Опасне везе и Квартет” (Шодерло де Лакло, Кристофер Хемптон, Хајнер Милер), режија Стеван Бодрожа, Народно позориште у Београду
• “Судија” (Вилхелм Моберг), режија Тања Мандић Ригонат, Народно позориште у Београду
• “Маслачак и ретард” (Младен Поповић), режија Младен Поповић, Београдско драмско позориште
• “Вечера будала” (Франсис Вебер), режија Божидар Ђуровић, Звездара театар
• “Сумњиво лице” (Бранислав Нушић), режија Божидар Ђуровић, Звездара театар
• “Блуз за месију” (Артур Милер), режија Јагош Марковић, Београдско драмско позориште
• “Краљица Кристина” (Аугуст Стриндберг), режија Јагош Марковић, Dramaten teatar Stockholm
• “Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња” (Иво Брешан), режија Желимир Орешковић, Народно позориште у Београду
• “Веселе жене виндзорске”(Вилијем Шекспир), режија Јиржи Менцл, Народно позориште у Београду
• “Свадба у купатилу” (Милорад Павић), режија Саша Габрић, Позориште на Теразијама
• “Женски оркестар” (Жан Ануј), режија Саша Габрић, Позориште на Теразијама
• “Витамини” (Вера Јон), режија Филип Гринвалд, Народно позориште у Београду
• “Мирис кише на Балкану” (Гордана Куић), режија Ана Радивојевић, Опера и театар "Madlenianum"
• “Генерална проба самоубиства” (Душан Ковачевић), режија Душан Ковачевић, Звездара театар
• “Покојник” (Бранислав Нушић), режија Егон Савин, Народно позористе у Београду (Јоакимова награда, "Јоаким Фест", Крагујевац, 2010.
• “Јавна личност” (Небојша Ромчевић), режија Дарко Бајић, Звездара театар
• “Живот у тесним ципелама” (Душан Ковачевић), режија Душан Ковачевић, Звездара театар
• “Неспоразум” (Албер Ками), режија Вељко Мићуновић, Народно позориште у Београду
• “Кумови” (Душан Ковачевић), режија Душан Ковачевић, Звездара театар
• “Хенри Шести”, (Вилијем Шекспир), режија Никита Миливојевић, Народно позориште у Београду, премијера 11. мај 2012, Glob Theatre, Лондон.

ОПЕРЕ:
• “Дон Пасквале” (Гаетано Доницети), режија Саша Габрић, Народно позориште у Београду
• “Лучија од Ламермура” (Гаетано Доницети), режија John Ramster, Народно позориште у Београду
• “Заљубљен у три наранџе” (Сергеј Прокофјев), режија Јиржи Менцл, Народно позориште у Београду, (Годишња награда Народног позоришта за 2011. годину, за ауторски рад)

МЈУЗИКЛ:
• „Продуценти“ (Мел Брукс), режија Југ Радивојевић, Позориште на Теразијама
 
ИСТРАЖИВАЧКИ РАД:
• Магистрирала 2001. године на предмету Костимографија, са темом: "Везе традиционалног костима у Црној Гори и црногорском приморју са одевним елементима Старих Словена преко Византије и Средњовековне Србије".
• Истраживачки рад под називом "Костим на српском двору" презентовала у Галерији фресака, а у организацији Асоцијације студената Европе, AEGEE, у оквиру Летњег универзитета 2002. године

КОЛЕКТИВНЕ ИЗЛОЖБЕ:
• Учествовала у низу колективних изложби УЛУПУДС-а - Мајске изложбе, "Тисо", "Рециклирани текстил", као и "Ноћ музеја" и "Савремена костимографија на сцени Народног позоришта у Београду"...

САМОСТАЛНА ИЗЛАГАЊА:
• Магистарска изложба, Галерија у кући Ђуре Јакшића, јун 2001. године - цртежи из фазе прикупљања ликовних извора за народни и грађански костим, цртежи и комбиноване технике као ликовне инспирације настале на основу прикупљених извора у виду сценског и модног костима као и реализовани сценски костими
• "Трајање... или једна прича о зубуну", Мала галерија "Сингидунум", септембар 2002. године, савремени костим кроз цртеж и реализоване идеје настале из костимографског приступа проучавању традиционалног костима.
• "Кад се сетим мила душо...", Велика галерија "Сингидунум", пратећа изложба Мајског салона, мај 2003. године – модни цртежи и костими инспирисани грађанским костимом у Србији XIX века. (Годишња награда УЛУПУДС-а за 2003 годину.)
• "Зубун", Велика галерија Етнографског музеја у Београду, март 2004. године – костимографски приступ обради једног од најраспрострањенијих женских одевних предмета на Балкану, од цртежа сценског до модног костима и до апстрактне слике, као и део колекције за Модну кућу "Мона" инспирисане зубуном, (Годишња награда УЛУПУДС-а за 2004 годину.)
• "Зубун", Мећавник град, изложба поводом отварања галерије у етно селу - избор радова излаганих у Етнографском музеју, на позив Емира Кустурице

ИЗ ОБЛАСТИ МОДЕ ИЗДВАЈА:
• Колекција за Модну кућу "Мона" под називом "Ђердан и смиље", инспирисану традиционалним и војним костимом у Србији са почетка XIX века. Колекција је награђена од стране УЛУПУДС-а, а приказана је у Народном позоришту у Београду, (март 2004.), Амбасади Србије и Црне Горе у Риму, на отварању 36. "Мајског салона примењених уметности", у Косовској Митровици, на "Недељи моде" у Сарајеву, Великој сцени Македонског националног позоришта у Скопљу и
• Колекција за Модну кућу "Мона" под називом "Ђердан и смиље", инспирисану традиционалним и војним костимом у Србији са почетка XIX века. Колекција је награђена од стране УЛУПУДС-а, а приказана је у Народном позоришту у Београду, (март 2004.), Амбасади Србије и Црне Горе у Риму, на отварању 36. "Мајског салона примењених уметности", у Косовској Митровици, на "Недељи моде" у Сарајеву, Великој сцени Македонског националног позоришта у Скопљу и у Kaltaniseti, на Сицилији, као колекција која је отворила фестивал "Med moda" (Мода Медитерана) у октобру 2004. године.

ОСТАЛО:
• Предаје на Accademia Del Lusso, предмет Историја костима
• Марина Вукасовић Меденица је добитник Годишње награде Културно-просветне заједнице Београда "Златни беочуг", за трајни допринос култури Београда
• Стално запослена у Народном позоришту у Београду